Velika količina kiše koju smo imali u prethodnom periodu, uticala je na prinose i kvalitet višnje. Dosta plodova je istrulilo na stablu i to pre nego što su sazreli za branje. Ipak, oni najuporniji proizvođači kažu da su nekako uspeli da se izbore sa svim neprilikama koje su imali u ovoj proizvodnoj godini. Šta je sve stvaralo glavobolju proizvođačima višnje, pitali smo Miloša Klaća koji ovo voće proizvodi godinama unazad.
Višnjik Miloša Klaća podignut je pre 12 godina.
„Ja sam učestvovao i u pripremi zemljišta i u sadnji, ali sam tada bio suviše mlad da bih se bavio proizvodnjom višnje. Kada sam nasledio taj voćnjak, pre šest godina, počeo sam ozbiljnije da učim o proizvodnji višnje i da se time ozbiljnije bavim. Inače, ja sam završio programiranje i bavio sam se digitalnim marketingom. I sada sam u IT-ju i bavim se digitalizacijom poslovnih procesa i vođenjem projekata u jednoj internacionalnoj kompaniji. Ovo mi je dodatni posao“, počinje priču Miloš Klać, proizvođač višnje.
„Proizvodnja varira iz godine u godinu. Od kada sam preuzeo voćnjak dešava se da jedne godine imamo poplavu, jedne sušu i tako naizmenično. Svake godine, neka elementarna nepogoda. Meni su ti vremenski uslovi skoro prepolovili broj stabala u voćnjaku. Prvobitno je u voćnjaku bilo zasađeno 1.300 stabala. Pre šest godina bilo je 1.150 sadnica. Sada ih imam oko 700. Stabla su se osušila, jer nemamo navodnjavanje, nemamo odvodnjavanje. Posao je zanimljiv, ali ne volim što moram da se „petljam“ mnogo sa hemijom. Međutim, sistem je takav i on nam diktira kako moramo da se ponašamo. I na kraju opet dođemo na cenu, koja nije prihvaljiva ni za proizvođače, ni za berače. Ustvari ni za koga osim za hladnjačare“, kaže naš sagovornik.
Nedostatak hladnjača koje otkupljuju višnju su veliki problem u ovom regionu
Plasman proizvoda je za mnoge proizvođače najveći problem.
„Površina koju radim je generalno mala da bih se uhvatio u igru sa velikim igračima. U pitanju je jedan hektar. Ranije smo proizvodili i po 15 tona višnje, 17 nam je rekord. Sada nam je prinos ispod 10 tona. Imamo velikih problema što se tiče infrastrukture u smislu da nemamo hladnjaču nigde u blizini. Dugo godina sam radio sa Eliksirom iz Šapca. Oni su bili ozbiljni. Zahtevali su kvalitet koji smo mi uspeli da postignemo i bili su ozbiljni što se tiče plaćanja. Imali su čoveka koji je dogovarao proizvodnju i koji nam je pomagao. Govorio nam je kad šta treba da se radi kada je u pitanju đubrenje, zaštita… Učestvovali su sa nama u proizvodnji tog kvalitetnog proizvoda. Međutim, ta hladnjača je prodata i ne radi više otkup višnje“, objašnjava Klać.
„Sve ostale hladnjače su južnije ili ne rade franko otkup. Znači ne šalju svoje gajbice i prevoz. Onda ja moram da iznajmim gajbice ovde i da platim i iznajmljivanje i prevoz dva puta, jer moram i da vratim te gajbice“, dodaje ovaj momak.
Prodaja višnje na malo – način da se izbegnu ucene otkupljivača
Miloš kaže da je sada prinuđen da se snalazi kako bi prodao višnje.
„Višnju otkupljuje nekoliko ljudi u Plandištu. Oni nemaju hladnjaču, već otkupnu stanicu i oni nas ucenjuju. Bar sam ja imamo negativno iskustvo sa njima i to dva puta. Znam da sam im isporučio višnju prve klase, a oni su je stavili u drugu klasu. Vreme berbe je za mene izuzetno stresan period. Prvo celu noć pred veliku berbu ne spavam. Moram da vodim računa da berači ne lome grane, kako bih imao rodne grane sledeće godine. U vreme velike berbe u voćnjak dođe 100-150 ljudi odjednom. Oni su došli da zarade neki dinar i da što pre odu kući. A ja moram da vodim računa i šta se bere i o tome šta će ostati iza radnika, da ne bude smeća, da pune gajbice kako treba, da gajbice budu čiste kako roba ne bi išla u drugu klasu. I kad sve to ispoštujete, neko vam robu ne proceni kao prvu klasu, nego kao drugu“, objašnjava naš sagovornik.
„Zbog svega toga sam odlučio da pokušam da što više višnje prodam na malo. Imam jednu tezgu na velikoj pijaci, jednu na maloj pijaci i prodajem na 4. Julu. Ovde višnju prodajemo na malo već 10 godina i jako smo lepo razradili lokaciju. Navikli smo ljude da imamo kvalitetan proizvod, da im izlazimo u susret uvek. Imamo penzionere koje znamo i koje čekamo da nam plate kada bude penzija. Ono što je najvažnije jeste da se mušterije vraćaju, da kupuju višnju kod nas i preporučuju nas. Dolaze nam ljudi iz Temerina, iz Novog Sada… Zbog toga sam stvarno zahvalan svim komšijama. Višnje ovde prodajemo na kante. Kante poklanjamo kupcima. Dakle, na svakih 10 kilograma višnje poklanjamo po jednu kantu“, kaže Klać.
Neslaganje veštaka oko prinosa i cene višnje
Iako ga mušterije prepoznaju, Miloš kaže da je sudbina njegovog voćnjaka neizvesna.
„Meni je kroz taj voćnjak urađena eksproprijacija i prošla je obilaznica. I taj slučaj je na sudu 7-8 godina. Kada su počeli da rade obilaznicu podelili su mi voćnjak na dva dela. Na jednoj strani su mi zatrpali izlaz, a sa druge strane ulaz. Napravili su ogromna brda od zemlje i ja ne mogu tuda da prođem ni traktorom. Mislim da je ovo gazdinstvo uništeno. Oni su eksproprijacijom pristali da plate to što su oduzeli, ali ne pristaju da nadoknade ona stabla koja moram da povadim da bih mogao da okrećem traktor. Nisu pristali da otkupe drugi deo parcele koji je sada jako mali i u kojem se zbog ovih obilnih kiša formiralo jezero. Tu će se sigurno osušiti još 100-200 stabala. Tamo voda stoji već mesecima“, objašnjava naš sagovornik.
„Ja sam na sudu oko eksproprijacije zemljišta najviše neslaganja sa Putevima Srbije imao oko cene višnje. Rađena su četiri veštačenja i sva četiri su bila totalno različita kada je reč o prinosu jednog stabla i ceni višnje. Ako se gleda neki prosek, onda je cena višnje stabilna. Međutim, cena višnje se u poslednjih šest godina kretala od 30-40 do 100-120 dinara za kilogram“, kaže Klać.
Problemi sa kojima su se proizvođači višnje susreli ove godine
Ove godine višnja je imala problem još tokom cvetanja.
„Nepovoljni vremenski uslovi su doveli do toga da je deo višnjika oplođen početkom cvetanja, pa smo imali pauzu, pa je deo oplođen krajem cvetanja. Zbog toga smo došli u situaciju da višnja nije jednako zrela. Pustili smo da sve sazri kako bismo je brali. To znači da imamo određeni procenat plodova koji moramo da bacimo, jer su prezreli. S druge strane, zbog velike količine vlage postojala je mogućnost da dođe do kvarenja tj. buđanja višnje. Kada je velika vlaga postoji mogućnost i da bude puno „mesa“, odnosno crva. Srećom, uspeli smo da to rešimo. Ove godine nemamo ni jednog crva u kanti. Imamo možda jednu buđavu višnju na 10 kilograma“, ističe Klać.
„Bilo je teško štititi višnju. Srećom, postoje sredstva koja su nam pomogla da je zaštitimo. Međutim, ona su jako skupa. Kiša je prestala u poslednjem trenutku i postojala je bojazan da ćemo, ako uzmemo bilo koji preparat za zaštitu, doći u situaciju da višnja sazri pre nego što se karenca ispoštuje. To znači da ne bi bila za upotrebu. Onda smo se odlučili za najskuplje moguće preparate, jer oni jedini imaju malu karencu“, dodaje naš sagovornik.
Višnja se ove godine na malo prodaje po 80 dinara za kilogram
Cena višnje na malo kod ovog proizvođača je 80 dinara po kilogramu.
„Beremo oblačinsku višnju, bez peteljke. Mogli smo da prodajemo višnju i po 100 dinara za kilogram, ali nismo smeli da krenemo sa tom cenom, jer nismo znali da li će se na pijaci u međuvremenu pojaviti višnja sa nekom drugom cenom. Dešavalo se nekoliko godina unazad da se pojave neki voćari iz Subotice, Novog Sada ili drugih gradova koji su višnju prodavali po ceni nižoj od naše. Ali oni uvek prodaju jučerašnju berbu, a mi prodajemo višnju koja je brana istog dana kada je izneta na tržište“, kaže Klać.
„Višnju beremo od 4 do pola 8 i ja ovde dođem u osam sati sa svežom višnjom. Radnici nastave berbu od 8 do 12. U 13 sati ja opet donosim svežu robu. Međutim, teško je objasniti ljudima zašto ja prodajem višnju po 100 dinara, kad na pijaci ima po 80. Nije moje da kažem da je to višnja od juče i da to nije dobra roba. Ne volim to da radim. I nikada se nismo bavili konkurencijom. Mi jednostavno odredimo neku cenu koju držimo sve vreme dok traje berba višnje“, objašnjava naš sagovornik.
Sve je teže pronaći ljude koji hoće i znaju da beru višnju
Poslednjih godina sve je teže pronaći sezonske radnike u poljoprivredi.
„Ove godine mi je najveći problem bio da skupim radnike. Kada smo krenuli da ih okupljamo, prijavilo se za rad njih 15-oro. Međutim, prvog dana berbe došao je samo jedan radnik i tada smo ubrali samo 4 kante višnje. Zašto nisu došli na posao, ne znam. Niko se od njih ne javlja. Zbog toga sam bio pinuđen da pronađem grupovođu koji je doveo ljude. A tada moraš da platiš i gorivo za prevoz radnika i duplu dnevnicu za grupovođu…“, ističe naš sagovornik.
„Dosta su nepovoljni uslovi što se tiče radnika berača. Ne znam koji je tačno razlog tome, ali mogu da nagađam. Pretpostavljam da je dosta njih otišlo u inostranstvo. Ovde su ostali samo oni koji traže posao, ali mole boga da ga ne nađu. To su radnici koji „hvataju krivinu“ i prave štetu u voćnjaku. Ovog vikenda treba da krenemo berbu na veliko i treba da pronađem 100-120-oro ljudi. Plašim se kako će to da izgleda. Ima ljudi koji su odlični berači, ali oni idu u veće voćnjake, gde imaju posao duži vremenski period nego kod mene. Dešavalo mi se da dođu ljudi koji naberu 12, 15, 17 gajbica za dan. Za takve radnike ne bih žalio para da ih platim, ali ne mogu da dođem do njih. Ljudi koji nisu toliko vični branju u proseku oberu 5-6 gajbi“, objašnjava Klać.
Ljudi najčešće kupuju između 10 i 20 kilograma višnje
Kada se višnja bere, mora da se vodi računa da plod ostane ceo.
„Mora da se pazi da nema lišća, grančica, zemlje. Ako ima trulih plodova na drvetu, njih ne sme da bude u gajbici. Nije to ništa komplikovano, ali je dosadno. Danas je bio jedan čovek koji mi je rekao da je došao da bere višnje, jer mu to dođe kao odmor za dušu. To je čovek koji ima posao, ali voli da ode u prirodu, da stane ispod drveta, da gleda višnje, pusti muziku i uživa. Oseća se korisnim, ali i odmara. On će nabrati 5-6 kanti i to je to“, kaže naš sagovornik.
Ljudi u proseku kupuju kantu, dve višanja.
„Oni to kupe da ostave 2-3 tegle kompota, ostave malo višnje u zamrzivač za štrudle i kolače, malo se skuva soka, i to je to. Retko ko uzme 3,4 kante. Imali smo godine kada je višnja bila 30-40 dinara. Tada smo višnju stavljali u rakiju. Ove godine ćemo isto malo ostaviti i za rakiju. Višnjevača je izuzetno lepa rakija“, zaključuje na kraju razgovora Miloš Klać.
.gif)
.gif)
