Iako je na početku sezone izgedalo da će godina biti odlična za proizvodnju voća, na kraju se, ipak, pokazalo da nije tako. Najpre zbog ranih mrazeva, a kasnije i zbog suše voće je rodilo manje nego prošle godine. Uz to i njegov kvalitet je nešto lošiji. Pogotovo kada je reč o krupnoći plodova. Suša je kod nekih voćnih vrsta ostavila posledice i za narednu godinu, jer se nisu formirali rodni pupoljci. Stručnjaci savetuju da se jabuke skladište, jer se prognozira da bi njihova cena nakon Nove godine mogla da poraste. Pogotovo ako se zna da je ovo voće manje rodilo ne samo u Srbiji, već u čitavoj Evropi.
Na početku sezone voćari su, prema prvim procenama, mogli zadovoljno da trljaju ruke. Prvi pokazatelji su bili više nego odlični. Ipak, na kraju se ispostavilo da godina ni njima nije bila naklonjena i da su mnogi prošli lošije nego lane.
“Na osnovu analize pupoljaka na početku godine, znači na osnovu potencijala rodnosti, očekivali smo da će ova godina biti jedna od rodnijih. Kao što je bila 2013. Međutim, u trećoj dekadi marta i početkom aprila došlo je do pojave ranih prolećnih mrazeva. Tada je došlo do izmrzavanja pupoljaka posebno u centralnoj, zapadnoj i južnoj Srbiji. Ne pamtim ovakva izmrzavanja kod jabuke, posebno u zapadnoj Srbiji. U vreme oprašivanja i oplodnje, takođe, smo imali jako loše vremenske uslove. Posebno kod trešnje, a zatim i kod jabuke kod koje je došlo do formiranja malog broja semenki. To je konačno uticalo na visinu prinosa u ovoj godini”, počinje priču Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakutleta u Novom Sadu.
“Velika suša koja je trajala 3-4 meseca, takođe, je ostavila ozbiljne posledice na voću i u voćnjacima. Krajem leta i početkom jeseni, “tukao je grad”, a imali smo i olujne vetrove posebno u Banatu i Sremu koje ne pamtimo. Oni su srušili kompletne protivgradne sisteme i naneli jako velike štete proizvođačima”, dodaje naš sagovornik.
Problemi u novim zasadima voća
Problemi su se javljali i u novopodignutim zasadima.
“U njima je primećeno jako veliko sušenje počev od proleća zbog izmrzavanja. U zasadima koji su podignuti u jesen je zbog pojave niskih temperatura koje su se u Vojvodini spuštale do -23 stepena Celzijusa, došlo do izmrzavanja srži. Zbog toga su se te sadnice kasnije osušile. Moja procena je da je gubitak od izmrzavanja i suše više od 150 miliona evra. Samo prinos jabuke je dosta manji nego lane. Procena je da je to oko 330.000 tona. Od toga polovina je iz vojvođanskih voćnjaka”, objašnjava Keserović.
Ipak, i pored svih muka proizvođači voća ne moraju da budu nezadovoljni ostvarenim rezultatima.
“Bez obzira na izuzetno tešku godinu oni koji proizvode voće i ove godine mogu biti zadovoljni. Osim kod nekih voćnih vrsta poput kupine ili maline u Vojvodini. I pre tri godine sam upozoravao da Vojvodina nije lokalitet za proizvodnju maline. Došla je ova sušna godina i ovakve klimatske prilike su sa relativno niskom vlažnošću vazduha dovele do sušenja izdanaka u zasadima ovog voća”, kaže naš sagovornik.
Loše vreme ove godine ostavilo je posledice i na sledeću sezonu
Uticaj lošeg vremena će se u voćnjacima osetiti i naredne godine.
“Vremenski uslovi tokom ove proizvode godine osim što su uticali na smanjenje rodnosti, uticali su i na kvalitet voća. Pre svega, plodovi su sitniji. To je dovelo do manjeg prinosa kod većine voćnih vrsta. Indirektni uticaj suše tokom jula i avgusta odrazilo se na formiranje pupoljaka u 2018. godini. Kod nekih sorti šljiva skoro da je došlo do sušenja ne samo listova i mladara, već i pojedinih grana. To će uticati na rod naredne godine”, kaže naš sagovornik.
Rod manji, voće skuplje
Kada je reč o cenama, manji rod je uticao da voće bude skuplje.
“Izuzetno visoke cene ove godine su bile kod višnje i trešnje, kao i kod jako kvalitetnih sorti jabuka. Izvoz ide ne samo za rusko tržište već i na evropsko. Ovo što se sada dešava u proizvodnji jabuke je dokaz da kao i kod ostalih voćnih vrsta treba koristiti savremenu tehnologiju proizvodnje. Treba forsirati kvalitet. Jer kada je on prisutan, onda se možete pojaviti na evropskom tržištu”, kaže naš sagovornik.
“I dalje je prisutno veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Mnogi su poučeni iskustvom da u ratarskoj proizvodnji, pogotovo u ekstenzivnoj u kojoj nema navodnjavanja, nema ni dobiti. Tako da se proizvođači sve više okreću intenzivnijim proizvodnjama. I moj savet je da se mora menjati struktura poljoprivredne proizvodnje u celoj Srbiji. Da se prelazi na visoko intenzivne kulture poput voćarstva, vinogradarstva, pčelarstva, stočarstva, proizvodnje sadnog materijala, ukrasnog bilja. Nadam se će resorni sekretarijat i ministarstvo prepoznati koliki je značaj unapređenja i promene strukture proizvodnje”, dodaje profesor Keserović.
Jabuke će biti skuplje od Nove godine
Vojvodina prednjači u proizvodnji jabuka. Iz godine u godinu se podiže oko hiljadu hektara novih plantaža. A na njima se primenjuju najsavremenije mere uzgoja.
Jabuke se na pijaci “na malo” prodaju po ceni od 70-ak dinara. Stručnjaci proizvođačima savetuju da jabuku skladište, jer se procenjuje da bi cena jabuka posle Nove godine mogla da poraste.
“Cene jabuka su visoke i savetujem proizvođačima da jabuke lageruju jer visoka cena tek predstoji. To se oseti na našem tržištu. Očekuje se povećanje cene od 25 do 30 posto u odnosu na prošlu godinu. Treba reći da i rusko tržište postvlja sve veće zahteve u pogledu kvaliteta voća koje uvozi. Sve više se osim ukusa traži da jabuka vizuelno izgleda lepo. I o tome prizvođači iz Srbije moraju da povedu računa. Da voće nema fizičkih oštećenja”, objašnjava Keserović.
Jabuka je slabije rodila ne samo u Srbiji, već i u Evropi. Nestašica se oseća u Italiji i Poljskoj, gde je rod manji za četiri miliona tona u odnosu na prošlu godinu. Zato ne čudi što se očekuje da jabuka ove zime bude izuzetno skupo voće.
Treba imati na umu da je i cena jabuke za preradu dva i po puta viša nego prošle godine. Ona je ove jeseni dostizala 20 dinara po kilogramu, dok je lane industrijska jabuka koštala 8 dinara.
.gif)
.gif)
