I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • 3D gradjevinska kuca
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Setva pšenice sve skuplja, sada je problem i nedostatak vlage u zemljištu

Optimalni rok za setvu pšenice počeo je 5. oktobra i trajaće do 25. ovog meseca. Prolećni usevi su sa većine parcela u srednjem Banatu skinuti na vreme, a zemljište je dobro pripremljeno za setvu hlebnog zrna. Ipak, u ovom trenutku je neizvesno kako će se i kada ovaj važan posao obaviti. Najveći problem je nedostatak vlage u zemljištu, zbog čega mnogi proizvođači još nisu ušli sa traktorima i sejalicama u svoje njive, iako su to planirali da urade. Osim nepovoljnih vremenskih prilika poljoprivrednike i ove jeseni muči visoka cena goriva. Tvrde da će setva biti skuplja dvadesetak posto u odnosu na prethodnu godinu.

Prvu polovinu leta obeležile su česte padavine. U pojedinim krajevima Srbije, kiše su izazvale i ozbiljne poplave. Zbog toga je bilo za očekivati da u zemljištu ima dovoljno vlage kako bi se jesenja setva što lakše i što bolje odradila.

„I pored kišovitog leta i obilnih padavina koje smo imali zemlja je suva. Problem je što smo imali neujednačen raspored padavina i što se tiče regiona i to se tiče količine padavina. Dešavalo se odjednom padne velika količina kiše. Suva zemlja je ono što najviše brine i nas u PSS i proizvođače“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Zorica Rajačić

Uljana repica zbog lošeg nicanja presejana na mnogim parcelama

Da neće biti onako kako su poljoprivrednici planirali pokazalo se već kod setve uljane repice, koja startuje nešto pre setve pšenice.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

„Setva uljane repice je obavljena, ali ne baš na veliko zadovoljstvo poljoprivrednika. Neki su je posejali ranije i ta uljana repica je jedva ponikla, sa dosta proređenim sklopom. Retke su parcele gde je sklop prešao 50 posto. Na najvećem broju parcela procenat poniklih biljaka je između 20 i 30 posto. Problem koji je usledeo bio je šta raditi sa tim parcelama, jer je trebalo da se odradi zaštita biljaka. Neki proizvođači su površine pre desetak dana presejavali i to opet u suvo zemljište. Drugi su posejali posle kiše koju smo imali. Međutim, i ta količina padavina je nedovoljna za početni porast useva. Do sada je uljanom repicom posejano 2.500 hektara u našem regionu, ali je neizvesna situacija šta će se dešavati sa tim usevom i koliko će površina pod uljanom repicom ostati. Daljeg presejavanja neće biti, jer smo već na izlazu iz optimalnog roka za ovu kulturu“, objašnjava naša sagovornica.

Suva zemlja odlaže početak setve, optimalan rok već teče

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova niko sa sigurnošću ne može da kaže kada se i kako završiti setva pšenice.

„Setva pšenice i ječma je počela u našem regionu i to u suvo zemljište na opšte nezadovoljstvo proizvođača. Oni ne znaju šta da rade. Neki su se odlučili za raniju setvu, a savet sa naše strane je bio da se sačeka da se približimo nekom kišnom periodu. Najavljene su kiše za 18. oktobar i savet je sada da se sa setvom počne tokom ove nedelje kako seme ne bi dugo stajalo u suvom zemljištu, jer je tada na meti štetočina“, objašnjva naša sagovornica.

„Mislimo da je bolje da se seje tokom ove nedelje, da seme u zemlji sačeka najavljenu kišu oko 18. oktobra, jer ne znamo kakvo će vreme biti kasnije. Bližimo se drugoj polovini oktobra i polako ćemo izaći iz optimalnog roka za setvu pšenice. Možda će tada biti niže temperature, a i ne znamo koliko bi mogao da traje taj kišni period ili kolika će količina kiše pasti. I onda može da se dogodi da ne može da se uđe u njive na vreme“, kaže Rajačić.

Seme “s tavana” ili deklarisano?

Dilema koja provlači iz godine u godinu jeste i da li je bolje da se koristi deklarisano ili seme „s tavana“.

„Kada je reč o semenu koje proizvđači koriste tu su i dalje mišljenja podeljena. Deo proizvođača uvek  kupuje deklarisano seme, dok određeni proizvođači uvek koriste seme iz sopstvene proizvodnje. Preporuka je bila tokom godine da se to seme iz sopstvene proizvodnje ne koristi napamet. Poljoprivrednici moraju da budu upoznati sa bolestima koje se prenose semenom, sa kvalitetom semena. Ukoliko i koriste to seme trebalo bi da odrade analizu da imaju osnovne parametre kvaliteta i klijavosti semena. Mali broj proizvođača to i uradi. Uglavnom to seme koriste napamet, jer obično proizvodnja bude bez problema. Međutim, može da se desi da im zbog te nepažnje jedne godine čitava proizvodnja propadne”, objašnjava naša sagovornica.

Ni ove jeseni ništa od regresiranog goriva

Nedostatak vlage u zemljištu je samo jedan problem koji muči proizvođače ove jeseni. Svesni su da na njega ne mogu da utiču, jer je reč o uslovima u prirodi. Mnogo više im smeta što se već godinama ništa ne preduzima povodom njihovog zahteva za regresiranje goriva.

“Mi, kao proizvođači, izuzetno smo nezadovoljni situacijom u agraru i ponašanjem resornog minstarstva i kada je reč o cenama poljoprivrednih proizvoda i kada je reč o rešavanju naših zahteva. Već dve godine pričamo o rešavanju pitanja regresiranog goriva. Dve godine slušamo kako će se taj problem rešiti, ali se ništa ne dešava i ne preduzima. Bilo je obećanja da će do septembra biti nešto rešeno, pa da će se o tome doneti odluka kada MMF bude tu… Zamo da od toga nema ništa, jer MMF ne zanima da se bave time gde se u državi troše pare nego da li ste u plusu ili niste. U takvim uslovima je normalno da ništa nije rešeno kada je reč o regresiranom gorivu”, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Dragan Kleut

Iz godine u godinu setva sve skuplja

Proizvođači su izračunali da će jesenja setva ove godine biti skuplja dvadesetak posto odnosu na lane.

“Na cenu setve najveći uticaj ima skok cene goriva. Nafta je danas preko 167 dinara, što je za 20-30 dinara više nego prošle godine. Cena semena je na nivou prošlogodišnje. Đubrivo je u poređenju sa lanjskom godinom skuplje 1.000 dinara za količinu od sto kilograma. Porez na imovinu nam je lokalna samouprava podigla za 30 posto. Moramo da plaćamo i odvodnjavanje, čak i za sušne godine… Ozbiljno razmišljamo da posle setve pšenice, jer posao moramo da uradimo u roku, organizujemo masovne proteste. Vidimo da za sada niko nema sluha za nas i naše probleme”, objašnjava Kleut.

Nezadovoljstvo poljoprivrednika iz srednjeg Banata raste i zbog toga što već osmu godinu za redom neće moći da seju pšenicu na državnoj zemlji, budući da licitacija još nije održana. Uz to, pitanje je kada će je uopšte biti. Da li krajem ove ili početkom sledeće godine, kako je najčešće bilo godinama unazad. Ili što je još gore, na proleće, kao što je bilo za proizvodnu 2017/2018. godinu.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh