Trovanje pčela na suncokretovoj paši veliki problem pčelara u Vojvodini

Poslednjih godina se sve češće mogu čuti i pročitati vesti u kojima se upozorava na veliki problem pomora pčela u svetu. Kako su pčele zadužene za oprašivanje gotovo 90 posto poljoprivrednih kultura i divljih biljaka, jasno je da bi sa njihovim izumiranjem došlo do izumiranja živog sveta, jer bi se narušio prirodni lanac ishrane. Zbog toga su mnoge zemlje već preduzele različite mere kako bi zaštitile pčele i pčelare. Jedna od njih jeste i zabrana upotrebe neonikotinoida u zemljama Evropske unije. Reč je o pesticidu koji je izuzetno štetan za pčele. Pomor pčela je svake godine aktuelan i u Vojvodini. Zato su pčelari iz Melenaca organizovali predavanje na temu proizvodnje suncokreta i zaštite pčela prilikom suncokretove paše.

U Vojvodini nema dela u kojem tokom poslednjih nekoliko godina nije zabeležen pomor pčela.

“Ove godine je bilo dosta trovanja, uginuća pčela. Međutim, pre tri godine smo doživeli na jednom pčelinjaku pravu katastrofu. Pošto mi razmeštamo naše pčele na nekoliko lokacija, kako ne bismo opteretili pašu, jer se zna da hektar suncokreta može da podnese 5 košnica, desilo se da nam je na jednom pčelinjaku stradalo 200 košnica. Sad kad kažem da se to dogodilo na suncokretu možda nisam u pravu, ali činjenica je da smo pčele nosili na suncokretovu pašu. Tada smo uginule pčele mogli lopatama da skupljamo ispred košnica. Kada sam nakon tog trovanja otvorio košnicu u medištima uopšte nisam imao pčele“, počinje priču Janoš Balint, pčelar iz Mužlje.

Ko je kriv za pomor pčela gotovo se po pravilu nikada ne utvrdi

“Kada kažem u medištima, moram da objasnim da mi pčelarimo sa Haradovim košnicama gde je plodište na dva nastavka i ima dva nastavka medišta, što znači da su nam se društva prepolovila. Osim onog meda koje su pčele proizvele do trovanja, tu više ni kap nismo sakupili, jer nije bilo izletnica. Mi, srećom, pčelarimo sa 1.000 košnica, tako da nam nije stradala kompletna proizvodnja, već jedan deo. Sreća je što pčele tako razmeštamo“, dodaje naš sagovornik.

Iako je od tog ogromnog pomora prošlo tri godine Balint ni sada ne zna od čega su pčele uginule.

„Od čega su tačno pčele doživele trovanje, nikada nije dokazano. Pčele lete do 7 kilometara. Koja je parcela tačno bila zatrovana teško je utvrditi. Da li je to suncokret ili kukuruz pitanje je. Jer pčele idu i na cvet kukuruza gde sakupljaju polen. Kada je sušna godina onda kukuruz između stabljike i lista sakuplja vodu i pčele tu idu da piju vodu. Neki ljudi su govorili da su videli poljoprivrednike da s traktorima sa velikim točkovima i prskalicama prskaju kukuruz u cvetu. Međutim, to ništa nije utvrđeno do dana danas“, kaže Balint.

„Gubitke nisam računao, ali bili su ogromni“

„Mi smo tada bili uskraćeni što se tiče prinosa meda, od kojeg živimo. Međutim, to nije bila jedina šteta, jer od tih 200 košnica sledeće proizvodne godine skoro nikakve koristi nismo imali. Pčele su unele te otrovne supstance u košnice i sa nektarom i sa polenom, a iz polena ta otrovna supstanca nikada ne može da se izvadi. Tako su one sa tim otrovom hranile novo pokolenje i sukcesivno su trovale svoje leglo, pa se te godine nisu razvijale. Gubitke nikada nisam računao. Ali, ako se kaže da se iz jedne zajednice u proseku godišnje izvrca između 30 i 40 kilograma meda onda se može izračunati direktan gubitak. Tu treba dodati sav naš trud i rad da bismo spasili i sanirali društva. Ko zna kolika je ukupna šteta. Pravo da vam kažem, muka mi je bilo i da obilazim te košnice koje su stradale“, dodaje naš sagovornik.

Pčele izletnice nestaju iz košnica

Balint kaže da i ove godine ima problem na suncokretovoj paši.

„Pre tri godine su Kikinđani prijavili velike probleme sa trovanjem, pa su alarmirali sve ostale službe koje su organizovale predavanja za ratare, voćare, povrtare i pčelare. Ali, znate kako, oni poljoprivrednici koji su bili na tim predavanjima su shvatili o čemu se radi. Međutim, oni koji nisu bili, a njih je mnogo više, oni i dalje rade po starom i truju pčele. A to se pokazalo i ove godine. Ove godine nam se na više lokacija gube izletnice. Kada sam otvorio košnice, nakon 7-8 dana od kada smo ih odneli na pašu, desilo se da na jednom od četiri nastavka nema pčela. Verovatno je tada cvetala neka parcela koja je bila zatrovana“, objašnjava ovaj pčelar iz Mužlje.

Naš sagovornik se pčelarenjem bavi 41 godinu i kaže da ni jedna do sada nije bila ista kada je reč o proizvodnji meda.

„Prošle godine pčelare je spasila suncokretova paša, ali ove godine to nije slučaj. Suncokret je počeo mnogo ranije da cveta. On obično krene sa medenjem oko 25, 26, 27. juna. Ove godine je, međutim, suncokret cvetao početkom juna. To nije normalno. U tom periodu je bilo dosta kiše i bilo je hladno. Kada smo jedne noći selili košnice morali smo da obučemo jakne. Sin je pogledao vremensku prognozu na internetu i pisalo je da je napolju svega 6 stepeni. Kada su tako niske noćne temperature, suncokret ne može da luči med. Džabe je biljka procvetala ranije. Tek kada je već polovina parcela bila procvetala, malo su se popravili meteorološki uslovi. I onda je počelo neko stidljivo medenje. Do danas smo zabeležili dnevni prinos od manje od jednog kilograma do tri kilograma meda, što je jako malo. Zna se da se u dobrim godinama dnevno ostvaruje i 7 kilograma“, objašnjava Balint.

U Srbiji se, čini se, i dalje upotrebljavaju zabranjeni pesticidi

Kako bi na problem uginuća pčela skrenuli pažnju pčelari iz Melenaca su organizovali predavanje pod nazivom Dani suncokreta.

„Predavanje su nam održali stručnjaci koji su nam prezentovali osobine suncokreta. Od toga kada, zašto i kako medi do toga koji mu klimatski uslovi odgovaraju. Koje su to sorte koje mede, a koje ne mede. Takođe, čuli smo i o tome šta dovodi do trovanja i pomora pčela. Najčešće se dešava da ratari seme suncokreta štite sa neonikotinoidima koji pogubno deluje na pčele. To je ogroman problem. Evropa je zabranila upotrebu neonikotinoida, pa sada oni preparati koji su ostali na zalihama razim kanalima stižu u Srbiju. Mi pretpostavljamo da to naši ratari kupuju ilegalno i sami štite seme“, objašnjava Milan Popov, predsednik Društva pčelara Rusanda iz Melenaca.

„Problem je što se koriste ta nedozvoljena sredstva, ali i način na koji se koriste. Ja znam po sebi, jer sam imao neki mali voćnjak, da sam, kada sam prskao voćke uvek dodavao malo više sredstva za zaštitu od onog što je bilo preporučeno na uputstvu, kako bih bio siguran. E, to isto rade i ratari sa tim zabranjenim supstancama. I onda, ako su pčele blizu tih parcela, dešava se trovanje i pomor pčela“, kaže Balint.

Pčelari nemaju dobru saradnju sa ratarima

Predavnju su, na žalost, pristustvovali samo pčelari, iako bi bilo jako dobro da je tu bilo i ratara.

„Aposlutno bi bilo poželjno da i ratari pristustvuju ovakvim predavanjima, ali je problem što sa njima nemamo dobru komunikaciju. I ove godine imamo problem sa njima. Njima se javljaju ljudi iz delova zemlje južno od Beograda koji donose pčele na njihove njive. A oni nas i ne pitaju koliko mi pčela imamo, gde ćemo da ih nosimo na pašu… Dešava se da donose sve i svašta, čak i košnice koje nije pregledao veterinar…Neću da garantujem, ali pretpostavljam da donose i bolesne pčele. Ja pokušavam da pričam sa ratarima, ali to teško ide. Pokušavamo da im se približimo. Oni moraju da shvate da koliko su oni važni nama tj. pčelama, toliko su i pčele važne njima. Jer bez pčela nema roda“, objašnjava Popov.

„Ove godine je bilo problema kod nekih pčelara koji su primetili da su pčele nestale. Jednostavno ih nema u košnici. Koliko sam čuo, pčelari su išli u njive i tamo na zemlji pronalazili uginule pčele. Tamo gde sam ja na terenu, proveravao sam u nekoliko njiva, ali nisam primetio tu pojavu. Pronašao sam nekoliko komada pčela na listovima, ali to nije strašno, to nije pomor. Ali, na pojedinim delovima terena je baš bilo dosta uginuća“, dodaje naš sagovornik.

Ratari slabo posećuju predavanja posvećena zaštiti pčela

U Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) Zrenjanin potvrđuju da je interesovanje ratara za ovakva predavanja malo.

„PSS se trudi da radi na edukaciji poljoprivrednika jer je naša osnovna delatnost da budemo savetodavci. Međutim, uglavnom nas pčelari pozivaju na predavanja i druženja u smislu edukacije. Bude tu i ratara koji se usput bave pčelarstvom, ali generalno mislim da ratari nisu mnogo zainteresovani za ovu vrstu obuka i predavanja“, kaže Ivana Vasiljević iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

„Da bi se privukle pčele na suncokret najbitniji su vremenski uslovi. Ove godne vremenske prilike ne idu na ruku pčelarima. Kiše koje učestalo padaju dovode do smanjenja proizvodnje nektara, a to utiče na oplodnju suncokreta. Pored vremenskih prilika važan je i hibrid koji utiče na privlačnost pčela. Na to treba da obrate pažnju pčelari. Prisustvo pčela na njivama, značajno povećava prinose. Postoji podatak da se između 75 i 90 posto naših poljoprivrednih kultura oprašuje pomoću pčela. To znači da pčele utiču na prinose ne samo suncokreta, već i uljane repice, lucerke na koju najmanje obraćamo pažnju. Ratari često misle da oni pčelarima čine uslugu time što ih puštaju na pašu, a ustvari, korist je obostrana. Najbolji trenutak da se košnice iznesu na suncokretovu pašu je 2-3 dana pre cvetanja suncokreta. Pčelari moraju da prate to, jer cvetovi koji se prvi otvaraju imaju najviše nektara i polena“, dodaje naša sagovornica.

Najčešća greška u zaštiti kultura je primena preparata kad im vreme nije

Slična predavanja već godinama unazad organizuje i Savez pčelarskih organizacija Vojvodine.

„Jedan od ciljeva Saveza je umrežavanje društava, a samim tim i članova SPOV-a kako bismo ostvarili bolju komunikaciju i omogućili ostvarivanje što boljih ciljeva u pčelarstvu. Svake godine na području Vojvodine imamo u nekom delu trovanje pčela. Tri godine unazad smo imali značajne gubitke pčela. Jedna od aktivnosti Saveza jeste i rad na edukaciji učesnika u poljoprivrednoj proizvodnji kada je reč o prskanju kultura koje su značajne pčelarima i pčelama. Već smo organizovali predavanja u Pančevu, Kikindi, Plandištu… Na njima su bili prisutni i ratari i voćari i povrtari i pčelari. Tada je objašnjavano kako treba prskati kulture i u koje vreme tj. kada nije vreme njihovog prskanja, kako bi svi u tom krugu ostvarili prinose. A da bi se smanjile štete drugim proizvođačima koji učestvuju u tom procesu proizvodnje“, kaže Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

„Ne mogu da kažem da ratari ne dolaze na ta predavanja, ali mogu da kažem da su u početku bili nepoverljivi. Na kraju svi koji su tu prisutni ostaju nekako zabrinuti. Razmišljaju na koji način ostvaruju zaštitu kultura, ali i o propustima koje su napravili tokom tretmana. Dešavalo se da su izvodili neka prskanja koja nisu delotvorna uopšte. Ustvari štitili su kulture u vreme kada to nije trebalo da rade, jer je recimo tretman trebalo da bude ranije. To znači da su samo bacali novac, a da ništa nisu postigli što se tiče prinosa i zaštite biljaka“, dodaje naš sagovornik.

Dosadašnji podaci govore da je najveći problem ove godine sa trovanjem pčela bio u Sivcu gde je uništeno preko 500 košnica. Po ko zna koji put uginuća ima i u Kikindi i u mestima oko Kikinde. U čitavoj Vojvodini u suncokretovoj paši dolazi do osipanja tj. smanjenja broja pčela u košnicama.