Najviša izlicitirana cena za državno poljoprivredno zemljište 91000 dinara po hektaru

Poljoprivrednici opštine Zrenjanin godinu su završili javnim nadmetanjem za poljoprivredno zemljište u vlasništvu države. Za razliku od prethodne godine, kada je celokupna licitacija završena po početnoj ceni, ove godine u nekoliko katastarskih opština dogovora među poljoprivrednicima nije bilo. Zbog toga će proizvođači koji su bili najuporniji u nadmetanju, za arendu morati da izdvoje i do četiri puta više novca od sume koja je tražena na početku licitacije.

Poljoprivrednici iz Zrenjanina pre tri godine nisu mogli da se dogovore, pa su državnu zemlju uzimali u zakup po visokim cenama. Poučeni iskutvom prošle i ove godine na licitaciju su došli spremni da čine ustupke.

“I ove godine smo se, kao i prošle, dogovorili. Zemlju smo uzeli po početnoj ceni. Imali smo mnoge ljude sa strane, koji nisu pravi poljoprirednici iz grada Zrenjanina, ali nekako smo uspeli da to završimo po početnoj ceni. I pored toga što je na licitaciji bilo ponuđeno 180 hektara manje u odnosu na prošlu godinu. Podelili smo u proseku oko 5 hekata po gazdinstvu. Na teritoriji grada Zrenjanina ima 40-ak gazdinstava koja su licitirala za državnu zemlju”, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin.

Licitacija je kasno održana

To što su državnu zemlju uzeli po početnoj ceni, poljoprivrednicima iz Zrenjanina daje nadu da proizvodnu godinu neće završiti s gubicima.

“Za njive prve klase cena zakupa je 25300 dinara po hektaru. Za one njive od po 4-5-6000 dinara po hektaru nismo ni licitirali, jer je to nekvalitetna zemlja. To su trščanici, pašnjaci. Negde između 15 i 25 hiljada se kreće cena po kojoj smo izlicitirali zemlju, zavisno od mesta gde se nalazi i kvaliteta. To se nekako uklapa u našu kalkulaciju, ali kasnimo sa rokovima. Zemlja je odavno trebalo da bude zatvorena, da bude bačen prašak ili posejano žito. To nismo mogli da uradimo. Videćemo kad ćemo ući na parcele i šta će biti od prinosa. Jedino nas cena vadi u odnosu na datum licitacije. Da smo zemlju uzeli po višoj ceni, već bi bio problem. Tada bismo išli u minus. Veliki minus”, dodaje naš sagovornik.

Orlovat, Botoš, Melenci, Klek i Banatski Despotovac bez dogovora

Umesto planirana tri dana, licitacija je trajala dan duže. U pet katastarskih opština u prvom krugu izlicitirana je dupla cena u odnosu na početnu, pa su učesnici morali da uplate dupli depozit, kako bi se javno nadmetanje nastavilo. Dogovora nije bilo u Orlovatu, Melencima, Kleku, Botošu i Banatskom Despotovcu.

„Uzela sam parcelu od 27-28 hektara, po  ceni od 69500 dinara po hektaru. Mislim da je sve moglo da ide nekim dogovorom i da se na lep i kulturan način podeli ta zemlja u ataru, ali nije. Da ne iznajmljujemo državnu zemlju po ovako visokim cenama. Nas je malo, nema nas puno i opet nismo mogli da se dogovorimo. Pokušavali smo 2-3 puta, ali ništa od toga”, kaže Pava Topalović poljoprivrednica iz Banatskog Despotovca.

Pava ima 32 godine i nosilac je poljoprivrednog gazdinstva.

“Površina koju sam uspela da izlicitiram mi jako puno znači. Imam gazdinstvo, imam tri sina, sa porodicom živim na selu, suprug i ja ulažemo u selo i mislim da treba još više da se ulaže u sela. Da se pomognu manji poljopirvrednici. Mi imamo svojih 30-ak hektara zemlje. Bavimo se isključivo ratarstvom. Malo sam nezadovoljna ovom visokom cenom zakupa, moglo je to da bude i niže. Videćemo šta ćemo sejati”, dodaje naša sagovornica.

U Botošu rekordna arenda – 91000 dinara po hektaru

Još veće neslaganje bilo je među poljoprivrednicima iz Botoša. U toj katastarskoj opštini izlicitirana je naviša cena po hektaru zemlje. Čak 91 000 dinara.

“Ne znam. Ne mogu da objasnim šta se ovo radi. Dogovora nema, jer uvek neko iskače. Neće 10 hektara da uzme, da svi dobijemo po deo njiva, nego hoće 50 samo za sebe. I onda njega ne interesuje kolika će cena biti. Ko puno zemlje radi, ima i dobru mehanizaciju i radnike – mora sve to da uposli. Drugog objašnjenja nema. Po toj ceni uzimati zemlju u rentu, nema računice. Verujte mi. Šta tu treba da se seje, da rodi, da bi se isplatilo. Amortizaciju niko i ne računa, samo direktne troškove. A amortizacija je velika stavka. Prošle godine je bilo dogovora jer je bilo 900 hektara na licitaciji, a ove godine je ponuđeno samo 300 hektara. Mnogo je manje zemlje. A broj poljoprivrednika je ostao isti, možda se i povećao”, kaže Nenad Grujin iz Botoša.

I ostali poljoprivrednici slično komentarišu epilog licitacije u opštini Zrenjanin. Međutim, većina njih ne želi javno pred medije.

“To su sve razne kombinacije koje se rade i koje u najmanju ruku nisu jasne. Nema tu pameti. Da se uzima zemlja u zakup po tolikim cenama. Na 50 hiljada po hektaru nema računice, a ne preko toga. To je granica gde se dovodi u pitanje isplativost. Ovo je sve neki inat, princip, šta li je nemam pojma”, kaže jedan od učesnika licitacije.

Licitacija protekla bez incidenata

Uprkos svemu licitacija je prošla u dobroj atmosferi, bez incidenata, ocenjuje Nataša Tomić, predsednik Komisije za izdavanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

“Na licitaciji je bilo ponuđeno 13900 hektara državne zemlje. Bilo je oko 650 javnih nadmetanja u tri dana. Četvrtog dana smo imali licitiranje za one katastarske opštine u kojima je cena po hektaru otišla na duplo. U odnosu na prethodne godine postignute su više cene. Prošle godine je sve išlo po početnoj ceni, čitava licitaciija. Ove godine je bilo mnogo više po dosta višoj ceni od početne. Najviša izlicitirana cena je 91 000 dinara po hektaru, za parcelu od 24 hektara u Botošu”, dodaje Nataša Tomić.

I dok se za kvalitetnu zemlju vodila bitka među proizvođačima, za manje kvalitetnu nije bilo interesenata.

“Ima zemlje koja nije izlicitirana. Nije bilo zainteresovanih, jer je to zemlja lošijeg kvaliteta. Na primer, ceo Taraš je ostao neizlicitiran. Niko nije bio zainteresovan da uzme tamo zemlju. Otprilike 20-ak posto je ostalo neizlicitirano”, dodaje naša sagovornica.

Pre održavanja licitacije očekivalo se da će se od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u gradsku kasu sliti oko sto dvadeset miliona dinara. Međutim, kako su neke parcele izlicitirane i po ceni koja je i tri do četiri puta viša od početne, taj iznos će biti veći.