Ozime kulture su dobro podnele zimske uslove i nalaze se u dobroj kondiciji. Ove proizvodne godine pšenica je u Srednjem Banatu posejana na oko 55 hiljada hektara, dok uljana repica zauzima više od 4000 hektara. Pred proizvođačima je period prihrane ozmih useva, a očekuje ih i prolećna setva. Preporuka stručnjaka je da se pre ovih radnji obavezno uradi analiza na sadržaj mineralnog azota u zemljištu. Mišljenja su da zbog suše prošle godine biljke nisu iskoristile sav azot koji je tada unet i da nema potrebe da se ovog proleća unose velike količine azota. Ono što i dalje nedostaje jeste vlaga.
U Srednjem Banatu je pod ozimim usevima oko 60.000 hektara oranica.
„U našem regionu je posejano pšenice najviše u proteklih 10 godina. U tom periodu pšenica je uglavnom zauzimala između 45 i 50 hiljada hektara, a ove jeseni je zasejano 55 hiljada hektara. Značajno je i povećanje površina pod uljanom repicom. Ona zauzima više od 4000 hektara. Razloga ima više. Pre svega, godina koja je iza nas, imala je nizak prinos kukuruza, pa su se sada proizvođači opredelili za useve koji imaju osobinu ozimosti, kao što su pšenica i uljana repica. Da mogu da prezime i da napuste njive pre onih visokih letnjih temperatura“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Pšenica je dobro ušla u zimu
„Pšenica je ove jeseni na najvećem delu površina zasejana u optimalnom roku. Ako ne do 25. oktobra, do kraja oktobra je posejano sigurno 90 posto njiva. Visoke temperature koje smo imali tokom zime su uticale da se pšenica razvije dobro i da dobro uđe u zimski period. Ona iz kasnijih rokova setve je u zimski period ušla sa dobro razvijena tri lista, dok je pšenica iz ranijih rokova setva bila u fazi bokorenja sa dobro razvijena dva ili tri bočna izdanka. U proteklom periodu su bili dosta povoljni uslovi za razvoj ove kulture. Ono što nismo sigurni je koliko se pšenica iskalila. Koliko je prošla tu fazu niskih tempratrura. Ali mislim da to sada i nije toliko bitno i da nas ne čeka neki ozbiljniji hladan period“, dodaje naša sagovornica.
I uljana repica je dobro razvijena.
„Uljana repica ima 10 do 12 razvijenih listova. Ono što sledi u februaru je prihrana ozimih useva. Mnogi proizvođači su požurili i tu prihranu odradili još u januaru, a razloga za to nije bilo. Pre svega, zbog padavina koje smo sada u februaru imali, jer postoji mogućnost ispiranja hraniva u dublje slojeve. Do sada smo uradili negde oko 200 analiza na sadržaj mineralnog azota u sloju od 0 do 90. Situacija je svake godine različita, ali ove godine smo imali baš drastična odstupanja. Raspon sadržaja ide od 20 do 200 kilograma u sva tri sloja. Zbog toga ne možemo ni da izvučemo neki prosek, jer je velika razlika. Bez analize na sadržaj azota je teško dati neku preporuku za prihranu“, kaže Rajačić.
„Ove godine posebno ima smisla raditi N-min metodu“
„N-min metoda je analiza koja se radi po profilu zemljišta i radi se pred svako unošenje azotnog đubriva. Preporuka za proizvođače je da se ne radi samo za prihranu ozimih useva, nego se radi i pre setve prolećnih okopavina. Naročito ima smisla ove godine raditi ovu analizu, jer je prošla godina bila sušna. Pogotovo tamo gde je imamo predusev kukuruz na kojim parcelama će najverovatnije doći suncokret. Kukuruz je imao izuzetno niske prinose i prinosom i zelenom masom nije mogao da iznese mnogo azota iz zemljišta, tako da mislimo da je dosta toga ostalo u zemljištu. I na tome proizvođači mogu da ostvare uštede“, dodaje naša sagovornica.
Stručnjaci savetuju i da se veća količina azota unosi u zemljište iz dva puta.
„Što se tiče pšenice uvek je savet da se tamo gde se unosi veća količina azota, preko 60 kilograma po hektaru, ide sa dve prihrane. Mislimo da za to nije kasno, da ima dovoljno vremena. Jedna se radi u drugoj polovini februara, da druga u martu. Znači za 3-4 nedelje kasnije. Tamo gde se unosi manje azota radi se jedna prihrana. Kada je reč o uljanoj repici preporuka je da se prihrana odradi u drugoj polovini februara i ona se radi odjednom“, objašnjava Rajačić.
„Analizom se uzimaju u obzir ne samo sadržaj mineralnog azota u zemljištu. Uzima se u obzir stanje useva, gustina sklopa, vreme setve, sorta, kako je đubren taj usev u jesen, šta je rađeno sa žetvenim ostacima od preduseva, koji je bio predusev, koliki je imao prinos i lisnu masu. Najbitniji su gustina sklopa, sorta i vreme setve“, dodaje naša sagovornica.
I dalje nema dovoljno vlage u zemljištu
Ono što i dalje nedostaje u zemljištu je vlaga.
„Što se tiče sadržaja vlage po slojevima vidimo da je u prva dva sloja, do 60 centimetara, ima vlage negde oko 23 posto. Treći sloj je suv i za sada nije prokvašen. Tako da će biljke teško moći da koriste azot iz tog sloja. Videćemo kakve ćemo padavine imati u narednom periodu. Nadamo se da će one biti bar na nivou nekog proseka. Sada smo blizu 200 litara u zimskom periodu, od početka oktobra, a višegodišnji prosek je oko 240. Verujemo da ćemo nekako stići do tog nivoa, ali i to je nedovoljno s obzirom na prethodnu godinu koja je bila izrazito sušna“, kaže savetodavac PSS Zrenjanin.
Proizvođači se ozbiljno priremaju i za setvu prolećnih kultura.
„Pre ove kiše je bilo dosta suvog vremena i mnogi su to iskoristili za ravnanje zemljišta, za tu jednu predsetvenu pripremu. To je jako dobro što su uradili, tako da će ova kiša nakvasiti taj poravnati sloj i dobro će se sačuvati ta vlaga. Savet onima koji nisu to uradili, jeste da prvom prilikom kad se zemljište osuši uđu u nijve i da zatvore zimsku brazdu, da poravnaju zemljište kako bi imali dobro odrađenu jednu predsetvenu pripremu. Da u slučaju nastupanja nekog sušnog perioda u proleće mogu još jednom predsetvenom priremom da pripreme zemljište za setvu. Veliki problem može da bude to isušivanje zemljišta u nedostatku padavina“, kaže Rajačić.
Setva prolećnih useva kada se temperatura ustali na nivou proizvodnog minimuma
Pred drugu predsetvenu pripremu radi se i predsetveno đubrenje.
„Sada nas čeka setva jarih strnina, što je jako malo u Vojvodini, jer mi imamo velike površine pod ozimim usevima. I tu akcenat treba da se stavi na pravovremenu setvu. Jedan od važnih uslova za postizanje prinosa kod jarih strnina je optimalni rok setve, što je već kraj februara. Zatim sledi setva stočnog graška. A onda i šećerne repe i kukuruza. Ne treba žuriti sa setvom, da bi se izbegao eventualni period sa niskim temperaturama. Zbog toga je i preporuka da se sačeka da se temerature ustale na nivou proizvodnog minimuma. Da nema oscilacija. Proizvodni minimum je različit za različite biljne kulture. Za većinu kukukuruza je to 10 do 12 stepeni na dubini setvenog sloja“, objašanjava Rajačić.
S obzirom na to kakva je bila prošla, a da ne znamo kakva će biti ova godina, savet stručnjaka je da u setvi kukuruza više budu zastupljene FAO 400 i 500 grupe zrenja.
.gif)
.gif)
