Ogromna količina kiše koja je sinoć pala na teritoriji opštine Zrenjanin i vetar koji je duvao naneli su veliku štetu poljoprivrendim usevima. Najviše su stradali kukuruz i suncokret. Najveće štete pretrpeli su proizvođači u Čenti, Farkaždinu, Knićaninu, Perlezu, Orlovatu, Belom Blatu, Stajićevu, Ečki i Lukićevu. I u ostatku Srednjeg Banata vidljive su posledice nevremena, ali u manjem obimu nego u ovim selima. Savez udruženja poljoprivrednika Banata traži da se u Zrenjaninu proglasi vanredna situacija, kao što je to učinjeno u Titelu i Čačku.
Vetar koji je sinoć duvao dostizao je brzinu i do 47 kilometara na sat. Na teritoriji opštine Zrenjanin palo je u proseku 45,5 litara kiše po kvadratnom metru. To je nanelo ogromne štete na poljoprivrednim kulturama u pojedinim selima naše opštine.
„Čenta, Perlez, Knićanin, Stajićevo, Orlovat, Farkaždin, Belo Blato – tu su štete totalne. To je katastrofa. Imamo problem što se već godinama unazad, kad god se desi neka elemetarna nepogoda, ne proglašava elementarna nepogoda u Zrenjaninu. Niko od zvaničnika iz lokalne samoprave nije izašao na teren. Mi apelujemo na njih da pričaju sa nama, da izađu na teren i da vide kolike su to štete“, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Ogromne štete u poljoprivredi od kiše i vetra u Čenti, Farkaždinu, Knićaninu, Perlezu, Belom Blatu, Orlovatu, Stajićevu, Ečki i Lukićevu
„Ovakvog udara vetra i padavina kakve smo imali od Beograda do Zrenjanina bio je pošteđen ostatak Banata. I tamo je bilo nevreme, ali ne kao kod nas. Razlog je što je nevreme došlo bukvalno iz Beograda. Mislim da je većina stanovnika upoznata sa tim kako je juče bilo u Beogradu. E, to nevreme je došlo iz Beograda u Banat i zato su prvi na udaru bili Čenta, Farkaždin, Knićanin, Perlez, Belo Blato, Orlovat, Stajićevo, Ečka i deo Lukićeva. Štete ima i u ostatku Banata, ali u manjoj meri. Najveći problem sa vodom je u Knićaninu, delu Perleza i Belom Blatu. U ostalim selima ima delova u kojima ima dosta vode, ali je najveći problem polegnuće useva zbog vetra“, precizira naš sagovornik.
Kukuruz i suncokret su pod vodom ili su polegli
Najviše su oštećeni suncokret i kukuruz.
„Reč je o ogromnim površinama koje se mere hiljadama hektara. Oštećenje je od 90 do 100 posto na tim površinama. Mislimo da tu roda neće biti. Jedino će rod imati oni koji su kasno sejali ili su presejavali kulture, pa da su one izuzetno male. Ali, one nisu ni imale potencijal da imaju neki rod. Znači, samo niski usevi su preživeli ovaj udar vetra, kiše, leda koje smo imali. Na tim površinama se i ne očekuju neki prinosi, jer je reč o kasnoj setvi. Sve ono što je bilo vrhunski odrađeno i na vreme, to je pretrpelo ogromnu štetu. A za to su dokaz fotografije. Čuo sam se sa poljoprivrednicima iz tih sela i ponavljam, reč je ozbiljnim površinama“, objašnjava Kleut.
„Pšenica je izuzetno retka i u lošem je stanju. U medijima se čuju informacije da bi rod mogao da bude prosečan. Rod pšenice neće biti prosečan, on je umanjen i do 50 posto. Naše tvrdnje je potvrdilo i ovo nevreme, jer je pšenica toliko retka da u ovako vetrovitim uslovima nije polegla. Znači da ona nema tereta u zrnu u samom klasu. Takve vrste izjava su samo priprema poljoprivrednika da se pšenica malo plati“, dodaje naš sagovornik.
„Osiguranje od štete od vetra je gotovo nemoguće naplatiti“
Kada god se dese štete od elementarnih nepogoda poput grada, oluje, kiše, postavlja se pitanje osiguranja poljoprivrednih useva.
„Ja sam osigurao sve svoje njive od leda, groma i požara. Pitao sam da se osiguram od vetra, ali dobio sam informaciju da bi udar vetra po zvaničnom izveštaju RHMZ-a trebalo da bude 17 metara u sekundi da bih mogao da naplatim osiguranje. A to je nešto što je nemoguće. Ni sada udar vetra nije bio toliki, ali je šteta na kulturama načinjena. Osiguravajuće kuće i same znaju da je to nemoguće da se desi i da je praktično nemoguće naplatiti štetu od vetra. Ne znam da li je u poslednjih 100 godina udar vetra zvanično bio 17 metara u sekundi. Zato se ni mi poljoprivrednici ne odlučujemo da osiguramo useve od oluje i vetra. Bilo je nešto leda, ali ne toliko da bi prouzrokovao ovu štetu“, objašnjava Kleut.
Poljoprivrednici traže da se proglasi stanje elementarne nepogode u Zrenjaninu
Savez udruženja poljoprivrdnika Banata traži od nadležnih da se i na teritoriji Zrenjanina proglasi elementarna nepogoda, kao što je to učinjeno u nekim drugim gradovima Srbije.
„Ako može jedan Titel, ako može Čačak da proglasi elementarnu nepogodu, ja ne znam zašto Zrenjanin ne može. Već koji put je kod nas bilo elementarne nepogode, a da nikada ona nije proglašena. Ja ne znam ko se tu štiti, a ko se „pušta niz vodu“. Kada bi se proglasila elementarna nepogoda u našoj opštini onda bi i grad, ali većim delom republika mogla da izdvoji novac za pomoć poljoprivrednicima da zasnuju proizvodnju naredne sezone. Da možemo da posejemo te njive. Ne očekujemo mi da se obogatimo od te pomoći i nikada niko nije zaradio od pomoći države. Ali, očekujemo neku pomoć i podršku države da li u vidu semena, đubriva, oslobađanju obaveza da bismo mogli da opstanemo“, zaključuje na kraju Dragan Kleut.
Da li će i na kakvu vrstu pomoći poljoprivrednici moći da računaju nakon što su pretrpeli ogromne štete posle oluje koja je u nedelju zahvatila Srednji Banat, trebalo bi da se zna nakon sastanka sa gradonačelnikom Čedomirom Janjićem. Sastanak je, kažu poljoprivrednici, zakazan za četvrtak ujutru.
.gif)
.gif)
