Skoro 90 posto pšenice koja je ove jeseni posejana u Srednjem Banatu posejana je u optimalnom roku. Za sada se pšenica lepo razvija, u fazi od nicanja do faze dobro razvijena tri lista. U ovom trenutku kiša bi joj dobro došla. Stručnjaci kažu da su dva osnovna preduslova za dobar prinos pšenice ispoštovana. Jedan je pravovremena setva, a drugi je ulazak dobro pripremljene pšenice u zimu.
Ovogodišnja matematika pokazala je da je pšenica bila najsplativija među ratarskim kulturama posejanim u Srednjem Banatu. Zbog toga su se mnogi proizvođači odlučili da povećaju površine pod hlebnim zrnom.
“Iako je bilo nagoveštaja da će proizvođači smanjiti površine pod pšenicom, zbog niske cene, visokih ulaganja i skupe proizvodnje, desila se sasvim suprotna situacija. Posledice suše u 2017. godini doprinele su da se povećaju površine pod ozimim usevima. Pre svega pšenice ali i uljane repice. Posejano je od 10 do 20 odsto više i pšenice i uljane repice u odnosu na prošlu godinu“, kaže Zorica Rajačić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
„Kada je reč o poljoprivredi, čitava godina je specifična po mnogo čemu. Tako je i sa setvom pšenice. Za pravilnu setvu veoma je važno dobro pripremiti zemljište. U našim uslovima najčešće se pšenica seje na redukovanoj obradi koja nije uvek zadovoljavajuća. Najčešće se ne postiže dovoljna dubina obrade. Kada govorimo o tanjiranju za setvu pšenice, mislimo da je uglavnom potrebno dva tanjiranja. Po potrebi i treće ukoliko treba bolje usitniti žetvene ostatke. To se postiže jedino teškim tanjiračama koje mogu da obrade zemljište bar do 20 centimetara dubine“, dodaje naša sagovornica.
Pšenica se nalazi u fazi od nicanja do faze dobro razvijena tri lista
Kako su prolećni usevi, oni koji su opstali zbog suše, skinuti i pre nego što se na početku proizvodnje mislilo, poljoprivrednici su imali dovoljno vremena da njive pripreme za setvu pšenice.
„Vremenski uslovi su dozvolili da se odradi pravovremena predsetvena priprema za setvu pšenice. Pre svega, zbog ranog sazrevanja i žetve prolećnih useva. Tu se najčešće misli na suncokret i kukuruz koji su i najčešći predusevi pšenici. To je jedan od razloga što je pšenica posejana u optimalnom roku. Ove godine setva je počela već krajem septembra i prvih dana oktobra. Do kraja oktobra setva je privedena kraju. 90 odsto površina pod pšenicom ove jeseni je posejano u optimalnom roku, što nije uobičajeno za naš region. Najčešće je to oko 50 posto površina“, objašnjava Rajačić.
„Većina pšenice je ponikla. Međutim, manjak vlage u zemljištu uslovio je da posejana pšenica nejednako niče. Očekujemo da se situacija veoma brzo popravi. Trenutno se pšenica nalazi u fazi od nicanja do faze sa dobro razvijena tri lista, u zavisnosti od roka setve. Temperature pogoduju razvoju useva, a kiša bi bila od velike koristi. Ono što je važno, jeste to da imamo dva važna preduslova za postizanje visokih prinosa. Jedan od uslova je setva u optimalnom roku. Drugi preduslov je nicanje i ulazak pšenice dobro pripremljene u zimski period”, dodaje naša sagovornica.
Najveću zamerku stručnjaci imaju zbog toga što su proizvođači koristili nedeklarisano seme.
“Kao i prethodnih godina, i ove godine i pored stručnih saveta da se seje seme poznatih parametara kvaliteta, posejano je dosta nedeklarisanog semena. Tačnije seme iz sopstvene proizvodnje ili „seme sa tavana“, upozorava Rajačić.
S druge strane, proizvođači kažu da je računica jasna. Sopstveno seme je jeftinije, a daje u najmanju ruku iste rezultate kao i ono kupovno – deklarisano.
.gif)
.gif)
