Kada je država potpisala ugovore o izvozu goveda u Tursku, cena žive vage je posle dve decenije skočila. Međutim, u poslednje vreme u ovoj oblasti postoje ozbiljni problemi. Zbog privremene obustave izvoza u Tursku na tržištu se pojavio višak goveda. Zato uzgajivači traže interventan otkup preko Robnih rezervi. Iz resornog ministarstva najavljuju otkup kroz razmenu za kukurz. Istovremeno se nadaju i da će izvoz za Kinu i Liban dovesti do povećanja cene goveda.
Udruženje odgajivača goveda „Bagdala“ iz Kruševca već 20 godina redovno učestvuje na Sajmu poljoprivrede predstavljajući najbolja grla koja imaju. Na ovoj manifestaciji koriste priliku da sa kolegama razmene iskustva o stanju u govedarstvu.
“Gledamo šta je dobro, a šta nije. Što se tiče genetike mi smo to podigli na najviši nivo. Ipak, nismo zadovoljni onim što nam daje resorno ministarstvo. Konkretno moja krava šampionka četiri godine nije primila ni dinar subvencija. Sve je to na drugostepenoj komisiji, tamo, ovamo, onamo. Kad god pozovem oni nikada ne daju neki pravi odgovor nego me šetaju tamo, ovamo ili kažu da rade na predmetu”, kaže Milomir Pavlović, poljoprivrednik iz sela Padež u okolini Kruševca.
“Sada sam dobio pismo u kojem stoji da imam pravo na subvencije, ali para nema. Meni ne treba koverta sa papirom, već mi trebaju pare. Ne samo meni nego svim poljoprivrednicima. Država bi pod hitno trebalo da donese neku strategiju kako bismo ostali u tom poslu. Kod nas se stočarstvo gasi. Ljudi prodaju i poslednju kravu. Ja se borim. Imam za ženu i mene. Ja volim ovaj posao. Tu se rodila neka ljubav prema toj životinji. Ja to od srca radim. Nekada sam imao i blizu 20 krava, ali sam zbog boslesti to morao da smanjim. Sada imam 6-7 krava. Možda ću i još da smanjim”, dodaje naš sagovornik.
Genetika i nega su najvažniji za dobijanje šampionskih grla goveda
Milomir kaže da iz godine u godinu poboljšava genetiku životinja koje gaji. A to dokazuju i šampionski pehari Novosadskog sajma.
“Imam genetiku koju radim 30-ak godina. Počeo sam sa jednom kravom koju sam uvezao iz Nemčke. Svake godine ide oplodnja krava sa boljim bikovima. Sada imam kravu koja je otelila dva muška teleta koji su u reprocentru u Velikoj Plani i jedno koje je u Krnjači. Prezadovoljan sam. Imao sam do sada više srebrnih i bronzanih medalja, a sada imam i zlatnu. Ponosan sam na to. Da bi se odgojilo jedno šampionsko grlo to su muke teške. Godinama morate da vodite račna šta treba da popravite kod grla da bi bilo šampinsko. Tu se gledaju ekstremiteti, fundament, eksterijer, vime, noge, papci… Moja krava koja je šampionka je prvotelka. Ona ima ćerku za koju tvrdim da će biti bolja od nje, kad bude kao majka”, objašnjava Pavlović.
“Nastaviću da radim ovo sve dok budem mogao, bez obzira na ekonomsku isplativost. Mleko predajem privatnoj mlekari. Cena i nije neka. Dobijamo 6,5 dianra po masnoj jedinici. 6,5 dinara puta 4 masne jedinicie je 26 dinara. Na to ide i 2 dinara PDV-a. Od mlekare dobijamo još 5 dinara stimulacije na količinu mleka. Dobijam premiju od države 7 dinara. To se plaća. Istina, ne baš uredno. Apeluljem na državu da pogleda šta će da radi ova naša omladina koja ide u inostranstvo. Da oni zavole to i da nastave da rade. Može Srbija da proda mesa mnogo vani, pitanje je samo da li to želi”, dodaje naš sagovornik.
Subvencije kasne po 6-7 meseci
Da problema ima u stočarstvu, pogotovo u govedarstvu, tvrdi i Peter Čorba iz Mužlje, takođe, redovan izlagač na Sajmu poljoprivrede. Od kada dovodi grla na ovu manifestaciju nikada se sa nje nije vratio kući bez nekoliko priznanja.
„Ove godine smo osvojili dve zlatne medalje za kravu i junicu i nagradu za kolekciju. Tačan broj nagrada koje sam dobio na Sajmu poljoprivrede ne znam. Znam da ovde tradicionalno učestvujem već 13 godina i da sam svake godine dobio po neku nagradu. Uglavnom iz godine u godinu dovodim nova grla na izložbu stoke. Krava koja je dobila zlatnu medalju ove godine je prvi put na sajmu. Ove godine sam izložio dve krave i tri junice u tri kategorije. Da bi se odgajilo šampionsko grlo najvažniji su odabir pravog grla zbog genetike i nega”, kaže Peter Čorba, poljoprivrednik iz Mužlje.
“Stanje u stočarstvu je kao i vreme. Čas je dobro, čas je loše. O tome bi moglo dugo da se priča. Postoje problemi kao i svake godine u mlekarstvu. Krenulo se i u tov, ali i tu sada postoji neki zastoji. Mislim da ćemo uvek imati probleme u stočarstvu. Novac od subvencija je ono što mi čekamo da dobijemo kako bismo ulagali. Podsticaji kasne sigurno 6-7 meseci. Neki kažu da su sada dobili one od prošle godine. Sistemski treba rešavati probleme. Po meni ne bi trebalo forsirati tov, ako mi nemamo matično govedarstvo odakle ćemo tele da uzmemo. Ako gledamo cenu teladi, mi plaćamo za tele težine 130-140 kilograma 650 evra. Utovljene bikove posle prodajemo po ceni od 1,8 evra po kilogramu. Gde je tu računica? Ostaje nam praktično samo đubre i ništa više. I naš rad, a za to nismo ljubitelji”, dodaje naš sagovornik.
https://youtu.be/nk1CuSc5qoY
Interventan otkup viškova goveda kroz razmenu za kukuruz
Zbog pojave viškova goveda na tržištu i pada otkupne cene žive vage stočari traže da država intereveniše. Zahtev je da Robne rezerve otkupe goveda.
“Kada je reč o stočarstvu svi me zovu samo kada ima problema sa niskom cenom. Što se tiče svinja trenutno je stanje na tržištu dobro. Što se tiče goveda viškova ima i ja očekujem da polovinom juna ponovo krene izvoz za Tursku. Zbog čega je sada došlo do poremećaja na tržištu? Mi smo imali 20 godina cenu od 1,7 evra po kilogramu žive vage goveđeg mesa. Onda smo otvorili tržište Turske i Kine i cena je skočila na 2,4 – 2,45 evra. Privremeno se ne izvozi, ali ne zbog toga što smo mi krivi. Cena je pala na 2 evra. Mi ćemo ići na razmenu za kukuruz. Krenuli smo i sa izvozom goveda za Kinu i Liban. Očekujemo da se cena vrati na 2,4 evra”, kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.
Poljoprivrednici se slažu da im se životinje predate Robnim rezervama plate kroz kukuruz. Traže da cena bude 2,2 evra po kilogramu žive vage plus PDV. Iz resornog ministarstva obećavaju da će stočari biti zadovoljni ponuđenim paritetima i objašnjavaju da će za ove potrebe biti obezbeđeno 15.000 tona kukuruza.
.gif)
.gif)
