Rok za prijavu za licitaciju za državno poljoprivredno zemljište istekao je danas u podne. Svi zainteresovani poljoprivrednici će se ove godine za oranice i pašnjake nadmetati elektronski. Naime, Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije je u cilju pojednostavljivanja procesa zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini razvila veb aplikaciju „Digitalno javno nadmetanje“. Otvaranje ponuda, odnosno kreiranje rang liste zakazano je za 2. april 2021. godine u 12 časova. Poljoprivrednici i ovoga puta ukazuju da je državno poljoprivredno zemljište kasno ponuđeno na licitaciju.
Gotovo čitavu deceniju paori iz Zrenjanina traže da se licitacija za državno poljoprivredno zemljišta održi na vreme tj. u periodu kada bi mogli dobro da pripreme parcele, kao i da na njih seju jesenje kulture. Međutim, čini se da nadležni za to nemaju sluha, pa je i ovogodišnje nadmetanje raspisano za početak aprila ili samo nekoliko nedelja pre prolećne setve.
“Očigledna je dugogodišnja namera komisije koja daje zemljište evo već devetu godinu zaredom u proleće. Finansijski je neopravdano licitirati to zemljište u proleće. Ne može da se primeni agrotehnika, ne može da se prirpemi to zemljište dobro, pa samim tim dolazi do finansijskih gubitaka. Zemljište se devastira. To je cela decenija, dug period, tokom kojeg se na tom zemljištu ne seju strnjine jer se kasno daje u zakup. Dolazi do uništenje strukrute i kvaliteta zemljišta, ne bacaju se osnovna đubriva, ne poštuje se plodored. Okopavine se celu deceniju tu seju. To je nemar. Sve se radi van rokova. Setva treba da počne za 15-ak dana, a mi imamo sad licitaciju zemljišta. To je parcela koja nije obrađena, koja nije ni uzorana, na njoj nije ni bačeno đubrivo. Tu se tačno vidi loša namera da poljoprivrednici odustanu od državnog poljoprivrednog zemljišta“, kaže Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Na licitaciji se najviše nudi zemljište lošijeg kvaliteta
Ratari se žale i na kvalitet zemljišta koje se nudi na licitaciji.
“Zemljište koje se sada nudi na licitaciji, konkretno u Stajićevu, je pašnjak od 70 hektara. To nije obradiva površina. Ona jeste obrađena, ali protivzakonito. Da bi se to zemljište pretvorilo u obradivo mora da se podnese zahtev i to je procedura koja traje. Definitivno se vodi u katastru kao pašnjak i tu je zabranjena prenamena iako to jeste oranica. To se desilo još davno, pre 20-25 godina, kada je to radila neka zadruga. Problem je sada da čovek to izlicitira, jer je od tih 70 hektara možda obradivo samo 15 hektara, a vi plaćate zakup za celu parcelu. To nije rešeno. Ima svega nekoliko hektara obradivih površina koji su rasparčani na 20 delova. Tu su parcele od 0,5ha, 0,2ha i tu ne možeš ni da uđeš da obradiš“, objašnjava naš sagovornik.
„U svim katastarskim opštinama je slična situacija. Tu se prikazuje kao da postoji neka licitacija, a u stvari se većinom nudi nekvalitetno zemljište. Retka su naseljena mesta u kojima stvarno ima zemljišta koje može da se radi. Pogotovo za taj broj poljoprivrednika koji žive od toga. Ratari dolaze do zemljišta tako što uzimaju u podzakup državno zemljište od stočara, što je opet protivzakonito. Nekada smo imali uređenu situaciju, ali je izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu namerno napravljen haos. I dalje se zemljište daje na godinu dana. Jedan deo ide na 15 godina, ali nema tog zemljišta koje je interesatno za licitaciju. Ranijih godina smo u ponudi imali 250 hektara. Stočari su dobili 90 posto tog zemljišta i praktično poljoprivrednici koji se bave ratarstvom su ostali bez zemljišta i nemaju više mogućnosti da licitiraju“, dodaje Kleut.
‘Onlajn’ licitacija za državno poljoprivredno zemljište
Zbog epidemiološke situacije licitacija je prošle godine održana na gradskom stadionu. Ove godine otišlo se korak dalje, pa će tako nadmetanje biti elektronski, preko aplikacije „Digitalno javno nadmetanje“.
“Aplikacija će omogućiti svim zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima da elektronskim putem učestvuju u javnim nadmetanjima za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Aplikacija je potpuno besplatna, dostupna svima i može se koristiti na računarima i mobilnim uređajima. Postoji ćirilična i latinična verzija aplikacije, kao i verzija na mađarskom jeziku”, navodi se na sajtu grada Zrenjanina.
“Na početnoj strani sajta Uprave za poljoprivredno zemljište se nalazi najnoviji Oglas za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2020/2021. godinu za grad Zrenjanin, kao i pregled grupisanih javnih nadmetanja tj. spisak parcela po istim. Takođe, na Geoportalu Uprave za poljoprivredno zemljište mogu se pronaći svi relevantni podaci o parcelama koje se nude u zakup, uključujući i tačan položaj, izgled i oblik parcela prikazan na satelitskim podlogama. Na desnoj strani se nalazi aplikacija za digitalno javno nadmetanje, uputstvo za korišćenje na srpskom i mađarskom jeziku, kao i video uputstvo, u kojima su detaljno objašnjeni koraci koje je potrebno uraditi da bi se poslala ponuda za javno nadmetanje”, pojašnjeno je.
„Mi nemamo iskustva sa onlajn licitacijom. Nadam se da će se to sprovesti korektno i u okviru zakona. Mada se bojimo i tu malverzacija. Ali, u suštini to podržavamo zbog čitave epidemiološke situacije u zemlji. Nadamo se da će to biti korektno odrađeno, ali nas ništa ne bi čudilo imajući u vidu šta se radilo poslednjih desetak godina i na koji način su određeni poljoprivrednici dolazili do državnog poljoprivrednog zemljišta“, kaže Kleut dodajući da on lično ove godine neće učestvovati u nadmetanju.
Otvaranje ponuda 2. aprila
Javni oglas za davanje u zakup 9.010 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Zrenjanina raspisan je 18. marta 2021. Na period zakupa od 15 godina u ponudi je 8.266 hektara, a za preostalih 744 hektara period zakupa je godinu dana. Otvaranje ponuda, odnosno kreiranje rang liste zakazano je za 2. april 2021. godine u 12 časova.
Sud ponovo presudio u korist poljoprivrednika u slučaju Tenisa i Food planeta
“Dobili smo spor na sudu. Sud je dao nalog pokrajinskom sekretarijatu da izmeni svoju odluku o dodeli poljoprivrednog zemljišta kompanijama Tenis i Food planet. Okarakterisao ih je kao firme koje ne ispunjavaju uslove po konkursu države. Mi smo to od početka tvrdili. Očekujemo napokon pozitivnu odluku pokrajinskog sekretarijata, ali čisto sumnjamo da će se to desiti. Mislim da će oni i dalje insistirati da se zemljište da ovim kompanijama. Mi ćemo onda opet podneti tužbu i onda bi sledećeg puta sud trebalo da se donese zahtev, a ne preporuku da pokrajinski sekretarijat poništi svoju odluku“, objašnjava Kleut.
Šta će biti od investicije veka?
„Ovo je treća godina kako se borimo protiv ove odluke tj. da državno poljoprivredno zemljište ne ode takvim investitorima na 30-to godišnji zakup. To su ogromne količine zemljišta. Tenisu je u startu bilo predviđeno da se da 75.000 hektara na terirotiji cele Vojvodine za 24 farme svinja. Posle je to nešto smanjeno. To su ogromne površine koje želimo da sačuvamo za domaće poljoprivrednike i naše potomke. Trideset godina je životni vek jednog poljoprivrednika. Ako on počne da radi sa 20 godina, on bi na tom zemljištu radio do 50-te godine. Tu bi naša deca mogla da ostanu. Mislimo da nije korektno da neko daje toliku količinu zemlje bez saglasnosti domaćih poljoprivrednika i konsultacija sa nama. Takođe, mislimo da bi došlo do velikog zagađenja životne sredine. Jer je to veliki broj svinja po jednoj farmi i to je velika količina oseke“, zaključuje na kraju razgovora naš sagovornik.
Sudbina investicije veka kako je najavljivano i dalje je nepoznanica u Srbiji, iako je u prethodnim godinama više puta spominjano da će od nemački „kralj mesa“ odustati od ulaganja u našu zemlju. Pre nekoliko dana pojavila se i informacija da Tenis prodaje svoju imperiju u Nemačkoj, o čemu, takođe, nema zvanične potvrde.
.gif)
.gif)
