Hmelj se u Srbiji proizvodi na svega 20 hektara

Do pre desetak godina hmelj se u Srbiji gajio na 1500 hektara. Danas ga ima na svega dvadesetak hektara, i to u Bačkom Petrovcu. Postoje ideje da se proizvodnja hmelja poveća na 150 hektara, ali je potrebno da se obezbede povoljni izvori finansiranja. Za podizanje novog hmeljarnika potrebno je oko 70000 evra. Investicija se u potpunosti vraća za 6 ili 7 godina.

Pivo čine voda, slad od ječma, hmelj i kvasac. Bez hmelja ovo piće ne može da se kuva. Hmelj pivu daje ukus i aromu.

„Hmelj je duša piva, njegova filozofija. U poslednje vreme se sve više pojavljuju mini pivare. One pivo kuvaju samo sa određenom sortom hmelja. To predstavlja vraćanje autohtonim vrednostima ove biljke. Hmelj je višegodišnja kultura. Glavom čokota prezimljava ispod zemlje. Iz nje svake godine izbijaju izdanci koji se usmeravaju na hmeljovod. Muške i ženske biljke se gaje odvojeno. Obično se gaje biljke ženskog roda jer one stvaraju šišarice. Visina hmelja je od 8 do 15 metara. Žuto-zeleni prašak koji se stvara kod cvetnih listića šišarke daje gorčinu pivu“, objašnjava profesor dr Jan Kišgeci.

„Divlji hmelj uglavnom raste po šumama i pridržava se za drveće. Nekada je u svetu bilo 100000 hektara pod hmeljom, a sada između 50000 i 60000 hektara. Sa ovih površina se dobija oko 111000 tona aktivne komponente. Proizvodnja hmelja u svetu vezana je za trgovinske kompanije koje stvaraju recepture i sirovinu pripremljenu za automatsko doziranje u pivu. Doziranje može biti ili u šišaricama ili u ekstaktima i kao takvo se isporučuje pivarama. Nekada je ova biljna kultura išla direktno od proizvođača do prerađivača, odnosno do pivara“, dodaje naš sagovornik.

U Srbiji je nekada hmelj zauzimao više od 200 hektara

U Srbiji se nekada hmelj gajio u Bačkoj. Ovu biljku je grof Andrej Hađi doneo u Futog 1770. godine, tako da je tradicija pivarstva i uzgoja hmelja duga dva i po veka. Hmeljarstvo je u našoj zemlji danas zapostavljeno. Pod hmeljaricama postoji jedva pedesetak hektara, dok se ova kultura gaji na još manjim površinama i to u Bačkom Petrovcu. U ovom mestu razvoj hmeljarstva je počeo 1946. godine, kada se sve radilo ručno. Tada je u berbi hmelja koji je zauzimao više od 200 hektara angažovano između 2000 i 3000 radnika.

„Davnih godina moralo je da se ulaže, pre svega, u znanje. Trojicu naših inženjera poslali smo na doktorske studije u Prag. Jedan od njih nam i dan danas pomaže. Posle toga smo kupili osam beračica hmelja i četiri sušare. Tada se broj radnika smanjio na 400, što je pojeftinilo proizvodnju. Naš hmelj se izvozio svuda po svetu. 1960. godine slali smo ga u Njujork, Tokio i druge svetske metropole. Tada je hmeljarstvo kod nas doživelo svoj vrhunac. Kad se stabilizovala proizvodnja hemlja na 1500 hektara u Vojvodini, zajedničkim snagama i pivara i hemljara izgrađen je veliki magacin površine 10000 kvadratnih metara u kojem se hmelj pakovao, čuvao i dalje distribuirao. Na isti način je kupljen i peletar kapaciteta 300 kilograma na sat“, objašnjava Rastislav Struhar, direktor firme Petrovac d.o.o.

Pre desetak godina hmelj je potpuno nestao sa vojvođanskih njiva

Pre desetak godina hmelj je potpuno nestao sa vojvođanskih polja. Ni jedan zasad nije ostao. Kompanija Petrovac d.o.o. je na 20 hektara sačuvala konstrukciju, mehanizaciju i kadrove.

„Čekali smo momenat da se pojave neka bolja vremena, da se ponovo pokrene proizvodnja. Pre nešto više od tri godine procenili smo da je u svetu povećana potražnja za hmeljom. Tada smo počeli obnovu hmeljarstva. Biljke smo razmnožavali pomoću rizoma. Jedini smo u Srbiji koji proizvodimo hmelj u staklenicima da bi ubrzali umnožavanje. U Srbiji postoji problem, jer je registrovana samo jedna sorta hmelja – Bačka. Nema registrovanih drugih ni domaćih ni inostranih sorti. Mi smo pripremili zemljište uz adekvatno đubrenje, stavili sistem zalivanja kap po kap i primenili punu agrotehniku, tako da hmelj izgleda odlično uprkos ovogodišnjim žegama i suši“, kaže naš sagovornik.

Ideja o obnovi proizvodnje hmelja u Srbiji

Sigurnost u prodaji hmelja obezbeđuju ugovorene kupovine. Firma iz Bačkog Petrovca nema sigurne kupce, jer za sada proizvodi male količine ove biljke. Najveći deo proizvodnje prodaju mini pivarama iz Srbije. Deo, uspevaju, da obezbede i za izvoz. I to u Hrvatsku i Poljsku. U toku su i pregovori sa mini pivarama iz Slovenije i Mađarske, kao i sa BIP-om. U Bačkom Petrovcu se trenutno pod konstrukcijom za proizvodnju hmelja nalazi 30 hektara. Plan je da se proizvodnja proširi.

„Realne mogućnosti su da proizvodnju proširimo na 100 hektara i još 50 koje bi radili kooperanti. Uslov je da se sa bankarima sklope povoljni poslovi i da dobijemo mogućnost za uvoz interesantnih sorti. Uz određeni tempo razmnožavanja postojećih sadnica, nivo od 100 hektara bio bi dostignut za pet godina. Najvažnije je imati tržište. Ljudi iz ovog mesta koji su svojevremeno uspešno gajili hmelj, rado bi to ponovo radili. Bili su da se raspitaju da li mogu da dođu do sadnica, ali dok ne budemo zadovoljili sopstvene potrebe, sadnice nećemo davati nikome. Nakon toga sadnice ćemo davati kooperantima i organizovaćemo proizvodnju na sitnijim posedima“, objašnjava Struhar.

Za podizanje hmeljarnika na jednom hektaru potrebno je oko 70000 evra

Proizvodnja hmelja nije jeftina. Za podizanje hmeljarnika na jednom hektaru potrebno je oko 70000 evra.

„Ako se sadnica uveze iz Nemačke, ona zajedno sa prevozom košta šest evra. Za proizvodnju na jednom hektaru potrebno je 6000 sadnica. To znači da samo sadnice koštaju 36000 evra. Za podizanje konstrukcije hmeljarnika treba još 30000 evra. Mi sadnice sami ramnožavamo i one nas koštaju onoliko koliko plaćamo radnu snagu. Trudimo se da maksimalno smanjimo troškove i računamo da zajedno sa mehanizacijom trošak ne bude veći od 30000 evra. To znači i da renoviramo postojeći hmeljarnik, kupimo nešto nove mehanizacije, da obnovimo konstrukcije gde je to potrebno i da napravimo sebi sadnice“, kaže naš sagovornik.

„Cena hmelja je trenutno dobra. Sa sadašnjim cenama potrebno je šest do sedam godina da se vrati uloženi novac. Prosečna cena hmelja kada se prodaje na malo je 29 evra za kilogram. Kada se sklope ugovori na duži vremenski rok, onda se prodajna cena smanjuje na 10 evra za kilogram ili čak i manje. Kod ovakvih ugovora se dobija sigurnost plasmana, ali se gubi na ceni. Ako su velike površine u pitanju, onda cena ide na dole. Naš cilj je da imamo višegodišnje ugovore upravo zbog sigurnosti bez obzira na nižu cenu hmelja“, dodaje Struhar.

Srbiji nedostaju kvalitetni izvori finansiranja poljoprivrede

Za revitalizaciju postojećih i podizanje novih hmeljarnika potrebno je mnogo novca. U Srbiji je evidentan nedostatak kvalitetnih izvora finansiranja. Do sada su se za to koristili krediti i subvencije resornog ministarstva. Problem je što su subvencije bile promenljive i nedovoljne, a krediti nisu povoljni. U poslednje vreme ne toliko zbog kamata, koliko zbog kratkih rokova otplate i nepovoljnih uslova obezbeđenja.

„Mi predlažemo definisanje mera agrarne politike. Subvenicije za podizanje hmeljarnika treba da budu određene najmanje za period od 10 godina. Sledeća mera je obezbeđenje povoljnih izvora finansiranja podizanja hmeljarnika, izgradnje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, podizanja protivgradnih mreža… Potrebno je obezbeđenje povoljnih kredita u cilju razvoja mini – zanatskih pivara. Takođe, potrebno je otvaranje specijalizovane razvojne poljoprivredne banke koja bi odobravala dugoročne kredite uz povoljnu kamatnu stopu i realne uslove obezbeđenja. Specijalizovana državna finansijska institucija, čija bi misija bila razvoj poljoprivrede, kao i sveobuhvatni ruralni razvoj, neophodna je Srbiji. Potrebno je da specijalizovana poljoprivredna banka u cilju obezbeđenja kvalitetnih plasmana, ima kvantitativno i kvalitativno adekvatne izvore finansiranja koji su uslovljeni i usklađeni sa specifičnostima poljoprivrede“, kaže doc. dr Gordana Radović.

Značajno bi bilo uvesti mikrokreditne organizacije u sistem finansiranja

„Važno je i uvođenje mikrokreditnih organizacija koje postoje u svim zemljama u okruženju. One imaju značajnu ulogu u podršci razvoja preduzetništva i samozapošljavanja kategorija stanovništva koje nemaju pristup klasičnom bankarskom tržištu jer nemaju kontinuirane izvore prihoda i kreditnu istoriju. U mikrokreditnim organizacijama krediti su namenjeni preduzetnicima i mikro preduzećima i odobravaju se u izosu od 100 do 2000 evra. Omogućavaju pristup kreditima bez mnogo administracije. Visoka naplativost kredita, koja iznosi preko 95 odsto, posledica je razvijanja čvrstih odnosa sa klijentima i kontinuirane brige i podrške razvoju njihovih aktivnosti. Ograničavajući faktor za primenu kreditiranja putem mikrokreditnih organizacija kod nas je nepostojanje normativnog okvira za njihovo funkcionisanje. Zbog toga mikrokreditne organizacije moraju svoje kredite da plasiraju preko poslovnih banaka. A to značajno poskupljuje ovaj način finansiranja“, dodaje naša sagovornica.

Proizvodnja hmelja se polako oživljava u Srbiji. Međutim, da bismo se vratili na nivo od pre 10-20 godina, potrebno je mnogo ulaganja, ali i znanja. Ukoliko je cilj države da razvija i mini pivare onda bi, pre svega, trebalo da podrži i uzgajivače hmelja. Najlakši način da se to uradi jeste da se obezbedi sistem koji će omogućiti povoljne izvore finansiranja ove proizvodnje.