Podaci međunarodne organizacije FAO pokazuju da se višnja u Srbiji gaji na oko 26.000 hektara. Godišnje se u našoj zemlji proizvede oko 105.000 tona ovog voća. Dobar deo ove proizvodnje se izvozi. U zamrznutom stanju višnju najviše prodajemo na tržištu Evropske unije. S druge strane sveži plodovi namenjeni su isključivo ruskom tržištu. O tome koliko je perspektivno gajiti višnju, razgovarali smo sa Majom Martinov, masterom voćarstva iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Da li će višnja imati perspektivu da se gaji na našem prostoru prvenstveno zavisi od odabira lokaliteta. A on mora da ima najpovoljnije agro – ekološke uslove za proizvodnju ovog voća. Osim toga, uspešnost u ovom poslu zavisi i od primene najsavremenije tehnologije i stabilnosti cena tokom višegodišnjeg proseka, ističe Maja Martinov iz PSS Zrenjanin.
“Danas se u svetu intenzivno gaji preko 150 sorti višanja. One imaju najrazličitije biološke karakteristike prilagođene zahtevima tržišta, prerađivačkoj industriji i uslovima skladištenja. U našem regionu najzastupljeniji sortiment čine: Oblačinska, Šumadinka, Hajmanova konzervna, Reksele, Gortsemska višnja i druge. Za intenzivne, guste, zasade sa oko 1.200 sadnica po hektaru, treba birati sorte umerene bujnosti stabala. Kod njih je potrebno formiranje uzgojnog oblika vretenastog žbuna ili uske piramidalne krune. Rodnost ovih sorti ostvaruje se pretežno na gusto raspoređenim kratkim rodnim grančicama tj. majskim kiticama, ali i na dugom rodnom drvetu – mešovitim grančicama različite starosti”, objašnjava Martinov.

“Primenom adekvatnih agrotehničkih i pomotehničkih mera, kao i mera zaštite od najznačajnijih patogena, u ovakvim zasadima rodnost se može održavati na godišnjem nivou od 15 – 20 tona po hektaru. Na našim prostorima najzastupljenija je Oblačinska višnja, koja zauzima oko 90 procenata površina pod ovim voćem. Mali prinosi praćeni lošim kvalitetom plodova, glavni su razlog za potrebu sprovođenja individualne klonske selekcije, kao i izdvajanju selekcionisanih genotipova, potpuno prilagođenih našem lokalitetu i klimatskim uslovima”, dodaje naša sagovornica.
Višnja se gaji na rastresitim zemljištima
I pored visoke adaptibilnosti na različite tipove zemljišta, višnju treba gajiti isključivo na rastresitim i dobro aerisanim zemljištima.
“U ovom slučaju, reč je o zemljištu tipa peskovitih ilovača ili aluvijalnog i karbonatnog černozema. S obzirom na to da se radi o višegodišnjem zasadu, meliorativno đubrenje parcele pre same sadnje treba obaviti isključivo na osnovu agrohemijske analize zemljišta. I to sa tačno preporučenim dozama azota, fosfora i kalijuma. U toku vegetativnog razvoja biljaka, folijarna prihrana deficitarnim mikroelementima predstavlja isključivo dopunsku meru đubrenja i ne može zameniti jesenje osnovno đubrenje voćnjaka”, objašnjava Martinov.
U strukturi troškova proizvodnje, berba predstavlja jednu od najviših stavki.
“Kod stonih sorti višanja berba se izvodi isključivo ručno što zavisi od namene i tehnologije prerade. Mehanizovana berba je mnogo brža i jeftinija. Obavlja se upotrebom tresača ili kombajna, pri čemu su takvi plodovi namenjeni isključivo industrijskoj preradi”, kaže naša sagovornica.
“Izgradnjom hladnjača sa normalnom atmosferom tzv. NA hladnjače, obezbeđuje se uspešno skladištenje i održavanje kvaliteta plodova, i to na temperaturi od dva stepena Celzijusa i relativnoj vlažnosti vazduha od minimum 90 posto”, objašnjava Maja Martinov, master voćarstva.
Kako bi se višnja više izvozila, u narednom periodu neophodno je uvođenje Global GAP i HCCP standarda u proizvodnu praksu. Uz to, potrebna je sveobuhvatna rejonizacija, kao i uzgoj stonih i krupnoplodnih sorti višanja na novim površinama.
Otupna cena višnje 35 dinara po kilogramu
Inače, poslednjih dana najveći proizvođači višnje u Srbiji ogorčeni su otkupnom cenom ovog voća. Mnogi kažu da im se za 35 dinara po kilogramu, koliko se višnja plaća u otkupu, berba ne isplati. Proizvođači iz Merošine, opštine koja spada u najveće proizvođače višanja u zemlji sa oko 2.000 hektara pod ovim voćem, kažu da bi minimalna cena višnje “na veliko” trebalo da bude 50 dinara. I to iz razloga što se beračima plaća naknada od 15 do 20 dinara po kilogramu, koliko iznose i troškovi obrade, osiguranja i đubriva. Koliko je cena višnje ove godine niska pokazuje podatak da se prošle godine ovo voće otkupljivalo po ceni od 80 do 90 dinara po kilogramu.