 (1).gif)
U zemljištu nema dovoljno zaliha vlage, pa su poslednje kiše i te kako prijale prolećnim kulturama. Kukuruz, suncokret, soja i šećerna repa, zasad se dobro razvijaju. Kada je reč o bolestima, stručnjaci upozoravaju na pojavu plamenca. Kod suncokreta se pojavila plemenjača, koja se, inače retko javlja na ovoj kulturi u srednjem Banatu.
Kiša koja je nedavno padala, pozitivno je uticala na sve okopavine, kažu stručnjaci. Pogotovo ako se zna da u zemlji ima manjka vlage, jer je i zima bila bez padavina.
“Kiša je naviše uticaja imala na kukuruz i šećernu repu. Kako je u srednjem Banatu najviše posejano kukuruza – svake godine oko 90 hiljada hektara, nedavne padavine su dobro došle za dalji razvoj biljaka. Pre ove kiše okopavine su bile u jako lošoj kondiciji, jer smo u decembru imali 0,4 litara vode po hektaru. U januaru je to bilo 4 litre po hektaru, a u februaru 14 litara. To je jako malo padavina spram prošlih godina. Znamo da je prosek u srednjem Banatu oko 600 litara po hektaru. Već u početak ove godine smo ušli sa manjkom padavina”, objašnajva Serđo Okolišan, rukovodilac proizvodnje u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.
“Na našim oglednim poljima pretežno je zastupljen kukuruz. Zatim su tu suncokret, soja i šećerna repa. Od 95 hektara koje obrađuje PSS, pod pšenicom je 33 hektara, 15 hekara je suncokret, 4 hektara je soja, a ostalo je kukuruz. Imamo i voćnjak koji se nalazi u Lukićevu. U makroogledu i generalno na parcelama PSS imamo zastupljen kukuruz od FAO grupe 200 do FAO grupe 700 zrenja. Znači, i ranije i kasnije hibride”, dodaje naš sagovornik.
Pojava plamenca na okopavinama i plemenjače kod suncokreta
Za razliku od pšenice koja nema većih problema sa bolestima, okopavine su ove godine na udaru štetočina.
“Što se tiče okopavina, istakla bih da u 2017. beležimo izuzetno visoku pojavu ženke plamenca, tako da imamo visok intenzitet jajnih legala. Što se tiče suncokreta, pošto smo posle setve imali nestabilno vreme s padavinama, imamo pojavu plemenjače. To nije karakteristično za svaku godinu. Plemenjača suncokreta je bolest koja se retko javlja. Ovo je prva godina da u srednjem Banatu imamo veći problem”, kaže Snežana Parađenović, zaštitar u PSS Zrenjanin.
Mere nege kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe
Tokom juna poljoprivrednici imaju puno posla na njivama. Pre svega, jer je tada vreme za zagrtanje kukuruza, špartanje šećerne repe, suncokreta i soje, koja se istovremeno prska protiv sirka. Kako je zemljište veoma suvo, ove mere su neophodne za očuvanje biljaka.
Nedostatak vlage najteže podnosi soja, što može negativno da se odrazi na ovu kulturu u fazi cvetanja. Kultiviranje se radi kako bi se obezbedila bolja provetrenost zemljišta. Time se aktiviraju aerobni mikroorganizmi koji razlažu i mineralizuju organske materije u zemljištu. To je važna i nezamenjiva mera nege biljaka. Ukoliko se pravilno izvodi može da ima značajan uticaj na prinose. Prema nekim podacima, kultivacija može da poveća prinose od 300 do 500 kilograma po hektaru. Takođe, međurednom kultivacijom se uništavaju i korovi koji nisu suzbijeni hemijskim putem. Razbijanje pokorice utiče i na sadržaj vode u zemljištu.
“Pokušaću da zaradim više, kukuruz ću koristiti za tov junadi”
“U strukturi setve imam suncokret, kukuruz, pšenicu, lucerku, sudansku travu… Ovu travu sam prvi put posejao ove godine da imam hranu za krave, jer imam i stočarsku proizvodnju. Kažu da se isplati. Imam krave muzare i junad u tovu. Do sada sam prodavao mušku telad, nisam imao računa da ih tovim. Sad sam ih ostavio da ih uhranim, da probam da izvučem jaču cenu za kukuruz. Cena kukuruza u otkupu je veoma niska. Vreme će pokazati da li sam dobro zaokružio proizvodnju, da li sam doneo pravu odluku i da li ću imati veću zaradu nego do sada. Generalno, godina je izuzetno teška za poljoprivrednu proizvodnju”, kaže Miroslav Prohaska, poljoprivrednik iz Orlovata.
Za sada se okopavine dobro razvijaju, kažu stručnjaci. U narednom periodu može se očekivati još veći razvoj ukoliko je pravilno odrađena sva agrotehnika.
Intenzivni porast vegetativne mase kod kukuruza vezan je za prolaz određene etape razvoja organa. Počinje od faze 7 do 9 listova, kada biljka ima najveće zahteve prema vodi. Kritičan period za kukuruz tek nastupa. Tada će biti neophodne veće zalihe vlage u zemljištu. Potrebe za vodom kod kukuruza su najveće do metličanja odnosno svilanja. Kukuruz u ovom periodu razvoja ima povećane zahteve prema temperaturi. Vrlo je važno da se usevi drže čistim od korova da on ne bi oduzimao vodu, hraniva i svetlost biljkama.
.gif)
.gif)
