Sela u Srbiji godinama unazad propadaju. Mladi ih napuštaju, a stari ne mogu da održavaju svoja imanja. Kako bi sprečili da takva sudbina zadesi i njihovo selo, meštani Krajišnika rešili su da pokušaju da zadrže mlade da tu žive i rade. Zemljoradnička zadruga Sloga je nedavno po novom zakonu preregistrovana, a zadrugari imaju planove za razvoj i zadruge i sela. U tome im je svakako potrebna i pomoć države, kojoj se nadaju. Pogotovo što je i sa najviših nivoa najavljen projekat oživljavanja i zadruga i sela u Srbiji.
Mnogo puta se do sada čulo da bez zadruge nema sela. I čini se da u tome i te kako ima istine. Zato su u Krajišniku nedavno rešili da ožive zadrugu koja je nekada postojala u selu. I nazvali su je Sloga.
„Ja sam čovek iz sporta, a sport, između ostalog, odlikuje i sloga. Tim mora da ima koheziju da bi bio uspešan. Pre 30 godina sam otišao iz Krajišnika, a pre 6 godina sam reaktivirao status gazdinstva. Moj cilj je da se vratim u selo i da tu živim. Pre nešto više od tri decenije ova zadruga je osnovana, a ja sam jedan od izvornih osnivača. Kada me je životni put vratio u rodno selo video sam da zadruga tavori. Tada smo se okupili i krenuli s idejom da možemo da reaktiviramo zadrugu. Uspeli smo da je preregistrujemo u skladu sa Zakonom o zadrugama, a uz pomoć Zadružnog saveza Vojvodine uprkos izvesnim problemima“, počinje priču Zoran Jerković, iz Zemljoradničke zadruge Sloga.
Zadruga u Krajišniku ima mlade zadrugare
„Kada su mladi ljudi čuli da postoji zadruga koja hoće da pokrene nešto novo, odmah su se uključili. Sada imamo 17 mladih bračnih parova koji su članovi zadruge i više od 20 mladih ljudi koji nisu u bračnom statusu. To je bezmalo više od 20 posto stanovništva Krajišnika ako povežemo i njihove porodice. Potražili smo pomoć i podrška je na prvom mestu stigla od ZSV, pokrajinskog sekretarijata, Poljoprivrednog fakulteta. Tada smo sagledali svoje sposobnosti u pokušaju da pronađemo i definišemo put kojim ići dalje. Svoj projekat smo predali ministarstvu i rečeno je da smo zadruga sa vizijom. Zato stvarno računamo na novac koji nam na osnovu toga i pripada“, dodaje naš sagovornik.
Zadrugari iz Krajišnika zaista imaju mnoštvo ideja.
„Želimo da pokrenemo prvi projekat, a to je izgradnja podnog otkupnog skladišta. Ono bi u prvoj fazi bilo finansirano sredstvima države i sredstvima iz pokrajine. Nakon toga želimo da podignemo sušaru i hladnjaču kako bismo mogli da pratimo potrebe zadruge i zadrugara u smislu otkupa, eventualno prerade i zajedničkog nastupa. Smatramo da je vrlo važno da imamo etno kuću kako bi potencijalni kupci naših proizvoda mogli da dođu, da vide domaćinstvo iz kojeg ćemo se snabdevati zdravom hranom“, objašnjava Jerković.
Do sada je zemljoradnička zadruga Sloga uspela da uknjiži deo imovine.
„U ovom momentu imamo 35 hektara zemlje. Od toga je 30 hektara u komadu pored asfaltnog puta. Uknjižili smo i objekte. Dve lokacije su vrlo atraktivne za izgradnju. Zadružni dom je većim delom naše vlasništvo. Osim toga, zadruga je pravni sledbenik 650 hektara zemlje. U toku je proces vraćanja. Imamo svu dokumentaciju koja potvrđuje da je ona vlasništvo zadruge. Kada nam se ta zemlja vrati, obrađivaće je zadrugari. Širićemo se i zapošljavati mlade. Planirali smo da za četiri godine imamo 10 zaposlenih u zadruzi. Sada imamo samo jednog“, precizira naš sagovornik.
Zadružni savez Vojvodine pomogao da se prevaziđu problemi prilikom preregistracije zadruge
Iako su imali ideju šta će kao zadruga da rade, zadrugarima je i te kako bila potrebna pomoć za ponovnu registraciju.
„Pre godinu dana ovoj zadruzi smo preporučili da se reorganizuje u skladu sa Zakonom o zadrugama. Savet je bio da usklade svoju organizaciju i poslovanje s novim zakonom i da onda započnu s novim planovima. A oni su podrazumevali uključivanje većeg broja mladih ljudi u poslovanje. Tako da je zadruga u prvom koraku uskladila svoja akta i poslovanje i ona ima uređen sistem. To je jako važno da bi se krenulo sa daljim radom“, kaže Jelena Nestorov Bizonj iz Zadružnog saveza Vojvodine.
U proteklih godinu dana pojavilo se mnogo novih ideja. One su pretočene u studije izvodljivosti.
„Smatramo da je ovo pravi put da ljudi koji ovde žive i koji se bave poljoprivredom imaju uspešnije rezultate poslovanja u budućnosti. Da preko zadruge naprave specijalizovane programe. Da li će oni biti u voćarstvu, povrtarstvu, lekovitom bilju, organskoj proizvodnji… Izbor će biti na proizvođačima, ali sigurno da će im pružiti veću perspektivu nego dosadašnje poslovanje koje nije bilo organizovano na dobar ekonomski način u prvom redu. Takođe, podržavamo ideju zadruge da konkuriše po različitim projektima, bilo da su oni objavljeni od strane republičkih ili pokrajinskih organa. Ili programi IPARD-a. Generalno gledano, zadruga svuda ima svoje mesto i perspektivu“, objašnjava naša sagovornica.
Mladi Krajišnici žele da ostanu na selu
Radovan Vajagić ima 31 godinu. I on je jedan od mlađih poljoprivrednika kojem se ideja o formiranju zadruge odmah svidela.
„Moja porodica, supruga, dve ćerkice i ja, isključivo živimo od poljoprivrede. Obrađujemo 20 hektara zemlje. Na našim njivama su zastupljeni kukuruz, suncokret, pšenica i nešto je pod lucerkom. Biljna proizvodnja u našem domaćinstvu je u službi stočarstva, jer se bavimo tovom bikova. Ako je čovek predan ovom poslu i ako koristi hranu koju sam proizvede, može da ostvari i neku zaradu. Trenutno u tovu imam 10 grla. Za ishranu stoke ne potrošimo kompletan rod sa naših njiva, te tržišne viškove prodajemo. Trenutno je otkupna cena žive mere bikova oko 2 evra za grla simentalske rase. Držim isključivo ovu rasu, jer bikovi imaju bolji prirast i bolju otkupnu cenu. Plasman mi je osiguran. Sve što utovim prodam Mrkšićevim salašima. Sa klanicom imam korektan odnos. Isplate su redovne, a novac se čeka do 15 dana“, keže Radovan Vajagić, predsednik Nadzornog odbora ZZ Sloga i poljoprivrednik iz Krajišnika.
„Znanje koje sam stekao tokom školovanja u zrenjaninskoj Poljoprivrednoj školi, mnogo mi koristi. Ja sam mehanizator, a u domaćinstvu imam puno mehanizacije. Sam je održavam, sam je popravljam i ne moram da plaćam majstora. Imam kompletnu novu mehanizaciju za rad oko lucerke. Koristio sam podsticajna sredstva Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Kao i većina poljoprivrednika i ja sam zadužen kreditom kod banke. Nadam se da ću rate kredita uspeti da isplatim blagovremeno, ali zbog izuzetno teške proizvodne godine i to će biti teško. Na 5 meseci imam ratu 1.500 evra. Odlučio sam da budem zadrugar u ZZ Sloga. Verujem da će samim tim i moje gazdinstvo bolje poslovati, da ću dobijati povoljnija sredstva i da neću morati da podižem kredite u bankama. Repromaterijal će biti povoljniji“, dodaje naš sagovornik.
SANU predložio državi da mladim bračnim parovima da državnu zemlju na period od 30 do 50 godina
Na nedavno održanoj prezentaciji planova ZZ Sloga bilo je i stručnjaka i proizvođača. Struka bezrezervno podržava planove koje su u Krajišniku napravili.
„Iz Krajišnika nosim pozitivan utisak jer sam u sali Doma kulture video dosta mladih ljudi koji svoju budućnost vide u selu. A da bi se to i dogodilo, moraju da se stvore uslovi za opstanak. Ja to vidim u proizvodnji određenih finalnih proizvoda. Drago mi je što sam video da među ljudima postoji jedinstvo. To je osnovni preduslov da bi praktično moglo da se radi. Jer samo jedinstvo među ljudima koji čine zadrugu može da da progres“, kaže Dragan Škorić, akademik.
„Treba ići postupno, korak po korak. Proizvodnja po proizvodnju, i da se na kraju predlog projekata koji smo čuli i videli i realizuje. Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Odbor za selo SANU je uputio predlog da bi veliki podstrek mladima da ostanu na selu bio da se državna zemlja besplatno podeli mladim bračnim parovima na period od 30 do 50 godina. Ali, pod uslovom da slede preporuke o obradi zemlje. Tim mladim ljudima potrebno je obezbediti i povoljne kredite da bi kupili mehanizaciju i sve ono što je neophodno da tu površinu mogu kompletno, kvalitetno da obrađuju“, dodaje naš sagovornik.
Zadruga mora da se okrene intenzivnoj proizvodnji
Stručnjaci kažu da su raspoloženi da pomognu svima koji to hoće, kako bi doneli ispravnu odluku čime da se zadruga bavi.
„Mislim da je ova zadruga početak koji je Krajišniku bio potreban da bi ovo mesto u narednom periodu imalo održiv koncept, da bi mladi ostajali na selu. Mi smo u poslednje vreme i u drugim mestima u Banatu suočeni s činjenicom da dolazi do depopulacije. Mladi napuštaju ove sredine. Mislim da ovde treba prepoznati nekoliko brendova koji će biti specifični za Krajišnik. Bilo je reči o etno kući. Dao sam predlog da se ovo mesto okrene od ekstenzivne ka radno-intenzivnoj proizvodnji. U poslednje vreme prisutno je veliko nezadovoljstvo proizvođača koji se bave ratarstvom. Dakle, savet poljoprivrednicima je da se okrenu voćarstvu, povrtarstvu, lekovitom bilju. A zašto ne i proizvodnji cveća i sadnog materijala. Na taj način mogu opstati na sve surovijem tržištu jer je poznato da jedan posto stanovništva u Srbiji drži 1/3 zemlje“, kaže Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
„Ono što je najvažnije da bi poljoprivrednici bili konkurentni, jeste znanje. Poznato je da većina grana poljoprivrede u kojima se primenjuju znanja i savremene tehnologije, na tržištu ostvaruju visoku dobit. Zbog toga je veoma važno što je ova zadruga shvatila da u selo moraju dolaziti stručna lica iz pojedinih oblasti kako bi preneli informacije o najnovijim savremenim tehnologijama. Poznato je da je voćarstvo napredovalo zahvaljujući znanju, po koje se išlo u inostranstvo. Ono se prenosilo proizvođačima na oglednim poljima u stručnim službama. Već postoje modeli na koji način se može unaprediti proizvodnja. Zašto u Krajišniku ne bi podigli nekoliko pilot ogleda na kojima bi se pokazala savremena tehnologija proizvodnje u voćarstvu ili povrtarstvu. Pa da zadrugari i po tom konceptu razvijaju taj model proizvodnje“, dodaje naš sagovornik.
„Bez jakog stočarstva nema jake poljoprivrede“
Proizvođače u Srbiji je tržište nateralo da se bave različitim proizvodnjama.
„Ja sam za varijantu razvoja specijalizovanih zadruga. Ako jedno gazdinstvo hoće da bude održivo, mora da se bavi intenzivnom proizvodnjom. Ako se jedno gazdinstvo bavi voćarstvom, zašto se ne bi bavilo i pčelarstvom? To ide jedno sa drugim. Imaju koristi od oprašivanja, a sa druge strane mogu da prodaju med. Čak i studijski programi koji se slušaju na fakultetima moraju da se menjaju. Svaki studijski program bi trebao da ima predmet u kojem bu se učilo kako osnovati zadrugu, koje su njene prednosti. Mislim da u Srbiji niti je postojala niti postoji jaka vizija o razvoju stočarstva. A nema jake poljoprivrede bez jakog stočarstva. Pričamo o novim konceptima proizvodnje, integralnom konceptu, organskom konceptu … A kako ćemo da radimo organsku proizvodnju ako nemamo stajnjaka? E tu treba dosta uraditi“, precizira Keserović.
Zadruge imaju pravo na novac iz pokrajinskog agrarnog budžeta
Podrška zadrugama u Vojvodini stiže i iz pokrajinskog sekretarijata.
„Po prvi put je pokrajinski sekretarijat u budžetu za 2017. godinu prepoznao zadruge kao pravna lica. Na taj način omogućio im je da kroz naše konkursne linije ostvare značajna bespovratna sredstva za oživljavanje i zadruga i podizanja kapitala samih zadruga, tako i zadrugara. Ideja jeste da se ljudi udruže, jer pojedinačno na tržištu teško da će moći da ostvare značajnije rezultate. Samim udruživanjem oni će biti konkurentniji. Jedni drugima će moći da pomažu zajedničkim korišćenjem osnovnih sredstava koja će im biti na raspolaganju. A to će im smanjiti troškove koje imaju“, kaže Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.
Na žalost, i dalje ima mnogo više onih koji ne znaju koje projekte sprovodi pokrajina.
„Na terenu srećemo sve više ljudi koji kažu da nisu dovoljno obavešteni. Žao nam je zbog toga jer se trudimo da konkursne linije javno prezentujemo. Od ove godine ugovori se dodeljuju u više navrata poljoprivrednim proizvođačima koji ostvaruju besplatna sredstva. Tom prilikom se, takođe, promovišu mere sekretarijata koje poljoprivrednici mogu da ostvare. Ove godine smo održali više od 100 tribina širom Vojvodine“, objašnjava naš sagovornik.
Za obnovu zadruga i zadrugarstva država će odvojiti 25 miliona evra u naredne 3 godine. Ideja jeste da se u ovom periodu obnovi i formira novih 500 zadruga u 500 sela. Time bi se stvorili osnovni preduslovi da mladi žive i rade tamo gde su rođeni i gde žive. Na taj način sela bi imala perspektivu i budućnost.
.gif)
.gif)
