Od početka godine proizvođači i stručnjaci ukazuju na nedostatak vlage u zemljištu. Zbog toga je i rod pšenice bio umanjen. Iako je o prinosima okopavina još rano govoriti, stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko u narednih 7 do 10 dana ne bude padavina, rod prolećnih kultura mogao da bude prepolovljen. Kukuruz, soja i šećerna repa uveliko pate, dok se suncokret još nosi sa manjkom padavina. Pitanje je da li će ova uljarica moći da nalije zrno onako kako bi trebalo.
Tokom ove proizvodne godine u Srbiji je palo daleko manje kiše od proseka. I od onoga što je prolećnim kulurama potrebno za pravilan razvoj.
„Kukuruz uvrće listove, nizak je u porastu za ovu vegetativnu fazu. Glavice suncokreta su veoma male, šta će biti kod nalivanja zrna videćemo. Suncokret malo bolje podnosi nedostatak vlage. Ostale kulture strašno loše podnose manjak vode. U Novom Bečeju je godišnji prosek padavina od 370 do 420 litara po hektaru. Mi nismo dobili ni 200 litara, ako gledamo kalendarsku godinu“, kaže Dušanka Dujin, direktor ZZ „Vranjevo“ iz Novog Bečeja.
„Sve ovo što je palo kiše to je jako malo. Poslednje je bilo nekih 5 litara… Kukuruz je biljka koja traži puno vode. On najlošije izgleda. Suncokret se nekako još i drži. Formira glavu, ali i kod njega će biti smanjen rod u odnosu na prošlu godinu“, objašnjava poljoprivrednik Milorad Milankov.
Proizvođači se plaše da će rod suncokreta, kukuruza, šećerne repe i soje biti smanjen
Zbog sušnog perioda, proizvođači očekuju manji rod od prošlogodišnjeg.
„Ne nadamo se jesenjim kulturma. Na ovom terenu je suša. Mi nismo imali trunke snega cele zime. Kiše su nas sve zaobišle. I ono malo što je palo, bilo je svega 4-5 litara. Suncokret je na metar i nešto izbacio glavu. Očekujemo izuzetno ranu žetvu suncokreta. Možda negde već početkom avgusta. Prinosi će verovatno biti rekordno mali. Jer kad suncokret na metar i nešto visine izbci glavicu, ona je mala i tu ne može da bude nekog roda. Tako da se velikom rodu i ne nadamo. Na žalost. Prošle godine smo imali kišu kao na dugme, padala je kad god je trebalo. Pa su i prinosi bili rekordni. Ove godine je skroz obrnuto. Kiše nema uopšte. Sve kulture će biti u podbačaju“, kaže Miroslav Glavaški, direktor ZZ Bečej.
Vremenske prilike utiču i na to da kukuruz zastaje sa rastom.
„Kukuruz se sav uvio. Nema vlage. On je biološki izbacio metlicu, ali na toj visini ne može da formira normalan klip. Na žalost, ničemu se ne nadamo ove godine. Ni kada je u pitanju rod, ali ni kada je reč cenama. Kada je godina ovakva, kada podbaci, onda nijedna cena ne pomaže puno proizvođačima“, dodaje naš sagovonik.
„Soja i kukuruz već počinju da pate. Ukoliko se nešto ne desi u narednih nekoliko dana imaćemo trajnu štetu na kukuruzu, jer se već vidi da on počinje da metliči, da svila. Ovo je godina koja apsolutno nije naklonjena poljoprivrednicima“, kaže Miroslav Malešević, profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.
U Srednjem Banatu tradicionalno najviše posejano kukuruza
U Srednjem Banatu se svake godine tradicionalno seje od 35000 do 40000 hektara suncokreta. Šećerna repa je zastupljena na 4000-5000 hektara, a soja na oko 6000 hektara. Najviše površina, ipak, zauzima kukuruz. U proseku 90000 hektara.
“Kukuruzu najviše nedostaje kiša, jer skoro nismo imali nekih obilnijih padavina. U poslednje vreme bilo je nekih 20-25 litara padavina i to iz više puta, jer je kiša padala po 5-10 litara u jednom talasu. Na nivou Srednjeg Banata prosečna vrednost padavina je oko 560 milimetara kiše po kvadratnom metru. Ove proizvodne godine, obilnije padavine smo imali u novembru prošle godine i to oko 50-60 litara. Od tada do sada ukupno je palo 100 litara kiše. Trenutno nam fali oko 250-300 litara padavina”, kaže Serđo Okolišan, rukovodilac biljne proizvodnje PSS Zrenjanin.
“Najugroženije opštine kada je reč o nedostatku padavina u Srednjem Banatu su Novi Bečej i Zrenjanin, a malo manje Žitište, Crnja i Sečanj. Ove opštine su još i dobile neku kišu. Ako je u Zrenjaninu i Novom Bečeju, na primer, palo 5-10 litara kiše, u Žitištu, Crnji i Sečnju je bilo 15-20 litara. U Zrenjaninu i Novom Bečeju je bilo od 25 do 50 posto manje padavina nego u Žitištu, Sečnju i Crnji”, dodaje naš sagovornik.
Da bi se rod spasao potrebno je da kiša padne u narednih 7 do 10 dana
Iako vreme nije naklonjeno poljoprivrednicima i biljkama, kako će roditi kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa, rano je prognozirati.
“O rodu je rano pričati, ali mislim da će se ovaj nedostatak padavina odraziti na rod. Ipak, nadamo se da će u narednom periodu biti kiše. Ako u roku od 7 do 10 dana ne bude padavina, mislim da će rod biti prepolovljen. Ipak, ponavljam, još je rano davati prognoze o prinosima. Suncokret se još drži, ali i njemu nedostaje vlaga. On je uveliko u cvetu i sada kreće nalivanje zrna. Sada mu je potrebna jedna kiša kako bi ta zrna koja ima u pogači mogao da napuni kako treba. Kod šećerne repe može da se pomeri rok vađenja, da bude kasnije. Ako bude padavina u avgustu ili septembru ona će nadomestiti nedostatak padavina u letnjem periodu”, objašnjava Okolišan.
Nedostatak padavina nepovoljno utiče na razvoj biljaka. Srećom, bar bolesti i štetočina nema ove godine kada je reč o prolećnim kulturama.
“Kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa nisu ugroženi kada je reč o bolestima i štetočinama. Bolesti zahtevaju vlagu. A kako smo bez padavina, nismo imali ni prouzrokovače bolesti. Trenutno je na šećernoj repi aktuelna cerkospora. Proizvođači bi trebalo da obilaze svoje parcele i ako ustanove da je potrebno da zaštite usev od cerkospore”, kaže rukovodilac proizvodnje u PSS Zrenjanin.
Prema najavama meteorologa u narednih nekoliko dana ne treba očekivati kišu. Prognoze su da će u Srednjem Banatu biti veoma toplo sa dnevnim temperaturama i do 38 stepeni celzijusa. A to nimalo ne ohrabruje poljoprivrednike. Čak, naprotiv, samo im zadaje dodatne glavobolje. Jer i onako strepe za rod kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe.
.gif)
.gif)
