Sajam poljoprivrede u Novom Sadu je mesto na kojem se okupljaju svi koji u poljoprivredi nešto znače. Od proizvođača, prerađivača, otkupljivača, trgovaca, banaka, osiguranja… Tokom nekoliko dana na istom prostoru mogu se sresti oni koji se možda nikada ne bi sreli i upoznali. A kamoli sklopili poslovnu saradnju. Iako se konkretni poslovi retko kad dogovore baš na sajmu, kontakt koji se tu ostvari ne retko dovede do ugovaranja konkretnog posla. Iz tog razloga se mnoge firme svake godine iznova pojavljuju na Novosadskom sajmu poljoprivrede.
Zrenjaninska firma Petkus Balkan učestvuje na sajmu poljoprivrede peti put. Sajam poljoprivrede je za njih mesto na kojem zainteresovane posetioce mogu da upoznaju sa svojim radom.
„Ove godine smo prvi put u Master hali. Pozicija u Master hali je bolja od one koju smo imali ranijih godina u hali 10. Ovo je malo viši nivo. Deluje mi da je sajam ove godine malo bolji nego prethodnih nekoliko godina. Suština priče je da želimo da se pojavimo ovde kao proizvođač opreme za silosnu industriju, skladištenje, sušenje žitarica, fabrike stočne hrane, dorade semena kompletno. Mislimo da pripadamo ovde s obzirom da smo iz agrarnog sektora u kojem smo proizvođač na svetskom nivou“, kaže Marko Umićević, direktor Petkus Balkana.
Sajam poljoprivrede služi da se firma predstavi i da ljudi čuju za nju
Iako se na sajmu vrlo retko sklope konkretni dogovori i poslovi, učešće na njemu važno. Tu dolaze ljudi iz različitih delova ne samo Srbije, već čitavog regiona.
„Mislim da učestvovanje na ovom sajmu za konkretne poslove ne znači toliko. S druge strane treba da se pojavimo ovde, da budemo viđeni i da se predstavimo. Sumnjam da će neko doći baš ovde da kupi neko postrojenje. Pojedinačne mašine doalze u obzir, to se može dogovoriti na sajmu, ali ozbiljniji poslovi teško. Kroz sajam poljoprivrede prolaze ljudi iz čitave bivše Jugoslavije. Oni koje ne možemo kontaktirati direktno. Kod nas su bili ljudi iz Makedonije da se raspitaju i to s konkretnim zahtevima. Retko kad se sklopi posao na sajmu, ali na osnovu tih kontakata i razgovora naknadnim kontaktiranjem kupaca često dolazi do zaključenja posla. Zbog toga učestvujemo na sajmu. Možda bi bilo efikasnije da sajam kraće traje. Sedam dana je po meni previše. Mislim da bi tri dana bilo sasvim dovoljno“, dodaje naš sagovornik.
I firma Polino plast iz Šimanovaca na Novosadskom sajmu ove godine svoje proizvode izlaže peti put.
“To što učestvujemo na sajmu poljoprivrede daje rezultate. Ne možemo da kažemo da smo njima prezadovoljni, ali dobro je. Nailaze zainteresovani ljudi, raspituju se, a neke dogovore i realizujemo. Sajam je po meni u lošem periodu godine. Mislim da bi bila mnogo veća posećenost da se održava na kraju ili početku godine. Ovako mnogi ljudi ne mogu da dođu zbog obaveza, jer je ovo špic sezone. Na kraju ili početku sezone u poljoprivredi proizvođači imaju više novca na raspolaganju. Tada mogu više da investiraju. Nadamo se da će Novosadski sajam da razmotri ovu ideju. Da sajam poljoprivrede prebaci na neki drugi deo godine kada bi on bio posećeniji i kada bi se više poslova sklopilo“, kaže Andrej Stanarević iz firme Polino plast.
Kada imaju novca domaći proizvođači prate svetske trendove u poljoprivredi
Ova firma bavi se proizvodnjom boks paleta i nepovratne plastične ambalaže. Osim toga, podižu hladnjače i imaju svoj voćnjak.
„Što se tiče Srbije, veliki su upiti. Najveći deo proizvodnje se proda u Srbiji. Postoje velike plantaže voća, uglavnom jabuka. Kada je reč o izvozu, dosta izvozimo za Bugarsku, Makedoniju, Kosovo. Interesovanje raste jer ljudi počinju da shvataju da skladištenje voća u boks palete zadržava kvalitet voća. Prva klasa ostaje prva klasa. Što se tiče nepovratne plastične ambalaže, nju najviše kupuju firme koje se bave izvozom voća i povrća. 2015. smo otvorili još jedan sektor to je postavljanje hladnjača. Jedna smo od retkih firmi u ovom delu Evrope koja radi Ulo sisteme. Za sada nam ide dobro. U 2016. smo radili tri velike hladnjače, imamo ugovorene poslove i za ovu godinu. Radimo i minusne komore za bobičasto voće. Širimo se i mi i tržište“, kaže naš sagovornik.
„Posao mnogo bolje ide kada država izađe sa podsticajima“
Posla, objašnjava, više ima onda kada država izađe s programom podsticajnih mera.
„Mi tačno vidimo da kod proizvođača raste interesovanje onda kada neki podsticaji krenu od države. Tada kupuju i boks palete i raspituju se za podizanje hladnjača. Država je prošle godine vraćala određeni deo sredstava, tako da je bilo zainteresovanih. Ti podsticaji su plus za poljoprivrednog proizvođača, ali i za nas koji se bavimo proizvodnjom ambalaže i podizanjem hladnjača. Jer je tada mnogo veća potražnja i za našim proizvodima. Mi se, takođe, bavimo i proizvodnjom jabuka. Ne možemo da se požalimo, dobili smo podsticaje i za boks palete i za sadnice i za hladnjaču. Imamo 20 hektara jabuka, 60 ari malina i planiramo da posadimo 30 hektara oblačinske višnje. S te strane se uzdamo u pomoć države, pokrajine. Do sada su nam izlazili u susret, dobijali smo pomoć“, kaže Stanarević.
Da subvencije i bespovratna sredstva i te kako znače proizvođačima uverili su se i oni koji prodaju poljoprivrednu mehanizaciju.
„Ove godine posebno vlada veliko interesovanje za kupovinu nove mehanizacije. Osnovni razlog za to je mogućnost ostvarivanja bespovratnih sredstava kako kod pokrajine tako i kod republike. Naši poljoprivrednici su zainteresovani da pod povoljnim uslovima dođu do nove mehanizacije. Ovog proleća su po prvi put i ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu izašli s programom subvencija i bespovratnih sredstava za traktore. Tako da za traktore vlada jako veliko interesovanje. Nadamo se da će u narednom periodu svi oni koji budu podneli zahtev za subevencije i bespovratna sredstva doći do novih traktora. Pored traktora u ponudi imamo i priključne mašine, sisteme za navodnjavanje, mašine za setvu, osnovnu obradu, predsetvenu pripremu, đubrenje, zaštitu… Sve te mašine spadaju u sklop mehanizacije za koju se može ostvariti povrat sredstava da li preko ministarstva ili preko Pokrajinskog sekretarijata“, kaže Vaso Savić, menadžer prodaje u firmi Agropanonka.
“Moguće je kupiti novi traktor na kredit bez kamate”
Sajam poljoprivrede je mesto gde se okupljaju svi koji u poljoprivredi nešto znače.
“Tu su naši korisnici – poljoprivredni proizvođači koji kupuju mehanizaciju. Tu su mediji, firme iz prerađivačkog kompleksa i mi kao uvoznici koji prodajemo mehanizaciju. Svake godine je na sajmu živa aktivnost koja kasnije reflektuje pozitivne poslovne rezultate tokom čitave godine. Mi smo za vreme trajanja sajma obezbedili sajamski popust za sve kupce koji žele avansno da uplate traktor za vreme sajma. Isto tako napravili smo aranžmane sa bankama, gde uz relaksiranu kamatu proizvođači mogu da dođu do nove mehanizacije. Kamatna stopa se kreće od 0 do 3 posto u zavisnosti od roka otplate koji ide od 3 do 7 godina. Praktično je moguće kupiti nov traktor bez kamate na rok otplate od 3 godine“, dodaje naš sagovornik.
Ova firma ima dva brenda traktora, koji su cenom pristupačni i manjim proizvođačima.
„To su traktori marke mahindra koji se kreću od 10500 evra do belarusa gde najveći model ima prodajnu cenu od 51500 evra sa PDV-om. To je mehanizacija koja može da se zaradi, može da se kupi i može vrlo brzo kroz eksploataciju da otplati sebe i da zaradi novu vrednost. Svi naši traktori su laki za rukovanje, pouzdani, jednostavni i jeftini za održavanje. Naš moto je da nudimo tehnologiju koja se isplati“, objašnjava Savić.
Atrakcijama se privlači pažnja posetilaca sajma poljoprivrede
A da bi osim mehanizacijom, skrenuli pažnju na sebe, na ovom štandu su izložili i ogromnog robota.
„To je svojevrsna atrakcija. Dobijali smo nagrade za njega. On privlači pažnju svih posetilaca. Traktormers je naš zaštitni znak“, kaže naš sagovornik.
Naterati posetioce sajma da zastanu baš na vaš štand nije nimalo lako. Zbog toga se oni malo vičniji marketingu služe raznim trikovima. I to, zasigurno, daje rezultate. To je dokazala firma Gebi, koja se bavi proizvodnjom i prodajmo stočne hrane. Na štandu ove kompanije zastao je svako ko je pored njih prošao.
„Osmislili smo igru nadmudri golmana. Pravilo je da se šutne lopta i pogodi gol. Ko to uradi dobija fudbalsku loptu s našim logom. Lopte su vizuelni identiet. Povezivanje od malih nogu sa Gebijem, sa visokokvalitetnom stočnom hranom. Sa nečim što je dobro. Nešto sa čime možete da imate prosperitet, da jedete zdravo ako proizvodite samo za sebe i da zaradite ako proizvodite za prodaju“, objašnjava Amira Rangl, regionalni menadžer prodaje stočne hrane Gebi iz Čantavira.
U ovoj kompaniji prodaja stočne hrane raste iz godine u godinu.
„Mi smo lider u proizvodnji i prodaji stočne hrane u regionu. U Srbiji zauzimamo oko 30 posto tržišta. Gebi nema problem da dođe do kvalitetne sirovine, jer imamo mrežu kooperanata sa kojima radimo i koji proizvode komponente koje su nama potrebne – kukuruz, ječam i ostale žitarice. Svake godine redovno od njih otkupljujemo proizvode i oni mogu da se kreditiraju, da nabave najkvalitetnija semena, đubrivo… Da biste zadržali poziciju lidera i da biste bili kvalitetni morate da budete ne u skladu, nego ispred tehnoloških dostignuća. Mi to uspevamo, jer imamo veoma snažan tehnološki tim“, dodaje naša sagovornica.
Koliko je sajam poljoprivrede interesantan ljudima govori podatak da kroz ovu manifestaciju godišnje prođe više od 125000 posetilaca. Nisu nužno svi vezani za poljoprivredu, ali je zasigurno da je svako od njih na ovom mestu video nešto zanimljivo.
.png)
.gif)
.gif)
