 (1).gif)
U poslednje vreme pčelarstvo se mnogo promoviše i akcija je urodila plodom. Sve je više ljudi iz Srednjeg Banata koji se odlučuju da uđu u posao s pčelama. Podsticaji koje obezbeđuju republika, pokrajina i lokalna samouprava za nabavku društava i opreme i te kako znače pčelarima. Zbog mera koje se preduzimaju broj košnica je povećan. Ali, to znači manje prinose meda po košnici.
Pčelarstvo je u porodici Vladimira Torđana porodični posao poslednjih godina.
“Pčelarstvom se bavim sigurno već 12 godina. Trenutno imam oko 300 košnica. To je porodični posao u koji su uključeni još moj otac i brat. Mogu da kažem da je za pčelarstvo ova godina za nijansu bolja nego prošla. Ali, to je daleko iza nekog višegodišnjeg proseka. Proleće je bilo hladno, tako da je bagremova paša zakazala. Na suncokretovoj paši poslednjih nekoliko godina ima velikih trovanja. Pošto je pčelarstvo poslednjih godina dobro izreklamirano sada ima mnogo pčelara pa je prenaseljenost, pogotovo u našem ataru, ogromna. Prinosi su sigurno prepolovljeni u odnosu na one koje smo imali pre 10-ak godina”, kaže Vladimir Torđan, poljoprivrednik iz Stajićeva.
“Ja ću ove godine imati med od uljane repice, jer je ta prva paša bila prilično dobra. Tu ne mogu da se požalim. Bagrem je i ove, kao i prošle godine potpuno zakazao. Tu što je bilo meda ostalo je pčelama da bi preživele. Prinos meda od suncokreta je oko 15-20 kilograma po košnici što nije toliko loše, ali je daleko od proseka”, precizira naš sagovornik.
“Bagrem se plaća 4 evra, ali ga nema na tržištu”
Vladimir sav med prodaje “na veliko”.
“Postoji nekoliko firmi sa kojima sarađujem i preko kojih plasiram med. To ide dosta dobro, za sada nije bilo nikakvih problema u saradnji. Ne bavim se prodajom meda “na malo”. Što se tiče cena, bagrem se plaća 4 evra. Međutim, pošto ga ove godine ima vrlo malo, čak je i otkup usporen jer te firme koje otkupljuju med nemaju računa da ga otkupljuju i da se bave malim količinama. Suncokret ide po 2 evra. Znam da će mnogi pčelari sad reći da nisam u pravu, ali sa tom cenom može da se kalkuliše pod uslovom da godine nisu ovako loše kao ove dve poslednje kada je pčelarstvo u pitanju”, objašnjava Vladimir.
“Ni pčelama ne prijaju visoke temperature”
Zbog visokih temperatura mnogi pčelari su ostali bez velikog broja društava.
“Ja, srećom, ove godine nisam imao gubitaka pčelinjih društava. Međutim, bilo je problema sa trovanjem. Ta društva su se izvukla, ali to sve zahteva dodatni rad i dodatna ulaganja da bi se ona oporavila posle svega što ih je snašlo. Plus i ove vrućine koje im nikako ne prijaju. Nikome ove vrućine ne prijaju, pa ni pčelama. Doduše dobar deo sezone je već prošao, tako da su one to prebrodile. Mnogo je bitno da pčelar prilikom selidbe košnica, pogotovo na suncokret kada su vurćine najveće, bira mesta koja su u hladovini. Ljudi koji se bave pčelarstvom često ne znaju da pčele mnogo energije koriste da bi rashladile košnicu. Ako im bar malo u tome ne pomognemo, dešava se da one to ne mogu da urade kako treba”, kaže naš sagovornik.
“Moje pčele su dobro prošle, ali znam kolege koje su imale velikih problema zbog visokih temperatura. Čak je dolazilo do toga da su se kompletna saća istopila u košnici i stradala su društva”, dodaje Vladimir.
“Do sada nisam koristio podsticaje za pčelarstvo, ali ću to učiniti u narednom periodu”
U narednom periodu broj košnica koje ima Vladimir mogao bi da se poveća.
“Planiram da povećam i dalje broj košnica, ali ne sada. Moram da sačekam bar još godinu dana, da imamo malo bolju sezonu”, precizira naš sagovornik.
Za pčelarstvo su predviđeni različiti podsticaji. Kako na republičkom tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou. Novac je namenjen za nabavku pčelinjih društava i opreme.
“Do sada nikada nisam koristio nikakve podsticaje za pčelarstvo, mada znam da ima dosta toga i kada je reč o republičkim subvencijama i podsticajima pokrajine i grada. Imali smo valjda dovoljno sredstava za ono što nam je trebalo, a dosta toga smo radili i sami kod kuće. Imam svoju stolarsku radionicu tako da nisam imao potrebe da tražim i dodatnu pomoć. Ne isključujem mogućnost da u narednom periodu apliciram za nešto. Sa ovim brojem društava potrebni su i novi objekat i još malo modernije opreme. A to su već ozbiljnija ulaganja, pa će biti potrebe za nekom vrstom pomoći”, kaže Vladimir.
Za pčelarstvo se u poslednje vreme sve više govori kako je to jedna od najperspektivnijih grana poljoprivrede. Kako potencijali nisu u potpunosti iskorišćeni, ne čudi što se sve više ljudi odlučuje da uđe u ovaj posao. Ipak, treba znati da je već sada Srbija zemlja koja ima najveći broj košnica po glavi stanovnika.
.gif)
.gif)
