Godinama u nazad zrenjaninski poljoprivrednici se žale na loše stanje atarskih puteva. I dok iz gradske uprave poručuju da se lenije održavaju i uređuju paori tvrde suprotno. Kako je proleće rezervisano za radove u polju, proizvođači su rešili da stvar uzmu u svoje ruke i da sami izravnaju atarske puteve. Cilj je da lakše, brže i bezbednije stignu do svojih parcela.
Pred ratarima je u narednom periodu ozbiljan posao. Od pripreme zemljišta za setvu, preko đubrenja do same prolećne setve. Mnogi se žale da ne mogu tako lako da stignu do svojih njiva, jer su atarski putevi u lošem stanju. Zbog toga su se zrenjaninski paori organizovali i rešili da sami srede lenije.
“Akciji ravnanja lenija odazvalo se oko 35 poljoprivrednih proizvođača. Na ovu temu smo se obraćali nadležnima u gradu, jer znamo da u agrarnom budžetu ima 100 miliona dinara upravo za sanaciju atarskih puteva, ali nismo naišli na razumevanje. Tako da smo se sami organizovali da to uradimo. Na žalost, moramo da habamo naše traktore i mašine kako bismo spasili sami sebe. Pred nama je setva, ubrzo će posle doći i žetva, a atarski putevi su zaista u lošem stanju”, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina.
Poljoprivrednici svojim mašinama ravnali lenije
Poljoprivrednici su se organizovali tako da je svako došao s određenom priključnom mašinom.
“Ljudi su došli s tanjiračama, setvospremačima, valjcima, drljačama… Time ćemo bar koliko toliko da poravnamo ove loše lenije da bismo mogli lakše i bolje da dođemo do naših njiva. Ne znamo tačno koliko nas ovo košta, ali košta nas, jer je gorivo skupo. Ipak, mnogo veći problem je što mi trošimo naša sredstva, a u agrarnom budžetu ima para da se urede atarski putevi. Lenije su u poslednjih nekoliko godina zaista u lošem stanju. To se nije održavalo. Zaista nismo više mogli da vozimo naše mašine po takvim putevima i rešili smo da se sami organizujemo. Pred nama je setva, ljudi nose đubrivo da bacaju, nose seme… Zato je važno da su lenije koliko toliko sređene, da možemo da se krećemo bez problema“, objašnjava naš sagovornik.
„Najgore je kad se tuda krene s punim prikolicama. Tada pucaju gibnjevi, gume, ne može da se vozi, morate da vodite računa gde ćete i kako ući. Gde ćete da gazite. Ponekad moramo da gazimo tuđu njivu da bismo izbegli rupe“, dodaje Stevan.
„Nadamo se da je ovo samo privremeno rešenje“
Zrenjaninski ratari su u ovoj akciji ravnali lenije u okolini grada. Prema Lazarevu, Lukićevu, Melencima, Elemiru.
„Nadamo se da je ovo samo privremeno rešenje. Jer bi bilo zaista bezveze da ovo bude trajni način za saniranje lenija, budući da je za to novac odvojen u gradskoj kasi. Ali, u ovom trenutku smo videli da nema više smisla da molimo nikoga jer su ti putevi potrebni nama. Ovo nije naš posao. Mi radimo nečiji posao, a taj neko za to što ne radi prima platu“, navodi predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina.
Koliko ih košta akcija ravnanja atarskih puteva ratari ne žele ni da računaju. Kažu mnogo je važnije ono što će se uređenjem lenija postići.
„Ovo je nužno zlo, ali morali smo da uzmeo stvar u svoje ruke. Prošla godina je bila kišna, bilo je puno blata, teret se vukao sa njiva. Raskopan je čitav atar. Niko ništa ne preduzima. Odlučili smo da sami izađemo i da poravnamo atarske puteve. Svi glavni putevi su uništeni. To moramo koliko toliko da poravnamo da bismo iole normalno mogli tuda da se krećemo s našom mehanzacijom. Na ovu akciju sam došao sa velikom teškom tanjiračom. Nisam računao koliko će me ova akcija danas koštati. To je nebitno, pogotovo ako se pokaže da je posao dobro odrađen. To je veliki posao i nije važno koliko će da košta“, kaže Predrag Vladulj, poljoprivrednik.
„Trajnije rešenje bi bilo da je došao greder“
Iako je ovakav način uređenja atarskih puteva samo privremeno rešenje, ratari kažu da je bolje i to nego da se ništa nije preduzelo.
„Ovo je moralo da se uradi, da možemo da idemo tuda, da se krećemo, da priđemo svojim njivama. Da možemo da obavimo sve prolećne radove. Koliko ja pamtim nikada poljoprivednici nisu sami išli da ravnaju lenije u čitavom ataru. A već sam 50 godina u poljoprivredi. Istina je da smo sami radili oko svojih njiva. A sada radimo skoro ceo atar. Ranije je to grad radio. I sada bi bolje bilo da je tuda prošao greder. Ovako ovo je samo privremeno rešenje. Dok ne padne prva kiša. A greder ide i gura zemlju kojom puni rupe tako da može lepo da se ide i da se radi. Ipak, bolje išta nego ništa. Više bih voleo da smo dali novac i da su došli to pošteno da urade grederom, nego ovako. Nije mi teško da radim, ali to bi bilo bolje i trajnije rešenje“, objašnjava Todor Dolovac, poljoprivrednik.
Zrenjaninski poljoprivrednici nisu jedini u zemlji koji su preuzili inicijativu i sami izravnali lenije. Gotovo da nema kraja u Srbiji u kojem ratari nisu isterali svoju mehanizaciju kako bi uredili atarske puteve. Uprkos tome što je to obaveza svake lokalne samouprave. Pogotovo što se deo zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta koji ide opštinama odvaja upravo za tu namenu.
.gif)
.gif)
