Sela u Srbiji zamiru. Ukoliko se uskoro ne preduzmu ozbiljni koraci, za manje od dve decenije dobar deo zemlje neće imati stanovnike. Zbog toga se sve češće organizuju skupovi i susreti na kojima stručnjaci predlažu mere koje bi država trebalo da preduzme kako bi se mladi vratili na selo. Osim subvencija, izgradnje infrastrukture, razvoja zadrugarstva, predlog jeste i da se državna zemlja ustupi mlađima od 40 godina. Uz to, ideja je i da se mladi poljoprivrednici podrže sa 20.000 evra.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je prošle godine prvi put opredelilo subvencije za mlade poljoprivrednike. Tada je podneto oko 800 zahteva, od kojih je 677 odobreno. Ove godine je od ministarstva traženo da uslovi budu jasniji, kako bi se tačno znalo ko i pod kojim uslovima može da računa na podsticaje. Takođe, traženo je da više novca bude izdvojeno za subvencionisanje proizvođača do 40 godina. Pogotovo za one koji tek ulaze u posao.
“Najvažnije je videti koliko je novca potrebno da mladi poljoprivrednici mogu da naprave ozbiljan poduhvat i iskorak u poljoprivredi kako bi proizvodili veće količine. Osim toga, važno je i da oni počnu da prerađuju to što proizvode. Naravno, bitna je njihova organizovanost u zadruge. Neophodna je i dobra infrastruktura kako bi se obezbedila pristupačnost gradovima, samim tim i tržištu. Uz to, potrebno je obezbediti i novac za marketing kako bi poljoprivrednici svoje proizvode mogli da promovišu. Treba da ih vodimo u svet da vide kako to drugi rade”, kaže Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara za poljoprivredu Agropres.
U Španiji zadruge izvoze najveći deo poljoprivredne proizvodnje
Kao primer, naš sagovornik navodi udruživanje poljoprivrednih proizvođača u Španiji.
“U toj zemlji ima više od 2.000 zadruga. One izvoze najveći deo proizvodnje poljoprivrednika. Kod nas je situacija potpuno obrnuta. Zbog toga je potrebno zadrugama obezbediti povoljnije uslove privređivanja. Tu se, pre svega, misli na tržište i na poreze. U Španiji je PDV za zadruge niži u odnosu na druge privredne subjekte”, dodaje naš sagovornik.
Mladi poljoprivrednici iz Topole oformili udruženje “Šumadijska borovnica”
Luka Maksimović iz Topole ima 22 godine. Pod zasadima borovnice ima pet hektara. Pre dve godine on i njegovi drugovi su osnovali udruženje “Šumadijska borovnica“. Članovi tog udruženja su i proizvođači iz Vojvodine. Među njima su i mladi poljoprivrednici iz Opova i Sefkerina.
“Svi smo mi mali proizvođači. Sada ukupno pod borovnicom imamo 40 hektara. Planiramo da kupimo hladnjaču, pakericu i neki proizvodni kapacitet. Da prerastemo u ozbiljne i konkurentne poljoprivrednike. Našu borovnicu trenutno otkupljuju Holanđani, koji su kod nas osnovali i otkupnu stanicu. Borovnica je trenutno jedna od najperspektivnijih voćnih vrsta u Srbiji. Mi, mladi poljoprivrednici, volimo da kažemo da je ona voćka milenijuma”, kaže Luka Maksimović, poljoprivrednik iz Topole.
“Ja sam ostao na selu jer sam video da u njemu mogu mnogo bolje da prosperiram nego u gradu. Nemam radno vreme, nisam u zatvorenom prostoru, nemam kancelariju i mislim da je to mnogo lepše nego kad si negde obavezan da radiš jedno isto osam sati. Jedino mi malo nedostaju izlasci u grad. Za to sada imam manje vremena”, dodaje naš sagovornik.
Ostati, vratiti se ili otići?
Mladi se najčešće pitaju da li da ostanu, vrate se ili da odu iz sela.
“Njihov izbor zavisiće od toga šta im budemo ponudili. Moramo da im ponudimo selo koje oni mogu da prihvate, u kojem vide svoju egzistenciju. Moraju imati kompletnu zdravstvenu zaštitu, vrtić, školu i obavezno zadrugu. To je onda mogućnost pravog izbora za mlade ljude. Mi nudimo formiranje zadruga, pravog organizacionog oblika koji može na najbolji način da poveže mlade i starije poljoprivrednike”, kaže Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj.
Mladim poljoprivrednicima na selu dati zemlju i 20.000 evra
“Zadruge su imperativ jer imamo male posede. Veličina poljoprivrednih imanja je u proseku 4,5 hektara. Na jugu Srbije je još manja – svega 2,5 hektara. Bez udruživanja, ovakva gazdinstva ne mogu da funkcionišu. Na 630.000 gazdinstava radi 1.400.000 ljudi. Više od 200.000 seoskih mladića je neoženjeno i 100.000 devojaka mlađih od 40 godina nije udato. Ideja na kojoj radimo ove godine, a za koju očekujem punu pažnju, jeste podela državnog zemljišta mladim poljoprivrednicima. Predlažemo da se njima na korišćenje bez nadoknade ustupi do 50 hektara zemlje. Površina zavisi od reona, odnosno od raspoloživog zemljišta i od interesovanja. Razgovarali smo i o tome, da po ugledu na Slovence koji podstiču svoje mlade seljake sa 46.000 evra, mladom bračnom paru bespovratno damo do 20.000 evra”, dodaje naš sagovornik.
Problem je, međutim, što veliki broj lokalnih samouprava izdaje državno zemljište u zakup i što je deo tog novca izvor prihoda u gradskim kasama. A oni toga ne žele lako da se odreknu. Zbog toga je potrebno da se donese jedinstvena odluka koja će važiti na teritoriji čitave zemlje, a od koje bi i te lokalne samouprave imale koristi, jer bi se u budžete slivao novac od poreza.
.png)
.gif)
.gif)
