Da je suša nanela veliku štetu poljoprivrednicima uglavnom se čuje od ratara. Međutim, ni voćari ne mogu da se pohvale ovogodišnjom proizvodnjom. Primera radi, kruška je mnogo podbacila. Pored suše, problema ima i sa kruškinom buvom.
Vladimir Torđan iz Stajićeva na pola hektara ima zasad kruške koji je sada star devet vegetacija. Iako su stabla u punoj rodnosti, ove godine su daleko od toga. Voćnjak je podignut po svim standardima savremene proizvodnje. Stabla su sađena na metar razmaka. U voćnjaku je urađen i sistem za zalivanje. Od sortimenta najzastupljenija je viljamovka, a 20 posto su sorte koje služe kao oprašivači.
„Od kada su kruške zasađene, ovo je sigurno najlošija godina. Kompletan rod će završiti u preradi jer nema prve klase. Normalan rod sa ove površine je između 10 i 15 tona. Ove godine maksimalno očekujem četiri tone. Do prošle godine kilogram, konzumne kruške bio je oko pola evra. Kako ove godine nema prve klase, ne verujem da će cena za drugu klasu biti veća od 40 dinara. Kada je reč o šteti, tu ima više prouzrokovača. Ipak, suša je uzela najveći danak“, kaže Vladimir Torđan.
Kruška je manje rodila i zbog kruškine buve
Vladimir je diplomirani inženjer voćarstva. I pored toga nije uspeo u potpunosti da se izbori sa kruškinom buvom.
„To je štetočina koja je najopasnija za krušku. Primenio sam svu hemijsku zaštitu koja je potrebna, ali očigledno nisam pogodio pravi momenat zaštite. Zbog svih ovih faktora plod je ostao sitniji. Pojavile su se i mrljice zbog kojih će sav rod završiti u drugoj klasi. Pre nekoliko dana bilo je jakog vetra. Kako je kruška osetljiva u ovom dobu vegetacije, značajan broj plodova je otpao. To je šteta koja se redovno javlja. Plasman konzumne kruške uvek imam. Međutim, ovogodišnji rod će završiti u buradima kao sirovina za proizvodnju rakije. Za sada ne znam kome ću je prodati“, dodaje ovaj domaćin.
Do bunara za zalivanje preko konkursa grada Zrenjanina
Naš sagovornik od pre godinu i nešto dana u svom voćnjaku ima i zalivni sistem. Da nije bilo pomoći zrenjaninske lokalne samouprave koja je finansirala bušenje bunara na parcelama koje su u prvom redu namenjene proizvodnji voća i povrća, ovaj proizvođač verovatno još uvek ne bi zalivao svoje kruške.
„Zalivni sistem sam kupio, a grad Zrenjanin mi je puno pomogao jer su mi prošle godine na ovoj parceli besplatno izbušili bunar. Bušenje ovakvog bunara košta između 4000 i 5000 evra što je značajna investicija. Sam zalivni sistem me je koštao mnogo manje, oko 1500 evra za ovu površinu. Planiram da kupim još zemlje i da podignem još jedan voćnjak. Kada će se to i dogoditi zavisi od finansijske situacije. Ako i naredna godina bude ovakva, neću to moći da priuštim“, kaže Torđan.
Podizanje zasada viljamovke, Vladimira je koštalo oko 20000 evra. U to su ušli troškovi kupovine i pripreme zemlje, nabavke sadnica i zalivnih sistema. Ukoliko proizvođač želi da podigne i protivgradnu mrežu, mora da bude spreman da uloži još 5000 do 10000 evra.
.gif)
.gif)
