Vojvodina je region u kojem se tradicionalno gaje ratarske kulture. Ipak, poslednjih godina ovde se sve više podižu zasadi voća. U srednjem Banatu najviše su zastupljeni voćnjaci u kojima se gaje jabuka, kruška, dunja, šljiva… Ekspanziju beleže i voćnjaci u kojima se gaji višnja i to ona industrijska. Zahvaljujući podsticajima za voćarstvo, pre svega, iz budžeta pokrajine, sve je više savremenih zasada sa sistemima za zalivanje i protivgradnim mrežama.
Kada se proizvođači odlučuju da podignu zasad voća, profit koji od njega očekuju predstavlja najznačajniji faktor u odabiru voćne vrste koju će gajiti.
“Najprofitabilnija proizvodnja u voćarstvu bi trebalo da bude stono tj. voće namenjeno upotrebi u svežem stanju. Ovo pravilo važi u visokorazvijenim državama, međutim ne i kod nas. Voće u sistemu ishrane predstavlja delikates hranu i njegova potrošnja je srazmerna životnom standardu građana. Srbiju karakteriše veoma niska potrošnja stonog voća po glavi stanovnika. Proizvođači ne mogu ozbiljnije da računaju na domaću potošnju, već se oslanjaju na izvoz koji za njih radi neko treće lice tj. izvoznici. Zbog nestabilne proizvodnje, isključenosti ugovorene proizvodnje, političkih prilika cene stonog voća u izvozu su promenjive i nesigurne. Samim tim i proizvodnja stonog voća je rizična, često neisplativa za male proizvođače“, kaže Milinko Sinđić, voćar Poljoprivredne sturčne službe Zrenjanin.
„Bolja situacija je kod velikih proizvođača koji imaju svoje hladnjače i koji direktno izvoze robu. Oni postižu skoro dvostruko veću cenu za svoje stono voće. Međutim, njih je malo. Sa cenom izvoza koju postitžu potrebne su im veće povšine sa voćem nego u državama EU. Jabuka, kuška i ostalo stono voće ima veću cenu u EU nego kod nas. Kada se na to još dodaju birokratske prepreke, nama ostaje Rusija kao zemlja uvoznik za stono voće gde su cene u izvozu ugavnom niže nego u Evropi. I to zbog posrednika“, dodaje naš sagovornik.
Jabuka se teško izvozi, cena nikad niža
Proizvodnu godinu koja je za nama stručnjaci za voćarstvo ocenjuju kao dobru tj. rodnu. Ali, to ne znači da su proizvođači zadovoljni.
„Ipak, to se mora posmatrati na nivou voćnjaka. U našem regionu jabuka, kruška, dunja su dobro rodile. Sve jabučaste vrste voća imaju natprosečan rod. Šljiva ima prosečan rod. Kod jabuke je nastao problem sa plasmanom. I to je najveći problem ove godine. Nešto se desilo sa izvozom. Pojavila su se neka mešetarenja od strane Poljske, prelepljivanje etiketa… Cena je izrazito mala i dosta ima neobranih voćnjaka. Istina, kod nas ne toliko koliko u drugim regionima kao što su Bela Crkva, Vršac“, objašnjava Sinđić.
„Nemogućnost plasmana je uvek problem. Međutim, ako se to bude svelo samo na ovu godinu, onda to neće biti toliko dramatično, kao što bi bilo u slučaju da se problem plasmana pojavi i naredne godine. Onda će se dovesti u pitanje uzgoj jabuka. Ljudi će jednostavno početi da krče zasade. Cena jabuke za kilogram „na veliko“ trebalo bi da bude oko 40-50 dinara. Sada je, međutim, 20-25 dinara. To je jako malo. Čak sam čuo i da manje plaćaju. Jabuka se gaji kao stono voće i tako bi trebalo da bude. Rakijska jabuka se računa kao nus-proizvod i ona se trenutno prodaje po 5-6 dinara za kilogram. To u zadnjih 5 godina nije bilo“, dodaje naš sagovornik.
U regionu srednjeg Banata najveću ekspanziju podizanja zasada ima oblačinska višnja
I dok jabuka ima problem da ode na strano tržište, izvoz višnje raste iz godine u godinu.
„Zabeležen je porast površna pod oblačinskom višnjom. Ona zahteva manja ulaganja u podizanje voćnjaka, manje torškove za negu i održavanje. Cena je poslednjih 6-7 godina stabilna i solidna. To se oseti i na terenu. Dosta se podižu zasadi pod oblačinskom višnjom. Najveću ekspanziju ima upravo ovo voćna vrsta. I što je najbitnije oblačinska višnja se najlakše prodaje od svog ostalog voća. To je industrijska višnja i kao takva je veoma cenjena i tražena u Evropi. Za nju ne postoje birokratske barijere za izvoz u EU. Međutim, kako je reč o industrijskoj višnji to znači da proizvođači na njoj ne ostvaruju maksimalni profit, jer se najveći profit ostvaruju na stonom voću i njihovom izvozu u zemlje EU u koje Srbija još nema izlaz“, zaključuje Milinko Sinđić iz PSS Zrenjanin.
Veoma je važno što su proizvođači shatili da samo savremeni voćnjaci sa najnaprednijom tehnologijom mogu da donesu profit. Tako je sve više onih koji koriste subvencije države i pokrajine za podizanje zasada i opremanje voćnjaka sistemima za navodnjavanje i protivgradnim mrežama.
.gif)
.gif)
