I love Zrenjanin

  • Home Interpoint
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Prolećna setva u Srednjem Banatu – najviše će se sejati kukuruz

ZrBizNet

Proleće i lepo vreme izvelo je poljoprivrednike na njive. Setva šećerne repe u Srednjem Banatu privodi se kraju. U toku je setva soje, a radi se i na predsetvenoj pripremi za suncokret i kukuruz. Zbog manjka vlage u zemljištu stručnjaci preporučuju da se prolećna setva uradi tako da se vežu priprema oranica i setva. I ovog proleća najveće površine zauzeće kukuruz. Nešto manje suncokret. Za soju i šećernu repu rezervisano je svega 2-3 posto od 180000 hektara obradivih površina.  

Vremenske prilike uslovljavaju početak setve u srednjem Banatu, kao i optimalne rokove. Temperature vazduha pojedinim danima su i iznad višegodišnjeg proseka, ali još nisu ustaljene. Ipak, može se reći da je prolećna setva u Srednjem Banatu počela. Nestrpljivi pojedinci su ove sedmice počeli ovaj važan posao. Kako su za naredne dane najavljene više temperature, prolećna setva će biti sve intenzivnija.

„Vremenski uslovi su pomerili kalendarski rok setve. Mi insistiramo da temperatura setvenog sloja zemljišta treba da se ustali na nivou proizvodnog minimuma. Ona se razlikuje u zavisnosti od dubine setve određenih useva. Počinje se sa setvom šećerne repe jer je njoj dovoljno da temperatura zemljišta u setvenom sloju bude pet stepeni. Može se reći da je šećerna repa skoro posejana na predviđenim površinama u Srednjem Banatu. Kada se govori o organizaciji posla uglavnom se poljoprivredni proizvođači odlučuju da nakon setve šećerne repe seju soju, pa je setva i ovog useva počela. Za soju je potrebno da temperatura zemljišta bude 10 stepeni na dubini setve od 4-5 centimetara“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Zorica Rajačić

„Suncokret se seje na dubini od 5-6 cm i zahteva temperaturu zemljišta 8-10 stepeni. Proizvodni minimum za setvu kukuruza na istoj dubini je 10 stepeni“, dodaje naša sagovornica.

Temperatura zemljišta stabilna

U ovom trenutku se može reći da je temperatura zemljišta stabilna.

„Prethodnih godina smo bili svedoci da je bilo dosta hladnog perioda u aprilu. Zbog toga je posejano seme dosta dugo stajalo u zemljištu i nije moglo da krene. Nicanje je trajalo i po 15-20 dana. Nismo preporučili setvu za jare uslove pre 1. aprila, jer smo mišljenja da treba sačekati topliji period. Kako je on najavljen mislim da nema razloga da se setva odlaže“, objašnjava Rajačić.

Zbog nedostatka vlage treba sejati odmah nakon pripreme

Većina poljoprivrednika ovih dana đubri svoje parcele. Savet stručnjaka je da pripremu rade neposredno pred samu setvu.

„To je posebno važno jer u zemljištu ima malo vlage. U ovom delu Banata bilo je veoma malo padavina. Oko 150 ml za čitav zimski period, uključujući i oktobar koji je bio kišovit. N-min metode koje smo radili, pored sadržaja azota po slojevima, pokazuju i sadržaj vlage. Jasno se vidi da je zemljište dosta suvo. Brinemo kako će biti u narednom periodu. Poljoprivrednici moraju da uvežu predsetvenu pripremu i setvu. Zemljište nikako ne treba pripremati više puta da u setvenom sloju ne bi došlo do isušivanja i to malo vlage. Srednji Banat je područje u kojem često duvaju vetrovi tako da oni dodatno izvlače vlagu iz zemlje. Priprema-setva-zatvaranje. To je proces koji je poželjno što brže uraditi“, savetuje Rajačić.

Izbor priključaka je veoma važan

Za pripremu mnogi poljoprivrednici i dalje koriste setvospremač.

„Upotreba ovog priključka nije poželjna u ovako sušnom periodu bez obzira na podešenu dubinu. U ovim uslovima preporučuje se upotreba teške drljače, jer se nakon njenog prohoda zemlja manje suši. Važno je znati i da se jedno oruđe ne može koristiti na svim tipovima zemljišta jednako i u datom momentu. U svakom slučaju srednjobanatskim njivama kiša je preko potrebna. Čak i po cenu da se prekine predsetvena priprema i sama prolećna setva. Ipak smo tek na početku aprila“, objašnjava savetodavac PSS Zrenjanin.

Prolećna setva slične strukture kao i prethodnih godina

U srednjem Banatu ima oko 180000 hektara koji se seju u proleće.

„Plan setve u ovom regionu je prilično ustaljen. Očekuje se da će površine pod suncokretom, koji se ovde dosta gaji, i kukuruzom biti slične prošlogodišnjim. To znači da će najrasprostranjenija ratarska kultura, kukuruz, zauzeti između 80000 i 90000 hektara. Suncokret bi trebao da se nađe na 40000 hektara. Soja i šećerna repa u strukturi prolećne setve ulaze sa 2-3 posto“, kaže Rajačić.

Kukuruz je najisplativiji

I poljoprivrednici iz Srednjeg Banata potvrđuju da će i ovog proleća najviše sejati kukuruz.

“Kukuruz je bio najisplativiji u poslednjih nekoliko godina. Tako da, kada dođe prolećna setva, najviše sejemo upravo kukuruz. Posle njega, u manjoj meri suncokret i nešto šećene repe. Uglavnom sejemo strane hibride. Zbog otpuštanja vlage, kvaliteta, prinosa… Jer mi se poljoprivrdom bavimo da bismo zaradili. Strani hibridi su se najbolje pokazali. Mislim da će uglavnom biti zastupljene ranije grupe zrenja, s obzirom na iskustva koja imamo do sada”, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanina.

Stevan Radovančev

“Ovog proleća ću sejati suncokret i kukuruz. Koristim uglavnom strane hibride, srednje grupe zrenja. Jer u slučaju, da ne daj bože, dođe do suše, on bolje prolazi. Prolećnu setvu ću početi za koji dan. Trenutno bacam đubrivo i pripremam zemljište”, objašnjava Predrag Vladulj.

Predrag Vladulj

“Radimo oko 80 jutara zemlje. Prolećna setva će biti na 40 jutara, a sejaćemo kukuruz. Sejemo i domaće i strane hibride. Zbog ranije obrade, zrenja… Zetu sam predao imanje, tako da on bira semena. Po meni su uvek bolji domaći hibridi, bez obzira na to da li daju više ili manje roda. Ja sam na njih navikao. Više volim ono što je moje, nego tuđe, pa kako god to bilo. Ako vreme bude lepo prolećna setva kreće za koji dan. U suprotnom sačekaćemo lepše vreme. Prošle godine u početku je vreme bilo loše, pa se sejanje produžilo. Kukuruz može da se seje i u maju. Mnogo puta smo to radili. Ako je toplo, za nekoliko dana nikne i bude super”, kaže Todor Dolovac.

Todor Dolovac

Zbog razvučenog roka setve, pšenica se ne razvija jednako

I proizvođači i stručnjaci, osim za pripremu prolećne setve, lepo vreme koriste da obiđu parcele pod pšenicom.

Kada je reč o pšenici, imamo dosta razvučene rokove setve – od prvih dana oktobra do prvih dana decembra. Tako da se ona nalazi u različitim fazama razvoja. Zbog hladnog vremena pšenica je dugo stagnirala, bila je konzervirana čitav zimski period. S otopljenjem i usev je krnuo da raste. Vegetacija je, ipak, krenula u roku koji je optimalan za naše uslove, što je oko 10. marta. Još nemamo parcele na kojima je pšenica počela da vlata i gde imamo pojavu prvog kolenceta. Jesenas je veoma malo pšenice posejano u optimalnom roku. Do 25. oktobra posejano je samo od 20 do 30 posto planiranih površina. Još nekih 30 posto površina je posejano do kraja oktobra i prvih dana novembra. A 30-40 posto površina je posejano u novembru i početkom decembra“, kaže Zorica Rajačić.

Paori koji su jesenas kasno posejali pšenicu ne mogu da se nadaju dobrom rodu. Zbog toga će određene parcele u narednom periodu biti presejane.

„Pšenica koja je posejana tako kasno, ponikla je tek u martu. Ona je u slaboj kondiciji i kod nje nije zadovoljavajući sklop biljaka. Ove nedelje smo obilazili parcele kasno poniklih useva i brojali smo biljke. Videli smo da nema zadovoljavajućeg broja biljaka. Još više zabrinjava to što na određenim parcelama neće doći ni do bokorenja. Ne možemo da računamo na neki prinos tih kasno poniklih useva. On će biti smanjen od 30 do 50 posto. Deo parcela će biti i preoran i najverovatnije će biti presejan suncokretom. Samo pšenica koja je sejana u prvim rokovima setve obećava dobar rod“, objašnjava savetodavac PSS Zrenjanin.

S lepim vremenom krenuli su i korovi

Lepo vreme pokrenulo je rast pšenice, ali i korova.

„Korovi su krenuli, tako da oni sada konkurišu pšenici za hranu i vodu. Osim što ih čeka prolećna setva, poljoprivrednike narednih dana čeka i nega useva u vidu tretmana pšenice herbicidima, a kasnije i fungicidima“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Za sada nema značajnijih pojava bolesti na pšenici. Hladan period tokom zime uticao je na smanjenu pojavu bolesti. Dalji razvoj zavisi isključivo od vremenskih uslova. Poljoprivrednici mogu da računaju na obaveštenja i upozorenja prognozno-izveštajne službe koja prati sve promene na usevima. Ipak, stručnjaci upozoravaju, da i sami moraju da obilaze svoje parcele.

  • Divider

  • Divider
  • Daruši
Na vrh