U srednjem i severnom Banatu nema afričke kuge svinja

Pre desetak dana potvrđeno je da je visrus afričke kuge svinja stigao u Srbiju. Zaraza je evidentirana u Mladenovcu i Smederevskoj Palanci. Pretpostavlja se da je virus u Srbiju iz neke od okolnih zemalja u kojima je proglašeno postojanje afričke kuge svinja, doneo čovek. U Srednjobanatskom i Severobanatskom okrugu razloga za strah za sada nema, jer nije prijavljen ni jedan sumnjivi slučaj zaraze i bolesti svinja. Mere predostrožnosti su podignute na najviši nivo.

Jutros je održan prvi sastanak regionalnog centra za praćenje, kotrolu i sprečavanje pojave afričke kuge svinja, a koji je formiran od strane Ministarstva poljoprivrede u martu.

„Što se tiče lokalnih samouprava Srednjobanatskog upravnog okruga one već duži period sprovode određene mere i aktvinosti radi sprečavanja i kontrole afričke kuge svinja. To se radi od njene pojave u okolnim zemljama, Rumuniji i Mađarskoj. Obzirom da se zarazna bolest pojavila u Srbiji, sada su te mere podignute na najviši nivo. Za sada je sve pod kontrolom. Nema prijavljenih sumnjivih slučajeva i sve nadležne službe su na terenu. U Srednjobanatskom upravnom okrugu po poslednjem popisu ima preko 73.000 svinja. Veoma je važno apelovati na sve držaoce svinja da bilo kakvu sumnjivu pojavu uginuća odmah prijave veterinaru da bi se zaraza na vreme registrovala. Ponavljam, za sada je sve pod kontrolom“, kaže Snežana Vučurević, načelnik Srednjobanatskog upravnog okruga.

„Ovi sastanci će biti češći. Obzirom da je za sada samo jedan deo zemlje proglašen za zarazno područje, nadamo se da se, uz dobre mere koje mi duži vremenski period sprovodimo, zaraza neće proširiti. Tu je veoma važan i ljudski faktor koji bi trebalo da se pridržava svih uputstava stručnih službi i veterinara na terenu“, dodaje naša sagovorica.

Zaštita od afričke kuge svinja je moguća kroz biosigurnosne mere

Stručnjaci upozoravaju da preventive za ovu bolest u vidu vakcine nema. Jedino što može da se uradi da se svinje zaštite jeste da se poštuju biosigurnosne mere.

„Ono čega smo se bojali i što smo očekivali da se desi, desilo se. Virus afrkičke kuge svinja je stigao i u našu zemlju. To je bila neminovnost s obzirom na karakteristike ove bolesti. Jednostavno virus napreduje i širi se, a na žalost, osnovni prenosioci virusa su ljudi. U mestima gde je dijagnostikovana bolest se pretpostavlja da je virus ušao mehaničkim putem. Da su ljudi ti koji su uneli virus“, kaže Đorđe Janku, epizootiolog iz Veterinarskog specijalističkog instituta Zrenjanin.

„Ono na šta moramo da obratimo naročitu pažnju jeste da je bolest prilično nespecifična što se tiče kliničke slike. Postoji još nekih osam bolesti koje imaju vrlo sličnu kliničku sliku. Takođe, za razliku od drugih zaraznih bolesti ova bolest kreće polako. Oboli prvo jedna svinja. Ona boluje nekoliko dana i u 90 posto slučajeva ugine bez obzira na terapiju. Nakon 4-5 dana oboli druga svinja u istom dvorištu. I ona nakon 4-5 dana ugine. I to se tako postepeno širi, a u međuvremenu i vlasnici i veterinari, nesumnjajući da je u pitanju virus afričke kuge svinja, šire taj virus nesvesno. Na taj način se bolest širi“, dodaje naš sagovornik.

Vlasnici svinja treba da imaju posebna odela i cipele kada ulaze u svinjac

Kako leka protiv ove bolesti nema jedino što se radi u slučaju da se potvrdi prisustvo virusa afričke kuge svinja među životinjam jeste eutanazija.

„Apelovao bih na sve držaoce svinja da obavezno u slučaju bilo kakvog oboljenja kod svinja prijave bolest veterinarskoj službi, a naročito uginjuće svinja, da bi se sprovela dijagnostika. Na taj način bi u slučaju da se bolest pojavi na našim terenima, ona bila brzo dijagnostifikovana. To bi omogućilo da se preduzmu sve neophodne mere ukoliko to bude potrebno. Šteta se nadoknađuje tako da je u interesu vlasnika da svaki slučaj prijave da bi se što pre reagovalo i da bismo sprečili širenje bolesti“, objašnjava Janku.

„Preventive u smislu vakcinacije nema. Vakcina ne postoji. Bolest nije zoonoza, ne prelazi na ljude. Oboljevaju isključivo domaće i divlje svinje. Jedino što može da se učini jesu biosigurnosne mere. Biosigurnosne mere su mere koje je na farmama relativno lako sprovesti. To su posebno građeni objekti koji imaju svoje ograde, svoje dezobarijere, kontrolu ulaska i izlaska, ne ulazi tu bilo ko. U privatnom sektoru je praktično nemoguća misija izvesti neke ozbiljnije biosigurnosne mere. Vlasnici bi svakako trebalo da imaju posebnu odeću i obuću s kojom ulaze u svinjac kada hrane životinje. Virus može da se prenese mehaničkim putem, preko odeće i obuće. S druge strane nema ko od komšiluka da dolazi da gleda svinje. Treba sprečiti bilo kakvo nepotrebno kretanje drugih ljudi u objektima gde se drže svinje“, precizira naš sagovornik.

Fond divljih svinja je redukovan

Pre nekoliko meseci najavljena je i redukcija fonda divljih svinja, jer su one potencionalni prenosioci virusa afričke kuge svinja.

„Fond divljih svinja je redukovan, na žalost. Jedan od načina prenošenja virusa jeste preko divljih svinja. Međutim, ono što vidimo ovde jeste da nam se nije desila afrikča kuga svinja kod divljih, već kod domaćih svinja. Evidentno je, na žalost da kuga nije došla preko divljih svinja u međusobnom kontaktu, nego je došla putem ljudi koji su, da li doneli nešto od namirnica koje su bile zaražene ili su mehaničkim putem preneli virus. To još ne znamo. Taj deo priče oko divljih svinja je urađen, ali očigledno to nije bilo dovoljno“, objašnjava Janku.

Ni u Severnobanatskom upravnom okrugu razloga za brigu, za sada, nema.

„Mogu da kažem da se sve biozaštitne mere koje su preporučene od strane resornog ministarstva, Uprave za veterinu i regionalnog centra za kontrolu afričke kuge svinja sprovode na terenu u severnom Banatu. Za sada nema registrovanih, niti sumnjivih pojava što se tiče ovog virusa. Apelujem na sve držaoce svinja da se pridržavaju preventivnih mera i preporuka veterinarske inspekcije i veterinarskih stanica. Zahvaljujem se svim institucijama koje učestvuju u ranoj identifikaciji afričke kuge svinja. Ovi sastanci nam znače, jer ćemo se informisati i mi, a na kraju krajeva i javnost ćemo informisati o daljim koracima vezanim za prevenciju ove opake bolesti svinja“, kaže Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga.

Podsetimo, Srbija je dosta dugo uspevala da ostane jedno od retkih područja u okruženju u kojem nije bila priutna afrička kuga svinja. Ova bolest je pre dve godine dijagnostifikovana u Rumuniji, Mađarskoj i Bugarskoj.