Kao i svake godine, pažnju posetilaca Sajma poljoprivrede u Novom Sadu privlače najskuplje mašine i najveće i najlepše životinje. Ovoga puta to su traktor čija je cena 360.000 evra bez PDV-a, kao i bik Mališa i ovan Miško. O tome koliko je teško za Sajam poljoprivrede odgojiti šampionska grla, razgovarali smo sa vlasnicima životinja sa kojima se najviše posetilaca sajma fotografiše.
Iako je težak znatno više od tone i po, bik Mališa je po prirodi izuzetno mirna životinja.
“Mališa ima dobru narav. Njemu svi mogu da priđu, da ga pomaze, da se slikaju. On je veoma miran bik. Vidite da je vezan tankim najlonom. On je kao onaj bik Ferdinand iz crtanog filma. Kod mene ovde je stalno gužva. Svi dolaze da vide Mališu, da se slikaju sa njim. Ne znam koliko puta sam samo danas čuo da su ljudi rekli kako nikada u životu nisu videli ovakvog bika. Mi smo zato i došli na Sajam poljoprivrede kako bi što više ljudi moglo da vidi grlo koje imamo. Nemoguće je i prebrojati koliko je ljudi bilo do sada da vidi Mališu”, kaže Radenko Jeremić, vlasnik najtežeg bika na Sajmu poljoprivrede.
Mališa dnevno jede od 10-14 kilograma koncentrata
Mališa je nedavno napunio četiri i sada je u petoj godini života.
“Mališa ima 1710 kilograma. Jede sve kao što jedu i druga junad. Ništa specijalno njemu ne spremamo. Isto mu dajemo kao i drugim grlima koje tovimo. Dnevno pojede od 10 do 14 kilograma koncentrovane hrane. Seno jede po volji. Ovo je prvi put u životu da imam ovolikog bika. Mislim da nikada više u životu neću imati ovakvog bika. Sada imam 250 grla u štali, ali ni jedno nije kao Mališa kada je reč o lepoti. Bog mu nije ništa ostao dužan što se lepote tiče”, objašnjava naš sagovornik.
“Ovog bika sam nabavio iz okoline Svilajnca. Ja nemam priplodni materijal, već kupujem telad. Kad mi je čovek doterao telad, bilo ih je 50 komada. Svi su bili isti, lepi, beli. Ali kada je Mališa bio od 300-350 kilogrma on je počeo da se izdvaja od ostalih grla. Nije to bilo izdvajanje u smislu veličine, već lepote i građe. Kada je došlo vreme da tovarimo tu junad za klanicu, čovek mi je rekao da ga ostavim, jer je šteta da ovako lepo june ide na klanje. Mi smo ga ostavili. I ko god ga je video, govorio je kako je lepo grlo. Pretprošle godine smo ga prvi put doveli na sajam. Prošle godine je bio drugi po težini, a sada je najteže grlo na sajmu poljoprivrede. Ako ga bude zdravlje služilo, iduće godine ćemo opet doći ovde”, kaže Jeremić.
“Mališu ne bih dao za manje od 8.000 evra”
Zbog titule koju je poneo na 86. međunarodnom Sajmu poljoprivrede, vlasniku ovog bika većina posetilaca postavlja isto pitanje. Da li će Mališu zadržati ili će ga, ipak, prodati.
“Svi nas pitaju da li bismo ga prodali. Mi smo rekli da ga ispod 8.000 evra ne bismo dali nikako. Ako ko ponudi tu cifru onda ćemo se dogovoriti za prodaju, ako ne, vodimo ga kući. On za sada nije služio za priplod. Nikada ga nisam vodio za to. Ovaj bik nikoga nije interesovao u tom smislu. Ja sam nudio ranije, kada je bilo vreme za to, ali niko nije dolazio. Mi smo ga ostavili jer je, kažem, za nas bio izuzetno lep. Ja imam 66 godina i do sada nisam imao ovako nešto u štali. Bio je jedan čiča, stao je i gledao, gledao, gledao Miška i pitao me je da li je to moje grlo. Ja sam mu rekao da jeste. A on mi je rekao da je toliko lep, da ga ni da sam ga crtao ne bih tako lepo nacrtao”, objašanjava naš sagovornik.
“Priznanje mi mnogo znači. Do sada niko iz opštine Bogatić nije imao tu čast da ima najveće grlo na sajmu”, dodaje Jeremić.
Sajam poljoprivrede je već tri puta nagradio Miška
Za razliku od Jeremića, Vlajko Jovešić je navikao na priznanja koja osvaja na Sajmu poljoprivrede.
“Ovčarstvom se bavim 18 godina. Izlažem na sajmu već osam godina. Osvojio sam dosta lepih nagrada. Ove godine moj ovan je proglašen za apsolutnog šampiona sajma. On je već treći put nagrađen na ovoj manifestaciji. Pravo ocenjivanje je kada grlo napuni 3 godine. Kada sam 2017. godine bio na sajmu sa ovim istim ovnom, on je imao samo 20 meseci i dobio je nagradu za najbolje grlo u podmlatku. Prošle godine nije bilo nagrađivanja u ovoj kategoriji, ali je Miško dobio nagradu za kolekciju sa još pet ovaca. Ove godine je konačno stasao za pravo ocenjivanje, i sada je apsolutni šampion u svojoj rasi”, kaže Vlajko Jovešić, vlasnik šampionskog ovna na Sajmu poljoprivrede.
“Kod ocenjivanja ovnova se gleda kakva mu je glava, kakav stav ima, kakvo mu je držanje, kakve su mu noge. Takođe, ocenjuje se i vuna. Traži se još i da je “ravan” i da je širok. Ima mnogo, mnogo parametara koje komisija ocenjuje. Takmičari su bili u neravnopravnom položaju, jer su neki ošišali svoje ovnove, a oni su, kada su ošišani lepši. Sada je određeno da ubuduće ovnovi koji se ocenjuju, ne smeju da budu ošišani. Moraju da budu sa vunom i vuna mora da bude stara godinu dana”, objašnjava naš sagovornik.
Miška su “krstili” studenti
Interesantno je da su Mišku kumovali studenti Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada.
“Kada su 2017. studenti bili na sajmu, oni su ovog ovna nazvali Miško. On je čak i slikan za jedan udžbenik iz kojeg studenti uče. Sada su bili ponovo da ga vide uživo. Miško ima 150 kilograma. Jede sve što mu se da. Ja volim životinje i mnogo vodim računa o njima. One dobijaju dobar obrok, dajem im lucerku, koncentrat. Seno im slabije dajem. Ove životinje ne jedu nešto mnogo. Njima je dovoljno 300-400 grama koncentrata dnevno. Mislim da jedu duplo manje od rase Virtemberg, za koju lično mislim da je skupa za održavanje. Kad ovu rasu ovaca pustite na pašu, one pasu kao da su kosačica u jednom krugu. Nigde ne idu dok se dobro ne napasu”, precizira Jovešić.
Miško bi mogao da ode na drugu farmu, ali nikako u klanicu
Kao ni Mališa, ni Miško još nije korišćen za priplod.
“On je sada u najboljim godinama, zreo ovan. Jako mi je žao da prodam Miška. Juče je moj unuk bio ovde, on jako voli Miška i rekao mi je da ako prodam Miška, prodam i njega zajedno sa ovnom. Za njega sam 2017. dobijao 2.200 evra. Nisam ga tada hteo dati ni da su mi nudili 10.000 evra. Neki mi to zameraju, neki kažu „svaka čast“. On se kod mene rodio, ja sam ga odhranio. I sad, ako ja to prodam sutra sam niko i ništa, kao da ništa nisam imao. Da sam uzeo tih 2.200 evra, to bi se potrošilo, Miška ne bi bilo, ne bi bilo ni ove priče danas”, kaže naš sagovornik.
“Ja volim što sam ga ostavio. Međutim, on je sada u srodstvu sa ostalim ovcama. Trebalo bi ga prodati nekome ko hoće da obnovi krv na farmi. Klanje ne dolazi u obzir jer je šteta ovakvo grlo zaklati. Sada za Miška ne bih dobio ni blizu onih 2.200 evra koje su mi nudili. Sada bi maksimalno za njega mogao da dobijem između 1.000 – 1.500 evra”, zaključuje na kraju razgovora vlasnik apsolutnog šampiona u ovčarstvu.
.gif)
.gif)
