Zašto su poljoprivrednici nezadovoljni odlukom Skupštine grada

Još kada je usvajan Zakon o poljoprivrednom zemljištu poljoprivrednici su bili protiv odredbe koja omogućava investitorima zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na period od 30 godina. Protesti tada nisu urodili plodom. Tenisov zakon, kako ga mnogi zovu, ipak, je usvojen. Po tom zakonu, skupština Zrenjanina je, na sednici koja je juče hitno sazvana, danas donela odluku da se na 30 godina trojici investitora da gotovo 3500 hektara zemlje u ovoj opštini. Reč je o kompanijama Tenis, Farmer 023 V&M i Food planet. Zbog ove odluke poljoprivrednici iz više naseljenih mesta u okolini Zrenjanina protestovali su isped zgrade opštine.

Poljoprivrednici su se okupili jutros pre 9 sati kod Karađoređevog parka. Odatle su krenuli u protestnu vožnju do zgrade opštine, gde je za 10 sati bila zakazana sednica skupštine grada. A na kojoj se odlučivalo o dodeli državne zemlje u zakup na 30 godina na osnovu investicija.

“Protest iskazuju proizvođači iz Zrenjanina, Stajićeva, Kleka, Perleza, Lazareva, Botoša, Dolova… Da ne propustim nekog, ljudi iz mnogih mesta koji su nezadovoljni. Reč je o nosiocima malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava. Mi nismo zadovoljni što se velika količina zemlje daje stranim i domaćim investitorima na tako dugačak period. Period od 30 godina. Tu mislimo i na Tenisa i na domaće investitore koji do juče nisu radili poljoprivredno zemljište, a koji su bezmalo dobili 1000 hektara državnog zemljišta. To zemljište smo radili mi – mali i srednji poljoprivrednici”, kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin.

“Neverovatno je da neko može da odredi da se zemljište da na toliki period. Na kraju krajeva, pitanje je ko će za 30 godina biti živ. To je dug period. Da vi zakopate mlade poljoprivrednike koji žele da ostanu u zemlji i da rade. Niko da stavi prst na čelo da se zapita da li je on bogom dan da o tome odlučuje i da deli zemljište. Imamo problem i sa restitucijom i sa zemljom koja nije vraćena zadrugama. To se ne rešava, gura se pod tepih, a zemljište se daje nekim investitorima. Čuli smo da ima famoznih 15 investitora, danas su se pojavila trojica”, dodaje naš sagovornik.

“Iako smo imali malo vrmena da se organizujemo, došli smo da se i naš glas čuje”

Poljoprivrednici kažu da je nezadovoljstvo među proizvođačima veliko. Što se možda na prvi pogled ne bi reklo, ako se posmatra broj onih koji su došli na protest.

“Danas se okupilo nas 60-70 proizvođača sa 30-ak traktora. S obzirom na to da je sednica zakazana po hitnom postupku juče, mi smo o tome dobili saznanja juče popodne. Za ovako kratko vreme smo uspeli u ovom broju da se organizujemo. Nezadovoljstvo je svakako veće. Danas je i slava mnogima i to treba uzeti u obzir kada se gleda broj poljoprivrednika koji se danas okupio ispred opštine. Sve se odvijalo kako bi se narodski reklo “iz neba pa u rebra”. Uspeli smo nekako da se organizujemo za ovo kratko vreme da se bar malo čuje naš glas”, objašnava Dragan Kleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.

Poljoprivrednici su se obratili odbornicima pre glasanja

Sednici Skupštine grada prisustvovla su trojica predstavnika poljoprivrednika – Stevan Radovančev, Dragan Kleut i Slavko Vukov koji se i obratio odbornicima pre glasanja. I podsetio ih da su proizvođači nezadovoljni još od momenta od kada je donet predlog da se usvoji zakon koji bi omogućio dugoročan zakup zemljišta investitorima.

“Izražavamo svoje neslagnje, pre svega, iz obaveze prema sopstvenoj deci. Ovo su odluke koje će dugoročno promeniti neke stvari. Mi smo obavezni da sutra svojoj deci možemo da pogledamo u oči i da kažemo da smo za ovo rekli ne. Da li će kod njih biti razumevanja, ne znam. Argumentovano tvrdimo da, kada je reč o zemlji, moramo da se pitamo i mora da se čuje šta mislimo. Pravo na to nam daje to što trajemo već vekovima. Trajemo i opstajemo u ovom poslu koji je human i plemenit jer proizvodimo hranu za sve nas. Da li je to dovoljno ili nije, da li treba naš seljak više da radi – to je za diskusiju. Ali, našu zemlju treba da rade naši paori, naši poljoprivrednici. A ima ih i hoće da rade“, rekao je Slavko Vukov, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

„Kada je pre 11 godina usvojen zakon da se državno zemljište izdaje poljoprivrednicima na licitaciji, mi smo ga jedva čekali i uključili se. Licitirali smo i plaćali to što smo izlicitirali. Nismo se krili, kao što su to neki radili kada su dizali cenu i na kraju nisu plaćali to što su izlicitirali. Svaki poljoprivrednik koji je izlicitirao cenu, on je to i platio, čak i po cenu da mu ne bude ekonomski isplativo. To znači da su želja i potreba za poljoprivrednim zemljištem velike. Treba da je srećna država koja ima ovakve poljoprivrednike. Za razliku od nekih naših suseda gde su stranci pokupovali 90 posto zemlje, jer tamo pravih paora nema. Ljudi su potpuno skrajnuti, izgubili su se u vremenu i onome što je bila njihova tradicija. Dao bog to kod nas nije slučaj“, dodao je Vukov.

„Najveća investicija u poljoprvredi je da mladi ostanu ovde i rade zemlju“

Obraćajući se odbonicima ovaj poljoprivrednik je istakao da se nad proizvođačima u Srbiji decenijama unazad sprovode različiti eksperimenti.

„Tokom 70 godina je bilo niza eksperimenata sa poljoprivrdnicima. I bili su neuspešni. Ovo što se danas odlučuje je još jedan od eksperimenata. I mi tvrdimo da će biti neupsešan. Najveća investicija u poljoprivredi u našoj zemlji je to ako nam naša deca ostanu ovde i počnu da se bave poljoprivredom. Ovo zemljište o kojem pričamo, a koje ima status državnog treba njima dati na 30 godina da oni tu pronađu egzistenciju. A ne da mi oni kažu za 5-10 godina „tata ovo što si mi ostavio je malo, moram da idem negde preko“. Pazite šta odlučujete i šta radite. Nije sve samo sklop brojki“, rakao je Vukov.

„Nemamo ništa protiv investitora. Oni su dobrodošli. Ovoj zemlji treba odavno jedan ozbiljan igrač na terenu prerade mesa. Ja ću biti srećan ako će on da dođe, ali da dođe i da napravi klanicu. I neka napravi dogovor sa našim stočarima da oni tove svinje. Kao što znaju, kao što su na kraju krajeva godinama radili. Ali, davati nekom poljoprivredno zemljište na dugoročan zakup je, po meni, van pameti. Uzimate ono što su ljudi već radili, gde su formirali neku svoju računicu i egzistenciju i oslonili se na to. I to s pravom, jer je to zemlja ove države. Mi tražimo samo razumevanje. Ne tražimo da nam se daje, samo da nam se ne oduzima“, dodao je na kraju obraćanja ovaj poljoprivrednik.

Tenis, Food planet i Farmer 023 M&V dobili pravo dugoročnog zakupa državnog zemljišta

Odluka o davanju poljoprivrednog državnog zemljišta trojici investitora na period od 30 godina doneta je gotovo jednoglasno. I to na razočarenje paora.

„Odluka je bila brza, jednoglasna. Opozicije nije bilo. Valjda su bojkotovali rad skupštine. Glasanje je bilo po naredbi. Jedan jedini opozicionar koji je bio na sednici je bio protiv, a jedan odbornik vladajuće većine je bio uzdržan, čini mi se. Ostali su bili za. To je velika količina poljoprivrednog zemljišta koja se daje. I najgore je što mi mislimo da se neće na tome stati. Ne vidim zašto i ti investitori ne bi dolazili na licitacije kada i mi. Pa ako daju bolju cenu od nas, neka uzmu tu zemlju u zakup. Nego im se daje tek tako, da mi i nemamo neki uvid u to kako se uošte radi”, kaže Radovančev.

“Oni dolaze, biraju parcele u komadu i to najkvalitetnije oranice. Iz godine u godinu mi gubimo poljoprivredno zemljište. Pre licitacije ode hiljadu hektara zemlje, koji uzimaju stočari po pravu prečeg zakupa. I to ne samo oni iz Zrenjanina. Pre 2 godine smo imali 350 hektara oranica koje su vredele, prošle godine je to bilo svega 170 hektara, a ove kako vidimo jedva da će biti 50 hektara. I ona se nalazi na 20 mesta”, dodaje naš sagovornik.

„Poljoprivrednici su i u najtežim vremenima bili uz državu“

„Ovo je kap u punoj čaši celokupne agrarne politike koja se vodi poslednjih 5 godina. Mi plaćamo najskuplju naftu u regionu, nemamo subvencije, dobijamo državnu zemlju u zakup u decembru, pa ne možemo da posejemo pšenicu. I sada neko ima puno hrabrosti da da zemljište investitorima na 30 godina”, kaže Kleut.

“Pošto je predlog izglasan mi smo se opet obratili odbornicima i rekli smo im da bi trebalo da ih bude sramota. Da smo mi isto građani ove zemlje kao i oni i da 200 godina hranimo ovaj narod. I u najtežim trenucima poljoprivrednici su hranili narod, čak i za vreme ratova. A država nam se na ovakav način zahvaljuje. Odriče se proizvođača koji su jedni od retkih koji su uvek istrajni u svom poslu. Od njih nismo dobili nikakvu reakciju na sve ovo. Koliko smo videli odbornici su izuzetno mladi, neuki i nemaju pojma o čemu su glsali. Nisu verovatno ni svesni kakvu su odluku danas doneli”, dodaje naš sagovornik.

“Investicije vredne 26 miliona evra”

Nasuprot poljoprivrednicima koji su razočarani odlukama koje su donete, gradonačelnik Zrenjanina je veoma zadovoljan što će u grad doći nove investicije.

“Reč je o investicijama gde će biti uloženo 26 miliona evra, gde će biti zaposleno preko stotinu naših sugrađana na novim radnim mestima. I to je dobra strategija Vlade Srbije da se privuče kapital u poljoprivedu. Da ljudi koji imaju novca investiraju u poljoprivredu. Siguran sam da će u tom pravcu da se nastavi. Mislim da smo mi imali 16 zahteva za investicije. Vladina komisija je odlučivala o isplativosti svih tih investicija. Tri su odobrene i tri je Skupština grada izglasala“, kaže Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.

Povodom protesta poljoprivrednika, prvi čovek grada kaže da sa proizvođačima ima dobru komunikaciju, ali da je normalno da se po nekim pitanjima mišljenja razilaze.

„Mi smo svakodnevno u kontaktu sa našim poljoprivrednicima. Zajedno pravimo planove za svaku narednu godinu kada pravimo budžet. Grad Zrenjanin s raznim projektima podržava poljoprivrednike, kako ratare, tako i stočare, voćare, pčelare. Mi se zajedno dogovaramo. U nekim stavovima se i ne slažemo. Mislim da je dobra odluka Vlade da se dozvoli investitorima da ulažu, da podižu različite proizvodne kapacitete. Mislim da je tu benefit otvaranje novih radnim mesta“, objašnjava Janjić.

Na pitanje novinara zašto se niko, pa ni on, nije obratio poljoprivrednicima nakon njihovog obraćanja odbornicima, gradonačelnik kaže da je svima koji sede u odborničkim klupama jasno zbog čega je bilo važno da se odluke usvoje.

„Odbornicima vladajuće koalicije je jasno zašto je bitno da izglasamo investiije od 26 miliona evra koje će dovesti do toga da zaposlimo naše sugrađane, pre svega, u onim perifernim delovima. Sa proizvođačima razgovaram svakog dana. Razgovarao sam i juče kada smo se dogovarali o njihovom nastupu na skupštini i protestu. Mislim da im je jasno šta ja mislim o tome“, objašnjava Janjić.

„Poljoprivrednici ovom odlukom nisu oštećeni“

Kaže da nije opravdana tvrdnja poljoprivrednika da su oštećeni zbog toga što će im na prilikom licitiranja na raspolaganju biti manje oko 3500 hektara državne zemlje nego ranijih godina.

„Ako neko ulaže 21 milion evra, ili 4,5 miliona ili ovaj najmanji investitor – pola miliona evra verovatno je neophodna i neka stabilnost i zato ide zakup na 30 godina. Verovatno su tu i neki kreditni aranžmani. Nisam ja neki poljoprivredni stručnjak da bih ocenjivao da li je to dugo ili ne, ali očigledno je da postoji zainteresovanost. Još jednom da napomenem ne prodaje se ni jedan ar zemljišta. Ono se izdaje u dugoročan zakup. Ne smatram da su paori oštećeni. Zakup je oko 250 evra po hektaru, tako da se ništa ne gubi od zakupa. Deo novca ide republici, deo pokrajini, a deo gradu. Lokal to vraća našim poljoprivrednicima. Mislim da će to biti dobro“, kaže gradonačelnik Zrenjanina.

Današnjom odlukuom Skupštine grada kompanija Tenis dobila je 2.431 hektar državne zemlje koju će početi da koristi 2019. godine. Preduzeće Food planet je u zakup na 30 godina dobilo 900 hektara zemlje, dok je firmi Farmer 023 V&M dato 67 hektara oranica.