“Nauka i umetnost ruku pod ruku, Mihajlo Pupin i Uroš Predić” tema je predavanja koje je u prepunom Salonu Narodnog muzeja u Zrenjaninu održala Aleksandra Ninković Tašić, predsednica Obrazovno-istraživačkog društva Mihajlo Pupin, interkulturni ambasador UNESC-o kluba Univerziteta Sorbona i autor izložbe u Istorijskom muzeju o Mihajlu Pupinu.
Tokom 70 minutnog nadahnutog izlaganja Ninković Tašić je iznela više detalja iz života dvojice velikana srpske nauke i slikarstva koji ih ne samo povezuju već se tokom čitavog života zapravo neraskidivo prepliću.
-Čitajući biografije Pupina ili Predića neminovno ćete više puta zastati i zapitati se, o kome se zapravo radi – kaže Ninković Tašić.
– Jedini se naš Uroš Predić našem Mihajlu Pupinu u pismima obraća sa „Dragi Mišo“. Ni u jednoj drugoj komunikaciji bilo jednog bilo drugog velikana ne postoji tako lako i neposredno obraćanje kao što se Predić obraćao svom školskom drugu. Njihovo druženje počelo je još u školi u Crepaji, a kroz saradnju, međusobnu podršku i uvažavanje, to je preraslo u iskreno prijateljstvo do kraja života – rekla je Ninković Tašić koja je po vokaciji istoričarka književnosti, a sam Pupin joj je nadahnuće za neprekidan naučno istraživački rad po kom je prepoznatljiva.
– Mi verovatno nismo ni svesni koliko su nas ova dvojica ljudi zadužila. Sama pomisao da se možemo naći među delima Uroša Predića, da ih imamo, da im možemo prići i pročitati citate daje nam privilegiju da priđemo korak bliže tom izvorištu od kojeg čovek postaje bolji.
Predavanje je organizovano u okviru izložbe “Dakle, Vi ste taj Uroš Predić?” na kojoj je jedan segment posvećen odnosu dvojice velikana, Pupina i Predića. Na izložbi je prikazan i crtež Mihajla Pupina, vlasništvo Narodnog muzeja Zrenjanin, na kojem je poznati naučnik nacrtao svog učitelja iz Idvora, a koji je uradio kao đak trećeg razreda pančevačke gimnazije u vreme kada istu školu pohađa i Uroš Predić.
Od Aleksandre Ninković Tašić saznajemo i da u Smitsonian Univerzitetu u sobi posvećenoj Woodrowu Wilsonu kod jednog prozora stoji drvena skulptura Karađorđa, takođe Pupinov rad. Sve ovo govori i o njegovom izuzetnom likovnom daru i sposobnosti da oseti umetnost i njenu vrednost što je još jedna od crta koja ga povezuje sa Predićem. Nije zato slučajna i činjenica da je veliki novac donirao i za kupovinu umetničkih dela od kojih je napravljen izuzetno vredan legat Narodnog muzeja Beograd, a pritom je uvek slušao savete svog prijatelja Predića.
-I Predić i Pupin tokom svojih života usmerili su svu svoju energiju radeći za dobrobit svog naroda. Oslonac su im bili nauka, religija i umetnost. Mihajlo Pupin koji nije bio samo naučnik, već i veliki mecena i modernim rečnikom rečeno politički radnik, tokom Velikog Rata je svojim agitacijama poslao na front više od 20 000 dobrovoljaca iz Amerike i Kanade. Novčana pomoć koju je Pupin sakupljao i tada slao u Kraljevinu Srbiju u današnjem novcu iznosi 2 milijarde dolara. Prema zasada još uvek samo usmenim svedočanstvima za koje još nije nađen pisani trag, Pupin je još 1934. godine prikupljao novac za izgradnju Hrama Svetog Save. Nemam nikakvu sumnju ni kolebanje da ću jednog dana pronaći i pisani trag za ove tvrdnje – rekla je prvi put javno i to pred zrenjaninskom publikom Aleksandra Ninković Tašić.
