Iz Ministarstva poljoprivrede se u posednjih nekoliko godina mnogo puta čulo kako je dugoročan cilj države da se obnovi stočarstvo, jer bez stoke nema napretka ni u drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Ratarima je preko potreban stajnjak, a za poljoprivrednike i državu je bolje da se izvoze gotovi proizvodi u vidu sira, mleka, mesa, prerađevina, nego sirovine kao što su kukuruz, soja, pšenica… Međutim, stočari kažu da se u stočarstvu uprkos tim pričama ne oseti boljitak.
Kada su pre nešto više od dve godine subvencije namenje biljnoj proizvodnji smanjene sa 12.000 na 4.000 dinara po hektaru iz resornog ministarstva je stizalo objašnjenje da je ideja da se više novca odvoji za stočrstvo. Podsticanje razvoja stočarstva je neophodno, jer se broj grla drastično smanjuje iz godine u godinu. A zarada i proizvođača i države bi bila daleko veća ukoliko bi se kukuruz ili soja koristili za ishranu životinja, umesto što se sada izvoze kao sirovine.
Stočari, međutim, kažu da se efekti ovih odluka još ne vide.
“Malo se obraća pažnja na tovne rase. Problem imamo i sa matičnim grlima. Majke su nam najvažnije da bismo imali telad. Videćemo da li će se i šta tu menjati. Što se tiče subvencija, one uvek kasne. Kada su nam bile najpotrebnije, jer zbog suše prošle godine nismo imali dovoljno hrane, subvencije nisu isplaćene na vreme. Što se tiče mleka tu i dalje mlekare drže monopol. Ja ne predajem mleko mlekarama, već zatvaram krug tako što proizvodim sir. Od drugih proizvođača čujem da je veliki problem sa naplatom za predato mleko“, kaže Peter Čorba, stočar iz Mužlje.
Farmeri treba da učestvuju u kreiranju mera za podsticanje stočarstva
Slično misli i njegov kolega iz centralne Srbije.
„Poslednjih godina se u govedarstvu stvari menjaju uglavnom na gore. S obzirom na to šta se priča i želje koje se čuju, čini se da sve ide u kontra smeru. Smanjuje se broj farmi, smanjuje se broj grla, a ona su i sve manje kvalitetna. Subvencije države su neredovne. Jako se malo čuju, uvažvaju i konsultuju farmeri kada se donose neki pravilnici, uredbe ili bilo šta drugo vezano za mere koje propisuje resorno ministarstvo. Boljitka neće biti sve dok nas farmere ne uključe direktno u taj proces i dok ne budu prihvatili da rešavaju realne probleme. Ljudi iz kancelarije ne mogu da znaju probleme u stočarstvu, kao što ih znamo mi koji smo svakog dana sa životinjama“, kaže Borjan Simonović, stočar iz Kruševca.
„Problemi u stočarstvu su vezani za veterinu, jer se mnogi propisi tu pooštravaju, a usluge poskupljuju. Od obeležavanja grla pa na dalje. Umesto da se stvari uprošćavaju, kod nas se samo komplikuju procedure. Saradnja između farmera i države je na jako niskom nivou. Pravilnici se menjaju na svakih 6 meseci… Bilo je propisano da je za podsticaje potrebno minimum 5 krava, onda je smanjeno na dve, pa opet povećano. Za ovce je limit bio 10, a sada je 30 komada. Bukvalno ujutru kad ustaneš imaš jedna pravila, popodne su već neka druga, uveče treća… Malo je reći da je takva politika neozbiljna. Jer za jedno žensko grlo treba 30 meseci da prođe od rođenja dok ne počne da daje mleko. Kod nas se odluke donose na dnevnom nivou, a u ovom procesu su potrebne godine“, dodaje naš sagovornik.
Cena svinja varira „gore-dole“ na mesečnom nivou
Ništa bolje mišljenje nemaju ni odgajivači svinja.
„Što se tiče svinjarstva u poslenjih godinu dana situacija je jako teška. Stalno je prisutan nekakav uvoz mesa. Mi nemamo stabilnu cenu ni mesec dana. Ona stalno varira „gore-dole“. I zbog toga će u ovoj oblasti biti prava katastrofa za vrlo kratko vreme ako se nastavi ovakva politika“, kaže Dragomir Davidov, uzgajivač svinja iz Melenaca.
„Ja uzgajam svinje i za priplod i za klanje. Mislim da smo mi, koji smo u tome već dugo, u opasnosti. Jer ako nekom sada damo profakturu, dešava se da pare za prodate svinje čekamo i po 200 dana. I u tom periodu ne možemo da menjamo kupca, već moramo da mu obezbedimo prasad. Ja više nikom ne dajem profakturu baš zbog toga. Ako dam fakturu, on mora da plati svinje u roku od 15 dana. Onaj koji uzima kredit trebalo bi pare da dobije za 15 dana. Ne možemo mi ta grla da čuvamo više od mesec dana“, dodaje naš sagovornik.
Država jeste opredelila subvencije za uzgoj svinja. Međutim, problem je njihova isplata.
„Ljudima koji su zainteresovani da uzmu priplodne krmače kako bi dobili subvencije govorimo da to nije onako kako se prezentuje i kako se priča. Subvencije niko ne isplaćuje na vreme. Jedno kvalitetno grlo danas košta između 450 i 550 evra. Živa vaga je od 140 do 160 dinara sa PDV-om, a proizvođačka cena je oko 170 dinara sa PDV-om. Mi smo sada u minusu. Prasadi nema pa je njihova cena malo jača i kreće se do 300 dinara za kilogram“, objašnjava Davidov.
Država ne prepoznaje konjarstvo kao oblast stočarstva
Kada je reč o konjarstvu, uzgajivači kažu da tek tu ne cvetaju ruže.
„Na našoj ergeli imamo 8 konja. Konjarstvom se bavim od detinjstva. To je porodična tradicija. Odrastao sam uz konje i nekako mislim da je normalno bilo da nastavim time da se bavim. Kada je reč o konjarstvu u Srbiji blaga reč je da je stanje katastrofalno. Država ne podržava ovu granu stočarstva, jer od konja nema nikakvu korist. Uzgajivači konja nemaju subvencije, nemaju podsticaje, nemamo premije… Ljudi su prepušteni sami sebi. Sami uvozimo nova grla, osvežavamo krv. Tu je jednostavno presudna ljubav prema ovim životinjama. A kada je reč o zaradi, ne da nema zarade, nego je gubitak 110 posto. Konje držimo jer se bavimo konjičkim sportom. Idemo na fijakerijade, na takmičenja… Da imamo neku korist od ovoga – nemamo. Uglavnom ljudi prilaze konjima, slikaju se sa njima, drago im je kad nas vide na nekim manifestacijama. I na tome se sve završava“, kaže Bogdan Marković, uzgajivač konja iz Batajnice.
Za stočarstvo u Srbiji i novac iz IPARD-a
Iako i uzgajivači ovaca i koza kažu da je stočarstvo u Srbiji u problemu, ima i onih koji se vode devizom „u se i u svoje kljuse“. Oni se ne osvrću mnogo na priču države.
„Ljudi treba da rade posao onako kako treba. I onda će stanje da se poboljša. Ovca ti je kao kapitalna investicija. Imaš prvo jednu, pa dve, pa četiri, pa osam i tako redom. Mene subvencije apsolutno ne interesuju. Subvencije su kao socijalna pomoć. Ne znam šta da radim sa tim novcem. One malo utiču na to da se ljudi opuste da ne razmišljaju o inovacijama i unapređenju proizvodnje“, kaže Bojan Marinković, uzgajivač ovaca iz Sremske Mitrovice.
I dok stočari ističu da se konkretni pomaci u stočarstvu ni posle dve godine od izmena pravilnika o subvencijama ne vide, nadležni pozivaju poljoprivrednike da konkurišu za novac koji daje država. Osim toga od ove godine stočarima su na raspolaganju i sredstva iz fondova Evropske unije. Novac iz IPARD-a namenjen je za izgradnju objekata i nabavku opreme za stočarsku proizvodnju.
.gif)
.gif)
