Ovce rase Il de frans u Srbiji su čak i bolje od onih u Francuskoj (VIDEO)

Do pre nekoliko godina Srbija nije mogla da se pohvali dobrim genetskim materijalom kada je reč o ovčarstvu. Na farmama su bile zastupljene najčešće domaće rase ovaca. Vremenom započet je uvoz kvalitetnijih grla iz inostranstva, pre svega rase Il de frans. Domaći farmeri u ovom trenutku mogu da se pohvale da imaju izuzetne ovce, što su potvrdili i gosti iz Francuske koji su boravili na Sajmu poljoprivrede.

Vlajko Jovešić iz Bačkog Novog Sela je nekada imao veću farmu ovaca nego danas. Ipak, sada može da se podiči kvalitetom grla koje gaji. To je potvrdio i šampionski pehar za ovna Miška kojeg je doveo u Novi Sad. A koji je privukao pažnju brojnih posetilaca.

“Nemam sada puno ovaca. Stariji sam pa ne mogu da radim toliko. Imam nekih 65 grla. Za mene je to dovoljno. Ja imam 75 godina, možda još 10 da uzmem, pa da ih imam koliko i godina. Sve što imam je za priplod. Ali, sada već dolazi vreme da je teže prodati priplodni materijal. Vidite i ovde na sajmu kako ima dobrih grla. Pre je bilo malo nas koji smo se bavili uzgojem ovaca za priplod. Ljudi su išli i po stotine kilometara ne bi li našli odgovarajuće priplodno grlo. Sada to nije potrebno. Kupac dođe i izabere od koga će da kupi ono što mu treba”, kaže Vlajko Jovešić, uzgajivač ovaca iz Bačkog Novog Sela.

Sve je više ovaca za priplod u Srbiji

“Ima i boljih i lošijih grla, ali izbor je veliki. Ja sam na to upozoravao, a mnogi su mi se smejali. Mislili su ljudi da je dovoljno da imaju umatičene ovce i da će dobro da zarade. Sada se to jako raširilo. Desiće se da će većina jaganjaca završiti u klanici. Možda će svako prodati po dva-tri grla za priplod u toku godine, a ostalo će morati u klanicu”, objašnjava naš sagovornik.

Ovce su rentabilne i lake za održavanje

Ovce mogu da donesu pristojnu zaradu.

“Od ovčarstva može da se živi u Srbiji. Ja mislim da je to jedna grana stočarstva koja je najbolja od svih ostalih. Ovce zahtevaju najmanja ulaganja, a  najveća je dobit. Uvek se ranije govorilo da i Bog hrani ovce. Jer ja sad i da nemam slučajno hrane, imam pored kuće pašnjak. Mogao bih da ih pustim tamo i njima bi bilo dobro. A, na primer, da imam svinje, krmače, njima ne pomaže trava. One moraju da imaju koncentrat. Krmača pojede 4-5 kilogama hrane dnevno. A meni 30 ovaca neće pojesti 5 kilograma hrane. To je velika razlika”, precizira Jovešić.

“Koristim dosta dugo podsticaje za ovčarstvo. Reč je o 7.000 dinara po ovci. Sada su odredili da pravo na subvencije imaju samo oni koji imaju bar 30 grla. Ranije nije bilo važno koliko grla imate. To mi je malo žao. Treba gledati i one sitne. Ko ima 10 ovaca, recimo, njemu i te kako znači tih 70.000 dinara. I njegove ovce jedu isto dobro, kao i kod onih koji imaju po 500, 600, 1.000 komada ovaca. Da se ja pitam ja bih svima dao subvencije, da imaju jednako. Ko ima dosta grla dobiće dosta novca, ko ima malo ovaca dobiće manje. Subvencije prilično kasne. Što se tiče subvencija ja moram da kažem da ja ovce ne držim zbog njih. Sutra da ih ukinu u potpnosti ja bih i dalje ostao sa ovcama na farmi za svoju dušu. A nisam toliko bogat da mi ne treba taj novac”, kaže naš sagovornik.

Il de frans u Srbiji ni u čemu ne zaostaje za ovakvim ovcama u Fancuskoj

I na porodičnom gazdinstvu Vranješ gaje francusku rasu ovaca.

“Gazdinstvo drže moja dva sina. Žena, ćerka i ja im pomažemo. Nemamo još 500 grla, ali smo vrlo blizu toj cifri. Ako ne očekujete puno, od ovčarstva može da se živi. Mi s početka nismo očekivali puno. Počeli smo sa našom rasom koja je bila nekada na našim farmama u bivšoj Jugoslaviji. To nije išlo onako kako smo planirali. Videli smo da tu nema prosperiteta. Odlučili smo se 2016. da uvezemo iz Francuske rasu Il de frans. Na Sajmu poljoprivrede nas je posetio čovek od kojeg smo kupili ovce u Francuskoj. On nam je rekao da kod njih najteža ovca ove rase ima 123 kilograma. Mi imamo ovcu od 140 kilograma. Onda vam je sve jasno koliko smo posvećeni ovom poslu”, kaže Željko Vranješ, uzgajivač ovaca iz Golubinaca.

Ovce sa ove farme se većinom prodaju kao priplodni materijal.

“Ima i onih koje nisu za priplod. To prodajemo klanicama, pečenjarama, restoranima… Za sada, hvala Bogu, nemamo problem sa prodajom. Cena zavisi od sezone. Mi u principu imamo stalne kupce. Cena za kilogram žive vage koju ostvarujemo poslednje dve godine tokom cele godine je 300 dinara. Bude ta cena u sezoni, Nova godina, Božić i preko 300 dinara, ali mi ovu cenu držimo čitave godine”, objašnjava naš sagovornik.

Cena šilježeta od 3 do 6 meseci je od 300 do 350 evra

“Cena priplodnog materijala zavisi od uzrasta. Ranije smo prodavali šilježad od 6 do 18 meseci. Sada mlađi sin treba da pređe na svoju farmu koja je tri puta prostorno veća od farme starijeg sina. Tako da sve šiljezice starije od 6 meseci kontrolišemo na brucelozu. Ako su zdrave idu kod njega na farmu za priplod i nisu više za prodaju. Znači prodajemo sve jaganjce od 3 do 6 meseci, a kada pređu 6 meseci više nisu na prodaju. Kod nas nema da odvajamo jaganjce koji su bolji za nas, a da ostale prodajemo. Ne, mi sve ponudimo na prodaju, pa ono što se ne proda do 6 meseci ostavljamo nama. Cene su od 300 do 350 evra”, kaže Vranješ.

Odlični utisci posle prvog učešća na Sajmu poljoprivrede

Iako je ove godine Sajam poljoprivrede u Novom Sadu održan 86. put, Vranješ je prvi put izložio grla koje uzgaja.

“Nisam bio pristalica dolaska na sajam, jer sam znao da to mene sleduje. Evo 10 dana boravim u onom “pansionu” tj. prikolici kamiona. Jedan sin je oženjen i naravno ja se slažem da on bude sa svojom ženom i dečicom. Mlađi ima devojku, pa i on ima razloga da ne bude ovde. Ove godine su me naterali i ne kajem se što sam došao. Žena mi je spakovala mladog belog luka, verovatno ste to i primetili, pa da se malo izmaknem od vas. Ne pijem tablete za pritisak. Imam ovde dobro društvo. Tu je moj drug iz susednog sela Orlovića, koji isto ima farmu. Upoznao sam i čika Vlajka koji nam je prevodio sa francuskog. Pomogao nam je da se sporazumemo sa kolegama iz Francuske. Ugovorili smo jedan ručak kako bismo dogovorili novu trgovinu. Da idemo u Francusku po novu krv, jer bez nove krvi nema napretka”, objašnjava Vranješ.

“Sad je bila jedna žena iz Barajeva sa ćerkom. Ćerka hoće od nas da kupi priplodni materijal. Majka kaže da je za nju virtemberg rasa mercedes, a Il de frans je golf. Ćerka joj je rekla da voli golf. Možda i postignemo dogovor. Učešćem na sajmu sam veoma zadovoljan. Nisam vremenom koje smo imali, ali dobro je. Prodali smo 125 šiljegica za dva dana. Kapara je data. Da li će to biti ispoštovano videćemo. Prezadovoljan sam. Što bi rekli “kako sam se nadala, dobro sam se udala”, zaključuje na kraju razgovora naš vidno raspoložen sagovornik.