Najbolji spanać u Srbiji proizvodi Šandor Balanji iz Lukinog Sela

Spanać sorte „matador“ koji se proizvodi u plasteniku na organskom poljoprivredom gazdinstvu Balanji u Lukinom Selu, najbolji je organski spanać u Srbiji. Šandor Balanji, nosilac gazdinstva koje može da se pohvali ovom laskavom titulom, kaže da za njega i njegovu porodicu nagrada nije bila iznenađenje. Organskom proizvodnjom se bave više od 20 godina i sve vreme povrće proizvode tako da ono ima najbolje karakteristike koje može da ima – od oblika i boje do nutritivnih vrednosti i ukusa. Nagrada je, dodaje, samo obaveza da sa ovakvim načinom proizvodnje nastave, kako bi zadržali poverenje kupaca.

O nagradi Najbolje iz Srbije odlučivali i potrošači

O tome ko će i za koji brend poneti titulu Najbolje iz Srbije, a koju dodeljuju Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine, odlučivali su potršači i stručni žiri, a jedan od kriterijuma bio je i uspešnost na tržištu. Među 24 dobitnika našao se i poljoprivrednik iz Lukinog Sela Šandor Balanji, koji je nagrađen u kategoriji organskih proizvoda. Reč je o proizvođaču organskih proizvoda koji se time bavi više od dve decenije. Sada je i zvanično dobio priznanje za svoj rad, trud i zalaganje u ovoj vrsti proizvodnje.

„U kvalitet našeg spanaća moja porodica se odavno uverila, tako da priznanje da smo najbolji u Srbiji koje smo dobili, za nas nije bilo iznenađenje. Imamo mnogo redovnih potrošača u Beogradu, a sve ih je više i u Novom Sadu, koji kupuju naš spanać. Oni se ne obaziru na cenu. Kažu da spanać uzimaju samo od nas baš zbog toga što im se pokazalo da je izuzetno kvalitetan. Moram da priznam da nismo samo mi toliko doprineli tome da naš spanać bude najbolji u Srbiji. Mislim da veliku ulogu u tome ima zemlja na kojoj proizvodimo spanać i ovo podneblje gde se mi nalazimo. Struktura zemljišta baš pogoduje spanaću. Da on bude maksimalno ukusan, da ima odličnu boju, da bude privlačan kupcima. A što je najvažnije da ima sve nutritivne vrednosti koje mora da ima ovo povrće“, počinje priču Šandor Balanji, poljoprivrednik iz Lukinog Sela.

Organsko gazdinstvo Balanji nalazi se u zaštićenom području

„Lukino Selo je jedino selo uz Belo Blato koje se nalazi u zaštićenom području prirode Carska bara. Mi ovde imamo drugačiji režim izgradnje. Industrijska zona je dalje odavde, potencijalni zagađivači nisu ovde. Zakonima je već uređeno kakvi uslovi moraju da vladaju u području koje je zaštićeno. A to je idealno za povrtarsku proizvodnju. U Lukinom Selu se mnogi bave proizvodnjom povrća, ali na žalost malo je onih koji ne koriste pesticide, hemiju i koji vode računa o prirodi i životnoj sredini. Koji brinu i o ukusu paradajza, spanaća, krompira, kupusa“, dodaje naš sagovornik.

„Spanać nikada ne proizvodimo tokom leta“

Vlasnik organskog gazdinstva Balanji, kaže da nema neke tajne u proizvodnji spanaća koji je najbolji u zemlji.

„Spanać se proizvodi vrlo jednostavno. Seje se, zaliva i bere. Nema tu neke velike filozofije. Naš spanać se ističe po tome što ga ljudi mnogo traže. Čak me pitaju da im u dan kažem od kada i do kada ću imati spanać. Kada kažem da smo sa ponudom skoro pri kraju na proleće onda nabavljaju veće količine, kako bi imali da ga pripemaju dok na jesen opet ne krenemo sa proizvodnjom. Pretpostavljam da ga zamrzavaju. Ja svima kažem da će spanać najranije opet stići u septembru. Iako ga dosta traže, mi ga tokom leta ne proizvodimo. Jednostavno spanać u tom periodu ne može da dostigne taj kvalitet koji inače ima. A mi izbegavamo da prodajemo robu koja ne odgovara standardnima koje smo postavili. Ne želimo da nam kvalitet proizvoda oscilira, jer se tada gubi poverenje potrošača“, kaže Balanji.

„Imamo jako puno mladih roditelja koji uzimaju naš spanać kada počinju deci da uvode čvrstu hranu. Deca tada ne znaju mnogo o ukusima i hrani, ali nije se još dogodilo da nam se neko požalio da dete nije prihvatilo da jede naš spanać. I onda se ti roditelji stalno opredeljuju da spanać kupuju kod nas. Često nam sad dolaze sa decom koja su već odrasla i imaju po 5-6 godina i govore im da su odrasli na spanaću koji je nedavno dobio i zvanično priznanje da je najbolji u Srbiji za 2017. godinu“, dodaje naš sagovornik.

Nagrada je samo motiv i obaveza više za porodicu Balanji.

„U budućnosti nemamo neke velike ambicije. Objektivno moramo da održavamo ovaj nivo proizvonje i kvaiteta koji imamo. Jer nakon ovog priznanja i očekivanja potrošača će biti mnogo veća“, objašnjava ovaj poljoprivrednik.

„U sertifikaciju proizvodnje smo ulazili dva puta“

Inače, porodica Balanji je i pored mnogih poteškoća i nerazumevanja od drugih uspela da istraje. Na njihovom imanju se povrće, a od nedavno i voće, od prvog dana proizvodi na isti način.

„Od samog početka smo imali proizvodnju koja je vrlo slična onoj koju sada zakon propisuje kao organsku. Kada se pojavio pravilnik o organskoj proizvodnji nama nije bilo teško da to prihvatimo i da postanemo organski proizvođači. Zakon nas je samo podstakao da tu našu proizvodnju i papirološki tj. formalno označimo kao organsku. Sada ustvari imamo dokaz da se zaista bavimo organskom proizvodnjom. Imamo svoj znak, etikete, logo, možemo da koristimo nacionalni znak kod pakovanja naše robe“, objašnjava naš sagovornik.

Kada je došao trenutak da svoju proizvodnju sertifikuju nije bilo lako. Zbog lošeg partnerstva koje su imali prvi put, ovaj posao su dva puta započinjali.

„Kao i u svakom početku ni mi nismo imali dugoročnu viziju i nismo znali šta je to sertifikovana organska proizvodnja. Morali smo mnogo toga da naučimo. Bar kada je reč o papirologiji i procedurama koje su počele da prate ovu vrstu proizvodnje. Prvi put smo pokušali da sertifikujemo proizvodnju 2007. godine, ali je bilo problema sa partnerima koji nisu ispoštovali svoj deo dogovora. Nije bilo distributera, nije bilo tržišta pa smo smatrali da bespotrebno bacamo pare na sertifikaciju, jer ćemo samo imati papire, ali ne i tržište. Međutim, ni nakon što smo odustali od sertifikacije te 2007. godine, nismo prestali da proizvodimo povrće po principima organske proizvodnje. Tu je bilo malo dileme, ali to je trajalo jako kratko. Već 2009. godine smo stupili u kontakt sa pravim partnerima. Čim je tržište malo zaživelo više nije bilo dileme i ušli smo po drugi put u proces sertifikacje“, kaže Balanji.

„Najvažnije je da partneri veruju jedan drugome i da drže reč“

„Od tada nije bilo većih lomova i problema. Cene su stabilne, tržište je obezbeđeno, plasman imamo. Partner ima potpuno poverenje u nas, kao i mi u njega. Mi ne potpisujemo ugovore za svaku sitnicu. Za nas je i usmeni dogovor obavezujući. I to međusobno poverenje je jako bitno. Najvažnije je da svi budemo od reči. Kada nešto dogovorimo obe strane to moraju da ispoštuju. Mi u pogledu proizvodnje i dostavljanja robe u određenim količinama, određenog kvaliteta, u određenom pakovanju… A oni su dužni da nam obezbede plasman koji smo dogovorili. Mi ni slučajno ne smemo da isporučimo neki proizvod koji nije sertifikovan. Tačnije, ono što nije proizvedeno u strogo kontrolisanim uslovima za organsku prozvodnju. Sve to prati propisna dokumentacija“, dodaje naš sagovornik.

Iako poslednjih godina raste interesovanje za organsku proizvodnju i dalje je malo onih koji se njom zaista i bave.

„Organska proizvodnja ne trpi zbog toga što ne sme da koristi pesticide. Ako baš hoćemo nečim da zaštitimo naše povrće nama je na raspolaganju više od 170 vrsta preparata koji su na listi dozvoljenih sredstava u organskoj proizvodnji. Mi od toga koristimo organsko đubrivo u granulatima i jedan fungicid. Ali, to ne redovno, nego samo kada vidimo i procenimo da je to poželjno kao preventivno delovanje zbog vremenskih prilika. Mi nismo mnogo u podređenom položaju. Jedina razlika je što hoćemo da imamo potpuno kontrolisanu proizvodnju. I to je prednost organske proizvodnje. Poverenje se stiče kada imamo kontrolisano zemljište, kontrolisanu vodu, kada imamo snimljenu okolinu, kako vetrovi duvaju, da li u okolini ima zagađivača… Kada svi koji kontrolišu organsku proizvodnju potvrde da su ispunjeni uslovi za ovaj način proizvodnje onda tek možemo da dobijemo sertifikat“, objašnjava naš sagovornik.

Šandor Balanji je jedini organski proizvođač u Lukinom Selu

I upravo na ovaj način Šandor pokušava da objasni svojim kolegama koje su prednosti organske u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

„U Lukinom Selu više od 20 godina postoji društvo za negu tradicije i ekologije. U okviru tog društva postoji i sekcija za organsku proizvodnju. Nema nas mnogo. Ja sam jedini iz sela. A i u celom Zrenjaninu ima malo organskih proizvođača. Tu se akcenat daje na edukaciju. Obilazili smo sela u okolini i govorili smo o našem iskustvu, očekujući da će neka domaćinstva da se uključe u organsku proizvodnju. Ako ne kao profesionalni proizvođači, onda bar za svoje potrebe. Mislim da će se neki opredeliti za to što smo im mi predstavili, jer su pesticidi vrlo štetni“, kaže Balanji.

Gazdinstvo koje vodi naš sagovornik je porodično i na njemu nema radnika koji nisu rođaci ovoj porodici.

„Svi koji smo ovde smo već uverzirani i tačno se zna ko šta radi. I kada je reč o sadnji, branju, pripremanju i pakovanju robe. Čak i kada nema posla na njivi mi pravimo planove o onome šta ćemo da radimo narednih dana. Nemamo ambiciju da se širimo, jer moramo da razmišljamo o ekonomičnosti. Ukupno radimo 2,5 hektara. Od toga pola hektara je voćnjak. 3000 kvadrata je pod folijom, ostalo je proizvodnja na otvorenom. I tu se tačno zna koliko radnika treba da bude i koliku zaradu mogu da donesu. Želimo da olakšamo sebi posao, tako da imamo planove da nabavimo mehanizaciju koja će smanjiti malo ručni rad. Tu, pre svega, mislim na mehanizaciju za međuredno kultiviranje. Dnevno nas je ovde između četvoro i sedmoro i trudimo se da pravimo što manje grešaka u radu“, objašnajva naš sagovornik

„U početku smo dosta eksperimentsali sa ponudom“

„Na imanju imamo 10 vrsta voća. Tu su kruške, jabuke, šljive, kajsije, lešnici, dunje, višnje, trešnje… Od povrtarskih proizvoda uvek imamo 10-ak sezonskih proizvoda. Ternutno su tu krompir, tikvice, luk, za koji dan će biti paradajz, blitva, pitoma nana, pitomo zelje, mirođija, u pripremi je i paprika. Tokom zime imamo uglavnom svo lisnato povrće“, dodaje Balanji.

Dok nisu pronašli najbolju kombinaciju povrća koju će u jednom trenutku proizvoditi pravili su i greške.

„Bilo je trenutaka kada samo u istom momentu imali i po 25 vrsta povrća na njivama i onda smo uvideli da mi to ne možemo dobro da radimo. Jednostavno nismo imali kapacitet da sve to iskontrolišemo dobro i da na vreme obavimo sve neophodne radnje. Onda smo smanjili broj kultura na 15, pa smo postepeno svake godine dodavali po jednu novu kulturu. Tako da je dosta bilo eksperimentisanja šta možemo da iskontrolišemo i šta se traži na tržištu. Pošto smo prisutni na pijacama u Beogradu i Novom Sadu odmah dobijamo povratnu informaciju od potrošača šta je dobro,a šta treba da menjamo i šta očekuju od nas. To je jako važno. Ja sam u početku mislio da ćemo da proizvodimo samo paradajz. Zato što ja volim paradajz i znam da ga uzgajam. Međutim, potorošači su tražili i krompir i luk i spanać i tikvice i šargarepu i cveklu… Onda smo morali da širimo asortiman. Ono što nismo znali da proizvodimo to smo učili“, objašnjava naš sagovornik.

Pojedino povrće se kupcima šalje i brzom poštom

„Imamo stalne mušterije i mogu da kažem da interesovanje za našu robu raste. Pogotovo u Novom Sadu u poslednjih godinu dana. Dosta dobro sarađujemo sa manjim marketima. Uz to, robu šaljemo i na kućnu adresu brzom poštom. Ali, to zavisi od godišnjeg doba. Leti izbegavamo pojedine proizvode koji ne mogu da stoje da šaljemo. Mogu da kažem da nikada nismo imali primedbe ni na kvalitet, ni na cene naših proizvoda. Naša filozofija je da ono što danas beremo na farmi to sutra mora da se nađe kod potrošača na trpezi. I od toga ne odustajemo. Čak i po cenu da neke proizvode ne oberemo. Jer sve mora da bude sveže“, dodaje vlasnik gazdinstva Balanji.

Na zrenjaninskoj pijaci nema posebnog dela za organske proizvođače

Za razliku od Beograda i Novog Sada, zrenjaninsko tržište nije toliko zainteresovano za organske proizvode.

„Kada je reč o Zrenjaninu imamo i tu stalne mušterije koje čak i dolaze kod nas na imanje da vide kako se ovde proizvodi. Objašnjavamo svima da nije potrebno da se toliko koriste pesticidi i hemija. S druge strane mi želimo da saznamo zbog čega neki ne vode računa o tome šta jedu. Oni koji su u žurbi telefonom poručuju robu, mi im pripremimo šta žele i oni to samo pokupe. Ili im mi odnesemo na kućnu adresu. Ali, to je daleko manje tržište od Beograda i Novog Sada i ovde nije stabilna potražnja. Zašto je tako, ne znam. Pretpostavljam da to ima veze i sa standardom građana“, kaže Šandor.

„Takođe, ni lokalna samouprava nije imala za nas razumevanje kada smo tražili da se na pijaci odvoji jedan deo gde bi se nudili samo proizvodi koji su organski. Da budemo izdvojeni od konvencionalnih proizvoda. Dobijali smo obećanja, to se vuklo godinu dana, ali na kraju ništa nije bilo od toga. To je moglo lako da se organizuje, ali izgleda da organski lobi ovde nije toliko jak. Ali, neka to ide na čast onima koji su tako odlučili. Mislim da je njihov zadatak da brinu o zdravlju stanovništva. U razvijenim zemljama već su na snazi odluke da se za vrtiće, škole, rehabilitacione centre, bolnice kupuju samo proizvodi koji su provereni i koji su zdravi, bez pesticida. Moraće to nekad da dođe i ovde, ali kada videćemo“, dodaje naš sagovornik.

Cene organskih proizvoda moraju da budu pristupačne i umerene

Ovaj poljoprivrednik ima i posebnu filozofiju kada je u pitanju formiranje cena organskih proizvoda.

„Kada je reč o ceni organskih proizvoda mislim da tu treba da budemo umereni. Jeste velika potražnja za organskim proizvodima, ali to ne znači da proizvođači treba da budu neumereni i da dižu cene preterano. Možda neki u tome i preteruju. Ali, dugoročno mi treba da održavamo neki nivo, jer samo tako možemo da ostvarimo neku harmoniju sa potrošačima. To utiče na imidž jednog gazdinstva. Ako smo realni i sagledavamo realno i situaciju kod potrošača, ali i kod nas kako bi naše gazdinstvo dugoročno rentabilno poslovalo“, kaže Balanji.

„Krompir dok je mlad, a najduže mesec dana, ima malo višu cenu i ona bude oko 300-350 dinara. Međutim, sada kako već dolazi leto, cena pada i ona je oko 200 dinara za kilogram. I ta cena će biti tokom cele sezone. Isto je i sa paradajzom i sa tikvicom. Svi drugi proizvodi imaju istu cenu tokom cele sezone, nema tih oscilacija. Kilogram spanaća ide oko 350-400 dinara. Ako se to lepo pakuje i stavlja se i etiketa onda se na tu cenu doda još 10-ak dinara. Kažem, do sada se nikada niko nije žalio na cene. Jedina primedba koju smo imali jeste na količinu robe koju imamo. Da je to malo i da bi trebalo da imamo više“, dodaje naš sagovornik.

Poljoprivrednici bi trebalo da prate konkurse i koriste podsticaje

Da bi unapredili proizvodnju na ovom imanju su poslednjih godina dosta investirali.

„Imali smo nabavku folije za plastenike za više od 1.000 kvadrata. Takođe, kupili smo i novi traktor. Sada nam je cilj da to maksimalno iskoristimo. Imamo mi i želje da nabavimo priključne mašine, ali ne znam koliko je to realno u ovom trenutku. Možda to uspemo da ostvarimo za neke 2-3 godine“, kaže Balanji.

Osim sopstvenih sredstava Balanji su koristili i podsticaje koje daju pokrajina i republika.

„Učestvujemo na svim konkursima koji se raspisuju. To znači da svako gazdinstvo mora da prati šta se nudi da bi imalo uvida i znanja i u elektronske aplikacije. Jeste da mi živimo na selu, ali internet je sad više-manje svima dostupan. I u buduće planiramo da koristimo sve što budemo mogli kad je reč o podsticajima. Ali, sve u proporcionalnoj razmeri spram naših mogućnosti. To znači da ne želimo da uzimamo nešto po svaku cenu, samo zato što se to nešto daje, a da posle ne znamo šta ćemo sa tim“, objašnajva naš sagovornik.

„Do sada smo koristili 50 posto povraćaja sredstava za ulaganja u folije i sistem za navodnjavanje. Takođe, koristili smo i povraćaj sredstava za troškove sertifikacije. Dobijamo subvencije za organsku proizvodnju po hektaru. Mislim da su ti podsticaji dobra stvar, jer nam olakšavaju i donekle pomažu da budemo konkurentni. Naravno, da bi ti iznosi mogli da budu i veći. Ali, već sam rekao da je organski lobi i dalje slab u Srbiji da bismo uspeli da utičemo da se to poveća. Ono što mogu da kažem jeste da nismo imali problema kod isplate i uvek smo dobijali sredstva u godini u kojoj smo konkurisali“, zaključuje na kraju razgovora Šandor Balanji.