I love Zrenjanin

  • Centar Lux
  • Univer export
  • Kuća zdravlja
Poljoprivreda

Srbija bi mogla da poveže organsku proizvodnju i turizam

Srbija ima potencijala da razvija organsku proizvodnju, ali tu mogućnost ne koristi dovoljno. Posebno su za to atraktivne površine u centralnoj Srbiji, i u zonama u blizini nacionalnih parkova. Ukoliko bi se tu organska proizvodnja razvila, to bi otvorilo mogućnost povezivanja poljoprivrede i turizma. Problem je što u tim područjima nema dovoljno radno sposobnih ljudi, jer nam sela izumiru.

Organska proizvodnja bi u Srbiji vrlo lako mogla da se zasnuje na oko 100.000 hektara. Međutim, ona trenutno zauzima jedva 15.000 hektara. Organski proizvodi su kvalitetniji od konvencionalnih, pa samim tim donose i veću zaradu. Prelazak na ovaj način proizvodnje hrane u mnogome bi doprineo i očuvanju životne sredine.

“Znamo da je poljoprivreda jedna od delatnosti koja ugrožava životnu sredinu. Pogotovo ova moderna, industrijska proizvodnja sve više, uništava prirodne resurse. Pre svega zemljište, pa onda i vode. Imamo dosta zagađenja, naročito voda u Srbiji. Jedan od najvažnijih razloga bavljenja organskom proizvodnjom jeste da se ti prirodni resursi očuvaju. Da na neki način radimo ekološki. Organska proizvodnja jeste najviše ekološka proizvodnja u poljoprivredi”, objašnjava Snežana Oljača, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Neophodna edukacija proizvođača o prednostima organske proizvodnje

“Najveći problem što se više ljudi u Srbiji ne bavi organskom proizvodnjom jeste neinformisanost ili nedovoljna informisanost. Mislim da nema dovoljno znanja. Uz to, u ovoj proizvodnji ima i rizika. Ljudi smatraju da su tu dosta niski prinosi, naročito u početku. Dosta je rizično i da se pojave bolesti i štetočine. Ljudi se boje nepoznatog i zbog toga ne žele da rizikuju. Najviše se mora raditi na edukaciji i informisanju ljudi. To se najbolje postiže kroz primere dobre prakse, a u Srbiji ih ima. Uz to, potrebno je i udruživanje proizvođača”, dodaje naša sagovornica.

Svakoga dana objavljujemo nove video vesti i reportaže iz Zrenjanina na našem Youtube kanalu, prijavite se.

Snežana Oljača

Broj proizvođača na čijim je gazdinstvima zastupljena organska proizvodnja se menja iz godine u godinu. Zrenjanin može da se pohvali da ima veoma dobre proizvođače.

“Mislim da u organsku proizvodnju treba ulagati i da mladi treba da ostanu na selu. Organska proizvodnja ima mogućnosti da zadrži mlade. S druge strane država mora da prepozna značaj ove proizvodnje i da više ulaže u organsku proizvodnju. Prvenstveno u prvim godinama kada se proizvođač odluči da se bavi ovom proizvodnjom. Da tada subvencije budu značajne. A kasnije kada oni razviju organsku proizvodnju i kada ona zaživi na njihovom gazdinstvu oni će sami za sebe zarađivati”, kaže Gordana Šokšić, sa farme Šokšić iz Taraša.

“Organska hrana mora da bude skuplja, jer je to proizvod sa dodatom vrednošću. U tu proizvodnju se dosta ulaže. Nije tačno da za organske proizvode nema tržišta. I u Srbiji se prodaju organski proizvodi i to vrlo dobro. Čak ima potražnje i za izvozom, mada naša farma nije orjentisana na izvoz. Mi smo se svih ovih godina unazad trudili da izgradimo tržište u zemlji. Organska hrana je budućnost”, dodaje naša sagovornica.

Gordana Šokšić

Marketing je i u ovoj oblasti veoma bitan

Kao i kod mnogih drugih proizvoda i za plasman organskih proizvoda veoma je važan marketing.

“U svom ovom haosu u kojem živimo i radimo ne razmišljamo šta jedemo i šta unosimo u svoj organizam. Promocije nikada dovoljno. Ljudi moraju da shvate da možda nekada treba jesti organsko. Ako ne mogu da priušte sebi da to uzimaju uvek onda bar po nekada da to kupuju i konzumiraju. Da stvore naviku da jedu kvalitetne proizvode. Čak, ako su u mogućnosti, mogu i sami na svom imanju da proizvedu nešto organsko”, ističe Šokšić.

Kad je organska poljoprivreda u pitanju veoma važan posao, jeste pribavljanje sertifikata.

“Što se tiče sertifikacije, ona je neizostavni deo u organskoj proizvodnji. Da biste vi dokazali da je proizvod proizveden na organski način, morate da imate sledljivost informacija. A na kraju to rezultira dobijanjem sertifikata”, dodaje naša sagovornica.

Kolektivna sertifikacija proizvoda

Sertifikovanje organske proizvodnje zahteva dosta vremena i ulaganja. Dobar primer iz prakse jesu proizvođači iz okoline Brusa koji su dobili kolektivni sertifikat.

“Mi u selu smo uradili grupnu sertifikaciju organske proizvodnje. 2002. godine je jedna organizacija bila na teritorijama opštine Brus i Blace i nas osmorica smo ugovorili proizvodnju sa njima. Tri godine su nas pratili i 2005. smo dobili sertifikat o organskoj proizvodnji. Tada je bila dobra cena proizvoda i svi su težili da uđu u ovu proizvodnju. Tako da je sada skoro 90 posto sela u organskoj proizvodnji. Imamo sertifikacionu kuću koja nas sertifikuje. Za sada posedujemo četiri standarda koja smo uspostavili. Svake godine se sprovodi kontrola i produžava sertifikat. Nije to samo jednom da se dobije papir i to je to. Mora konstantno ozbiljno da se radi”, kaže Saša Radosavljević, proizvođač organskih proizvoda iz sela Batat u opštini Brus.

Saša Radosavljević

“Kod nas nije teško baviti se organskom proizvodnjom, jer su mikroklimatski uslovi za to pogodni. Nemamo zagađivače. Samo malo treba da vodimo računa da ne koristimo zabranjena sredstva i to je to. Sve što proizvedemo, ako ispoštujemo procedure, možemo da prodamo. Imamo siguran otkup. Proizvodimo malinu, kupinu, šljive i domaću sortu jabuka. Ti proizvodi se prodaju kao sirovina i sve ide za izvoz. U poslednje vreme problem je malo cena. Ima dosta zahteva da cena proizvoda bude malo jača. Ulaganja u ovu proizvodnju su možda veća nego u konvencionalnoj, jer organska proizvodnja zahteva mnogo više rada. Moramo da gajimo dosta stoke, kako bismo imali dovoljno đubriva”, dodaje naš sagovornik.

Pravo na podsticaje imaju samo proizvođači koji imaju pojedinačne sertifikate, a ne i kolektivni

Kako bi podstakla organsku proizvodnju država izdvaja podsticaje koji su viši od onih u konvencionalnoj proizvodnji. Međutim, proizvođači iz Batata nemaju prava na njih.

“Problem je što mi nemamo pravo na državne subvencije, jer mi imamo grupni, a ne pojedinačni sertifikat. Da biste ostvarili pravo na subvncije svaki proizvođač mora da ima svoj sertifikat, a mi to nemamo. Da li će se nešto menjati u zakonu ne znam. Za sada sve sami radimo i finansiramo”, kaže Radosavljević.

Organska proizvodnja u Srbiji zauzima 0,44 posto poljoprivrednih površina

Organska proizvodnja se u odnosu na neke druge poljoprivredne proizvodnje razvija dosta usporeno.

“Ako bismo gledali po površinama to su i dalje ograničene i manje površine koje čine oko 0,44 posto poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Mogućnosti za proširenje organske proizvodnje u zemlji ima. Naročito u delu uže Srbije, koji je manje pokriven ovom proizvodnjom. On je posebno interesantan jer je manje zgađen od ravničarskih krajeva. Ako pogledamo statistiku vidimo da je tri četvrtine organske proizvodnje locirano u ravničarskim delovima Vojvodine. I u nekim delovima pored reka gde je bolje zemljište”, kaže Dušan Kovačević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Dušan Kovačević

“Postoji još jedan deo blaga koji imamo, koji ne koristimo, a koji je pogodan za organsku proizvodnju. To nisu samo oranične površine, nego i površine koje se koriste za pašnjake. Oni pružaju mogućnost tešnjeg povezivanja sa stočarstvom. To nam sad prilično nedostaje. Klimatski i zemljišni uslovi i te kako odgovaraju za organsku proizvodnju. To što te površine nisu do sada korišćene u tom smislu je problem koji treba rešavati”, dodaje naš sagovornik.

Treba povezati organsku proizvodnju i turizam

Za organsku proizvodnju su pogodne i površine koje se nalaze u blizini nacionalnih parkova.

“Mi u Srbiji imamo pet nacionalnih prakova. To su Tara, Fruška Gora, Đerdap, Kopaonik i Šar-planina. Postoji mogućnost da se dobiju dozvole za organsku proizvodnju u blizini tih parkova. To je i mogućnost da se poljoprivrda preseli u jednu zonu multifunkcionalnosti. Da se poveže i sa prodajom, što je često problem. Jer su to turistički centri. Da ti proizvodi, kojih je manje nego konvencionalnih, ali su skuplji, budu atraktivni u turističkoj ponudi”, objašnjava Kovačević.

“U blizini turističkih centara, kao što je recimo Zlatar, koji su atraktivni za turiste smo radili neke projekte. Tu smo proizvodili heljdu i neka alternativna žita. U takvim područjima lokalno stanovništvo koje se bavi organskom proizvodnjom vrlo dobro plasira svoje proizvode u hotelima. Organski proizvodi su tu posebni specijaliteti. Ima i drugih proizvoda, pre svega, u voćarstvu, gde se organska proizvodnja može vezati za proizvodnju na manjem gazdinstvu koje će preko udruženja ili zadruga snabdevati mini hladnjače, mini mlekare. A država za to daje podsticaje. Tu ljudi mogu da se povežu i da pronađu sigurnost za sebe”, dodaje naš sagovornik.

Problem je što je malo onih koji mogu da se upuste u proizvodnju uopšte, pa tako i u organsku proizvodnju.

“Najveći problem u tim zonama koje su pogodne za organsku prozvodnju u centralnoj Srbiji, naročito u tim opštinama koje su manje zagađene, je što nema radno sposobnog stanovništva. Mi kao nacija starimo. A mladi ljudi najčešće beže u velike gradove. U selima su staračka domaćinstva”, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Sprečiti neadekvatno i nekontrolisano sakupljanje plodova iz prirode

Organska proizvodnja ima potencijala i u sakupljačkoj delatnosti. Tačnije, kod proizvoda koji rastu samostalno u prirodi, a za koje postoji tražnja. Međutim, nekontrolisano ili neadekvatno prikupljanje može da dovede do iskorenjenja tih proizvoda.

“Imam utisak da i strane kompanije podstiču uništavanje prirodnih resursa kada je reč o sakupljačkoj delatnosti. Jer se ti proizvodi mogu izvesti. Tog sakupljačkog dela ima dosta, ali je to na neki način i rizik jer mnoge vrste mogu izumreti. I već imamo neke primere gde nestaju mnoge vrste koje su se nekada koristile preterano ili su se nestručno i bahato uzmale iz prirode. To je primer lekovitog bilja ili na primer češljanje i kidanje borovnice, umesto da se ona sakuplja ručno. Neke stvari se moraju podvesti pod zakonske propise i kontrole. Da ne može neogrančeno da se nešto uzima iz prirode i da se izvozi”, upozorava Kovačević.

Na skupu posvećenom organskoj proizvodnji, a koji se održava u sklopu sajma zadrugarstva i mladih domaćina Srbije – Mladenci, još jednom je ponovljeno da proizvođači organske hrane u Srbiji imaju nepune tri godine da se prilagode propisima koje je nedavno usvojila Evropska unija. Naravno pod uslovom da žele svoje proizvode tamo da plasiraju. Naime, od 2021. godine u zemlje Unije moći da se plasiraju samo proizvodi koji su sertifikovani po pravilima koja važe u EU.

Prijavite se na mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl prijavi se na newsletter.
  • Divider

  • Divider
Na vrh