Zbog nepovoljnog vremena koje smo imali krajem zime setva šećerne repe kasni dve nedelje. Ovih dana stekli su se uslovi za početak setve suncokreta, soje i kukuruza. Proizvođači kažu da su za ovaj izuzetno važan posao morali da se zadužuju, jer je prošla godina bila loša. Cena prolećne setve je slična prošlogodišnjoj, ali je i dalje najveći problem poljoprivrednika skup dizel. Zima je prijala kulturama koje su jesenas posejane, pa su one u odličnoj kondiciji.
Iako je setva šećerne repe trebalo da bude završena još u martu ova kultura je do sada u Srednjem Banatu posejana na oko 750 hektara. Očekivanja su da će ona zauzeti oko 3000 hektara.
“To je manje od prošle godine, ali dosta više od ranijih godina kada smo imali samo 2000 hektara. Preciznije podatke ćemo imati kada opštine počnu da nam dostavljaju izveštaje. Zbog lošeg vremena imali smo problem sa setvom šećerne repe. Imamo neka mesta, kao što je recimo Torak, gde je bila rana setva šećerne repe. Jedan proizvođač je sejao čak pre snega i prošle nedelje je seme tek malo nabubrilo. Pitanje je kako će se to dalje razvijati, pre svega, zbog bolesti. Jer kada seme dugo leži u zemljištu onda bolesti napadaju biljku. Nisu mnogo bolje prošli ni oni koji su nedelju dana posle njega sejali. Kiša je napravila debelu koru na zemljištu. Pre nekoliko dana je krenulo presejavanje i verovatno je da će sve to što je u prvom roku posejano biti sada presejano”, kaže Ilija Bjelić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
“Sada setva veoma lepo ide. Nema nikakvih problema. Zemljište u tom sloju gde se seme polaže ima dovoljno vlage, ali je problem što se ono jako brzo isušuje. Tako da proizvođači žure da to što pre urade. Osim te pokorice, za sada je stanje dobro”, dodaje naš sagovornik.
Setva šećerne repe kasni dve nedelje
Optimalni rok za setvu šećerne repe je mart. Ali, samo ako to vremenski uslovi dozvoljavaju.
“Šećerna repa se seje u martu u godinama kada su temperature zadovoljavajuće. Širi optimalni rok je do 5. aprila. Ove godine dogodilo se da je tek 10. aprila intenzivnije počela setva šećerne repe kod nas. Pretpostavljam da će ceo posao biti gotov do 20. aprila. Ako uporedimo ovu godinu sa nekom godinom kada je repa mogla na vreme da se zaseje imamo zakašnjenje od najmanje dve nedelje. Za svaki dan zakašnjenja 300 do 500 kilograma korena po hektaru je smanjenje prinosa. Ako je kašnjenje od 10 dana onda imamo gubitak od 3 do 5 tona po hektaru. Sa druge strane ako bismo uporedili neku ranu setvu ove godine sa setvom koja je prethodnih godina bila u optimalnom roku jasno je da je kasnija setva mnogo bolje rešenje. Sada bi ili sve propalo jer je ranije posejano ili bi prinos bio značajno smanjen”, kaže Bjelić.
“Kod šećerne repe postoje dva načina da se poveća prinos, pored svih agrotehničkih mera koja moraju da se sprovode. Jedno je ranija setva, a drugo kasnije vađenje korena. I jedan i drugi način u suštini znače da se produžava vegetacija repe. Svaka sorta ima minimalan broj dana koji joj je potreban da se razvija. Mi računamo da je za šećernu repu potrebno od 150 do 180 dana vegetacie da se dobro razvije, zavisno od sorte. Ako nismo mogli rano da sejemo, ne znači da ne može da se ide na kasnije vađenje, pod uslovom da to vremenski uslovi dozvole. Ako ne bude velikih padavina proizvođači sa ovom kasnijom setvom praktično ništa neće izgubiti”, dodaje naš sagovornik.
Insekti bi mogli da izazovu dosta nevolja kod šećerne repe
U narednom periodu poljoprivrednici koji seju šećernu repu bi mogli da imaju problema sa insektima.
“Kukuruzna pipa je dosta rano izašla iz zemljišta, što je jedan od znakova da se zemljište ugrejalo. Tu je još i popac. To su sve insekti koji mogu da naprave štetu na repi. Pre neki dan sam video i hrčka. Mislio sam da mi se to učinilo, međutim, nije. On je otvorio rupu. Verovatno je to tek prvo izviđanje, neće on odmah krenuti da oštećuje, ali pojavio se. Ako ne bude nekog većeg zahlađenja, a prema najavama neće ga biti, biće baš problema sa insektima”, kaže Bjelić.
Proizvođačima ne ide na ruku ni to što je cena šećerne repe sada manja nego prošle godine.
“Ona se kreće od 3,5 do 3,7 dinara po kilogramu ako se dobije stimulacija na digestiju i prinos, a pitanje je ko će to da dobije. Prošle godine je bila 4,5 do 4,8 dinara. I to je tako u čitavoj Evropi, nije Srbija u tome nikakav izuzetak. Kako stvari stoje još će teže biti, jer šećer iz trske uspešno dolazi na evropsko tržište. Takođe, nema više kvota u proizvodnji. Čim je ponuda veća, cena će biti manja. To je nevolja sa kojom ćemo se sve više sretati”, upozorava naš sagovornik.
Greške poljoprivrednika pri setvi slatkog korena
Jedan od većih problema je i taj što proizvođači iz Srbije prave velike greške u agrotehnici.
“To dovodi do povećavanja troškova i smanjenja prinosa. Budući da poljoprivrednici nemaju dovoljno svojih površina i da uzimaju državno zemlište u zakup, koje se izdaje samo na godinu dana, praksa je da na tim parcelama seju šećernu repu. Problem je što često posle suncokreta i kukuruza seju repu. To ne valja, jer se mnogi herbicidi koji su problematični za šećernu repu koriste na ovim usevima. Naročito u sušnim godinama zbog delovanja ostataka tih herbicida zna značajno da opadne prinos”, objašnjava Bjelić.
“Takođe, kasni ulazak u parcelu znači da se osnovna obrada radi nekvalitetno. Kada mi u startu krenemo sa nekvalitetnom pripremom zemljištu, jer se umesto minimum dve ili čak tri operacije uradi samo jedna i to kasno. Onda zemljište ne može da ima povoljnu strukturu. To znači da se voda ne sprovodi u dublje slojeve tako da biljka tokom razvoja nema dovoljno vode iako je bilo dovoljno padavina. Vlaga se nakupljala u površinskom sloju i isparila je. Naveći problem je što je površinski sloj od 30-40 centimetara suv. I kada mi imamo vlagu ispod tih 40-ak centimetara biljka ima odakle da uzima vodu i hranu”, kaže naš sagovornik.
I pored saveta stručnjaka malo je onih proizvođača šećerne repe koji menjaju nešto u procesu proizvodnje.
“Proizvođači uporno brane svoj način rada. Ne žele da priznaju greške i kada ih pitate kažu da je sve odlično. Čak su neki tvrdili prošle godine da nikada bolje nisu prošli, a orali su u januaru ili februaru. Možda to i jeste tako, ali bi bilo mnogo bolje da su valjano uradili. Ja ukazujem na sve ovo, jer će oni koji su ovakve greške pravili shvatiti da je to veliki gubitak, kada se cena bude još smanjila”, upozorava Bjelić.
Traktori konačno na njivama
S dolaskom lepšeg vremena stvoreni su uslovi i za setvu ostalih prolećnih kultura
“Znamo da je krenula setva suncokreta i soje, a proizvođači su najavili da će krenuti i sa kukuruzom ove nedelje. I to iz razloga što meteorolozi prognoziraju srednje dnevne temperature do kraja ove sedmice između 14 i 18 stepeni. Dakle, definitivno znamo da će zemljište da se zagreje do temperature od 10 stepeni što je potrebno za početak setve”, objašnjava naš sagovornik.
Poljoprivrednici kažu da su jedva dočekali sunčane dane i da sada ne znaju šta pre da rade u polju.
“Ovog proleća ću posejati šećernu repu i kukuruz. Zbog snega i kiše tek sada sejem šećernu repu. Ona je već odavno trebalo da je posejana. Kada je reč o kukuruzu tu sam u roku. Problem je što su nam se svi radovi skupili u isto vreme. I setva šećerne repe i setva kukuruza i prskanje pšenice. Bukvalno ćemo morati da radimo dan za dan. Nadam se da neće biti kiše u narednom periodu kako bismo sve mogli da odradimo. Što se tiče površina koje će biti posejane šećernom repom, mislim da će ih biti manje nego prošle godine, jer znam neke ljude koji su odustali od ove kulture. Ja ću kao i prošle godine sejati šećernu repu. Kada je reč o kukuruzu, ja lično, ću malo povećati površine, jer sam izbacio suncokret iz proizvodnje”, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin.
U pojedninim atarima se menja setvena struktura
I u velikim sistemima, kao što su zadruge, prolećni radovi su u punom jeku.
“Ovih dana smo radili prihranu pšenice, koju smo jesenas posejali na 400 hektara. Sada prskamo žito fungicidom, herbicidom i regulatorom rasta. U ponedeljak krećemo sa setvom kukuruza. Sejaćemo 120 hektara kukuruza, 50 hektara soje i 160 hektara suncokreta. Kod nas u ataru je bilo dosta kiše i koliko vidim proizvođači su tek juče krenuli sa prolećnom setvom. Mi imamo kooperante koji preko nas uzimaju repromaterijal. U odnosu na prethodne godine vidim da su ovog proleća smanjili površine pod kukuruzom, a da će više sejati suncokret. Jesenas je više pšenice posejano, a neki su krenuli i sa gajenjem uljane repice. Nju ćemo i mi na jesen uvrstiti u svoj plodored. Ima i proizvođača koji su sejali ječam, raž, neki su prošle nedelje sejali i šećernu repu, iako mi nismo kraj u kojem se ona gaji. Polako se ta setvena struktura menja u našem ataru“, kaže Bojan Stepanović, direktor ZZ Polet Aleksandrovo.
Za setvu šećerne repe potrebno je oko 1000 evra
Cena prolećne setve je slična prošlogodišnjoj.
“Mi imamo kalkulacije za veliki broj godina unazad. Najniža cena je bila oko 800 evra po hektaru, a najviša oko 1500. Ipak, u najvećem broju godina cena je išla od 800 do 1200 evra, što znači da je prosek oko 1000 evra po hektaru. Ako bismo napravili računicu da je prinos 50 tona po hektaru, jer se ovog trenutka ne usuđujem da prognoziram veći prinos, uz cenu od 3,5 dinara izađe da je ukupna zarada sa hektara šećerne repe oko 1500 evra. To znači da je profit proizvođača po hektaru 500 evra. Možda je to dovoljno ako uporedimo sa drugim usevima. Nesporazum između nas i proizvođača je u tome što oni ni na drugim usevima nemaju dovoljan profit. Kod repe je veći, pa onda kažu „jeste da mi možda dobijamo manje nego što bismo mogli, ali opet dobijamo više nego na pšenici, kukuruzu, soji“, kaže Bjelić.
Za prolećne radove mnogi moraju da se zadužuju
Poljoprivrednici se slažu sa stručnjacima kada je reč o troškovima koji prate prolećnu setvu. Ipak, mnogi će morati da se zadužuju kako bi ovaj posao završili u optimalnom roku.
“Kada je reč o ceni prolećne setve mislim da hibridi i đubrivo koštaju slično kao i prošle godine. Ali, problem je što je gorivo skupo. Mislim da nikada nismo plaćali dizel 154 dinara kao ove godine. Bukvalno dođeš u situaciju da je najveća stavka gorivo. A subvencije još nismo dobili, iako ih je ministar obećao još pre tri nedelje. Mislim da sva ta državna davanja jako sporo idu. Nadali smo se da će i ti mali podsticaji stići pre setve, ali nisu. Čak nisu krenuli ni ti povoljni krediti o kojima se govori za mlade proizvođače. Ja sam čekao taj kredit, ali nikako da mi iz banke jave da je program počeo da se sprovodi. Problem je što je cena repe pala. I to znači manju zaradu”, kaže Radovančev.
„Cena prolećne setve je slična prošlogodišnjoj. Hemija je malo jeftinija, a gorivo je malo skočilo. Ali, to je ta neka računica. Sve zavisi ko šta nabavlja, kada nabavlja i kako se snađe. Isto, zavisi i da li repromaterijal plaća gotovinom ili se zadužuje… Ima proizvođača koji čekaju subvencionisane poljoprivredne kredite. Sa njima imamo dogovor da ih sačekamo do kraja aprila, da vide da li će im krediti biti odobreni“, objašnjava Stepanović.
Jesenji usevi se odlično razvijaju
Kada je reč o usevima koji su jesenas posejani svi su saglasni da su oni u odličnoj kondiciji.
„Nikad bolja pšenica nije bila. Ako sve bude dobro do žetve mislim da će je biti kao pleve. Samo se bojim kolika će biti cena. To se jako dobro izbokorila. Neka je čak i prerasla za prskanje, pa smo morali da uzimamo i druge regulatore rasta. Gusta je, zelena“, dodaje direktor ZZ Polet iz Aleksandrova.
„Stanjem pšenice, ječma i uljane repice smo veoma zadovoljni. Nikakvog propadanja tokom zime nije bilo od hladnoće. Sudeći po boji i broju biljaka u fazi u kojoj su sada usevi mogu da kažem da je stanje veoma, veoma dobro. Ječam je već trebalo da je istretiran protiv bolesti, jer je naša prognozno-izveštajna služba dala prošle nedelje signal da se uradi zaštita. Ko to nije uradio stvarno bi pod hitno morao da zaštiti ječam od bolesti. Kada je reč o pšenici čeka se signal da se i tu uradi zaštita. Protiv korova svako gleda stanje na svojoj njivi. Jer se od parcele do parcele razlikuje i razvijenost useva i korova”, objašnjava Ilija Bjelić.
Iako je za bilo kakve prognoze prinosa prerano, proizvođači se nadaju da će ove godine proći bolje nego što je to bilo prošle sezone. Jer bi jedino dobra proizvodna godina mogla da im pomogne da se oporave od prošlogodišnjih gubitaka zbog suše.