I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Aktuelno

“Kola se lome” na atarskim putevima

Da se mašine ne bi lomile i da gume na traktorima ili prikolicama ne bi pucale u sred atara dok proizvođači odlaze i vraćaju se sa svojih njiva, potrebno je da putevi kojima prolaze budu uređeni. Poljoprivrednici se žale na probleme sa “linijama“ tj. pravcem na atarskim putevima, kao i na ogromne rupe koje se tu stvaraju. S druge strane iz gradske uprave uveravaju da se poslednjih godina značajna sredstva ulažu upravo u održavanje atarskih puteva.

Bogoljub Lakatuš iz Elemira poljoprivredom se bavi od 1966. godine i tvrdi da atarski putevi odavno nisu što su nekada bili.

bogoljub 3

“Atarski putevi su u očajnom stanju. Kod nas u Elemiru se ranije znalo – od duda do duda u ataru ima 27 metara, a sada je dužina atarskog puta jedva 2,7 metara. Nekako se taj zarez tu pojavio – toliko se skratila dužina atarskih puteva. Prolazio sam zrenjaninskim atarskim putevima, možda su u nešto malo boljem stanju nego kod nas u Elemiru, ali kod nas je katastrofa. Kažu da rade te puteve, ali ja ne znam ko izvodi te radove, gde, da li je uopšte nešto i rađeno”, kaže Bogoljub.

Fordomanija

Njive Stevana Radovančeva, predsednika Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin su u zrenjaninskom ataru. Kaže da su poslednjih godina i putevi kojima on stiže do svojih parcela zapušteni. 

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

stevan

 

„Mislim da atarski putevi nikada nisu bili u gorem stanju. Kad krenemo kroz atar nailazimo na loše linije, nema pravca, na velike rupe, blato“, objašnjava Stevan.

Zbog problema sa atarskim putevima poljoprivrednicima često strada mehanizacija.

“Kad krenemo kroz atar nailazimo na rupe, pokušavamo da ih zaobiđemo, neku i uspemo da zaobiđemo, ali onda upadnemo u neku drugu rupu. Stradale su mi mašine i stradaće i u budućnosti sigurno još, jer se stvarno ne vodi računa o atarskim putevima kako bi trebalo. Ne znam kad misle da se uradi atarski put – kada pokrljamo još gibnjeva, probušimo još guma ili na zimu da sneg može po ravnom da padne. Svi pričaju da je poljoprivreda strateška grana, da strahovito povećava BDP, ali ne shvataju da u poljoprivedu treba i da se ulaže. Subvencije su nam smanjene, ovo se ne radi, ima mnogo problema koji su lako rešivi da se hoće. Posle setve ne treba razmišljati o novoj setvi, već misliti o žetvi i berbi, pa da se do tada urede atarski putevi. Ogroman je to posao, to je sigurno, ali kada ti to odradiš s proleća onda kasnije imaš samo delimično održavanje”, kaže Bogoljub.

„Mi vučemo veliki teret i onda dolazi do lomljenja prikolica, pucaju gume, pucaju gibnjevi. Mi smo pre to sami sređivali, vukli svoje mašine, tanjirače, radili, ali ne vidim zašto bismo mi to i dalje radili kada u gradu kažu da su za održavanje i sređivanje atarskih puteva izdvojena velika sredstva. Čini se da se baš i ne ulaže gde i kako treba. Mi im se stalno obraćamo da to urede, ali videćemo šta će biti. Na kraju ćemo verovatno, ipak, opet mi to sami ravnati i trošiti svoje pare, a pare iz budžeta pitanje je gde će otići. Nama su atarski putevi jako bitni – da bismo sačuvali mašine i zbog brzine obavljanja poslova “, dodaje Stevan Radovančev.

Suprotno tvrdnjama proizvođača iz gradske uprave uveravaju da su poslednjih godina mnogo novca uložili u održavanje i obnovu atarskih puteva.

“Već duži niz godina se ulažu značajna sredstva u pravljenje atarskih puteva kako onih da tako kažemo magistralnih, koji su najviše opterećeni, tako i onih manjih. Prave se otresišta za izlazak na regionalne i magistralne asfaltne puteve. Vrlo je bitno pogotovo u jesenjem i prolećnom periodu kada su česte kiše da poljoprivredici sa svojom mehanizacijom ne nanose blato na asfaltne puteve, jer to može da prouzrokuje i saobraćajne nesreće. Na tim otresištima koja su od 50 do 100 metara od puta treba da skinu blato sa točkova mehanizacije. Prošle godine je u atarske puteve uloženo 100 miliona dinara i ove godine su predviđena približno ista sredstva. Urađen je put Lazarevo-Klek u celosti. Spojen je put od Orlovata do Stajićeva u celosti. Urađeni su i mnogi drugi glavni atarski putevi koji vode kroz atar. Izgradnja ovih puteva je važna zato što se čuva mehanizacija, ne oštećuje se, ne prave se rupe, kolotrazi”, kaže Stojan Kralj, šef odseka za poljoprivredu i ruralni razvoj gradske uprave Zrenjanina.

Poljoprivrednici poručuju da bi trebalo mnogo više da se radi.

DSCN9518 (Small)

“Video sam da su spojili put Klek – Lazarevo, ali to je urađeno još pre nekoliko godina i to je valjda jedina ozbiljna investicija. Ostalo ništa da mi znamo. Ima bagrenjaka, drveća koje se samo širi, pa ti i ako imaš liniju, da bi izbegao drvo, moraš da pobegneš i da gaziš tuđu njivu da ne bi oderao traktor, jer se sve to raširilo, to bargrenje, drveće niko ne seče, prepušteno je tako stihiji. Evo pred žetvu smo pitali da li će nam srediti atarske puteve, rekli su nam da to ne mogu da rade pred žetvu, ali da će posle žetve biti. Da čekaju da se završi konkurs koji je u toku, da vide ko će biti izvođač radova, tako da tada nisu mogli ništa da urade, a nama je tad najvažnije bilo da imamo dobre ataske puteve, jer kažem idemo sa ogromnim teretom, a nema pravca i ima baš dosta velikih rupa. Uglavnom smo mi sve sami radili, lomili su ljudi i tanjirače, da ne pričam šta sve nismo radili i sad je ljudima već dosta svega. Videćemo šta i kako dalje“, objašnjava Stevan Radovančev.

I dok su ranije uglavnom ravnali postojeće atarske puteve, u poslednje vreme ih, tvrde u Opštini Zrenjanin, nasipaju čvrstim materijalom.

DSCN9533 (Small)

„Pre smo išli samo ravnanje tih postojećih atarskih puteva, međutim u posednjih 4-5 godina pravi se čvrsta podloga. To je priprema za asfalt. Svi ti putevi su porvnati i bezbedni za saobraćaj. To je mnogo bolje. U startu je to dosta skuplje, ali ako se računa da kada se to napravi može da služi duži niz godina sama računica pokazuje da je to na kraju mnogo jeftinije”, kaže Stojan Kralj.

stojan 1

Međutim, poljoprivrednici tvrde da to nije odrađeno kvalitetno.

„Bilo je u ataru pre par godina da su nasipali i pravili atarske puteve od tvrde podloge, ali to je loše urađeno, po dve tri linije su urađene, ali kao da nisu. To se radilo da bi se samo reklo da se nešto radilo. Trebalo bi zaista ozbiljnije neko time da se pozabavi. Oni su to kao sanirali, stavili šljunak, pesak, pravili neku podlogu, ali mi od toga nemamo neke koristi, jer to smo pola izneli na put, pola se raspalo i opet nije ostalo ništa. Bolje smo mi uradili sa našim tanjiračama“, objašnjava Stevan.

Činjenica je da se svi slažu da su atarski putevi neophodni, ali čini se da je i ovde, kao i kod većine problema, došlo do suprotnih mišljenja i drugačijeg viđenja stvari prilikom realizacije projekata. Svi su svesni da u su sredstva u budžetu ograničena i da ne može sve da bude urađeno i sređeno odjednom. Ali, možda bi se nadležne institucije i poljoprivrdnici bolje slagali, kada bi prilikom određivanja prioriteta seli za jedan sto i zajednički odlučivali gde da se novac najpre uloži. Dok se to ne dogodi verovatno će i dalje biti na suprotnim stranama, iako im je ili bi bar trebalo da bude, cilj isti. A to je povećanje proizvodnje i zarade uz smanjenje troškova.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh