Poljoprivrednici koji su sejali pšenicu, uljanu repicu, ječam, nisu ove jeseni imali povoljne uslove za proizvodnju. Za dobar razvoj biljaka prvo je nedostajala vlaga, a potom su temperature bile niske. Sneg koji je pao tokom proteklog vikenda dobro je došao usevima. S jedne strane, to je izolator koji ih štiti od niskih temperatura, dok će s druge strane obezbediti preko potrebnu vlagu.
Na većini parcela koje su jesenas posejane, usevi se nisu dobro razvili.
„Ova jesen je vrlo specifična. Imali smo setvu u optimalnom roku. Međutim, iako je većina useva posejana u optimalnom roku, tu mislim i na uljanu repicu i na ječam i na pšenicu, mnogi nisu ponikli, pre svega, zbog nedostatka vlage. A potom i zbog niskih temperatura“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivrdne stručne službe Zrenjanin.
„Od septembra pa do polovine novembra palo je oko 35 litara kiše po metru kvadratnom. Od toga najveći deo je pao prvih dana septembra što nije bilo dovoljno za nicanje useva. Ta količina padavina je upola manja od višegodišnjeg proseka. Pšenica nije mogla, iako je posejana u optimalnom roku, da nakupi količinu vlage koja joj je potrebna za klijanje, pa i nicanje. Temperature su tada bile povoljne, što nije bilo dovoljno za ponicanje. Imamo parcele na kojima je seme počelo da klija, što je tada nepoželjna osobina, jer su zbog nedostatka vlage ti klijaci počeli da se suše. Tamo gde je bilo malo više kiše, a to su, pre svega, selo Torak i Ravni Topolovac koji su dobili kišu u oktobru, tamo imamo malo više ponikle pšenice“, objašnjava naša sagovornica.
Kada je pala kiša, smanjile su se temperature
Posle 20. novembra, na području Srednjeg Banata palo je između 20 i 25 litara kiše po kvadratnom metru. To je malo popravilo situaciju sa vlagom. Ali, tada nastaju drugi problemi izazvani niskom temperaturom.
„U tom periodu seme je upilo količinu vode koja je potrebna za klijanje. Međutim, tada su ograničavajući faktor bile temperature koje su bile čak i do minus pet stepeni. Srednje dnevne temperature su bile i ispod biološkog minimuma za nicanje. Većina pšenice je naklijala. Biološki minimum za nicanje je 4-5 stepeni. Dok je temperatura ispod toga pšenica, ne može da nikne. Ona je naklijala zahvaljući sumi temperatra koje je nakupila, a to je 50 do 60 stepeni. Kraj novembra i početak decembra obeležilo je zahlađenje, tako da tada nije bilo uslova za nicanje. Jesu dnevne temperature bile i 10 stepeni, ali to nisu bile srednje dnevne temperature. Jutra, večeri i noći bili su hladni. Pšenici fali još tolika suma temperatrura da bi ponikla. U ovom trenutku je veoma neizvesno da li će pšenica koja je u zemlji i ponići“, kaže Rajačić.
„Proklijala pšenica prolazi dobro kroz niske temperature, koje su za pšenicu potrebne. Ako ona ponikne u proleće sigurno je da će faze razvoja teći mnogo brže. Teško da će imati dovoljno vremena da se dobro izobokori što će se svakako odraziti i na prinos. Međutim, sada ne možemo tačno da kažemo šta će biti, jer postoji šansa da pšenica ponikne i tokom zime. Situacija je nešto bolja na parcelama na kojima je predusev bio kukuruz. Preporuke za dalje korake i što se tiče prihrane i đubrenja proizvođačima ćemo davati u skladu sa situacijom na terenu“, dodaje naša sagovornica.
Uljana repica se nije dobro razvila
Uslovi nisu bili pogodni ni za proizvodnju uljane repice.
„Što se tiče uljane repice ona na većini parcela nema zadovoljavajući sklop. Dosta je proređen usev. Proizvođači su odlučili da usev ipak ostave do proleća da vide kako će se razvijati. Tada će odlučiti da li će usev potanjirati i zasejati nešto drugo. Malo je parcela koje su već presejane“, objašnjava Rajačić.
Sneg štiti pšenicu
Sneg koji je pao tokom vikenda, mnogima je naneo glavobolje. Međutim, ne i poljoprivrednicima.
„U ovakvom periodu kada imamo deficit padavina, padavine u bilo kom obliku su dobrodošle. Snežni pokrivač koji se formirao prethodnih dana, od oko 50 centimetara, je svakako dobar za pšenicu. Reč je, pre svega, o zaštitnom sloju koji štiti pšenicu od niskih temperatura koje smo imali pogotovo u poslednja dva dana, a koje su išle i do -10 stepeni. S druge strane to će obezbediti i dodatnu količinu vlage koja je potrebna biljkama i zemljištu“, kaže naša sagovornica.
U Srednjem Banatu je ove proizvodne godine posejano neznatno manje pšenice nego prethodne jeseni. Podaci pokazuju da je to negde oko 54.000 hektara.
.gif)
.gif)
