Državna banka Slovenije nastala je pre 27 godina. I to iz kapitala tadašnjih zemljoradničkih zadruga. Bazu ove banke čine poljoprivrednici koji su ujedno i njeni vlasnici. Iz ove banke poručuju da je najvažnije poznavati klijente, a to su zadruge i privatni proizvođači. Uz razgovor sa njima svaki problem može da se reši na obostrano zadovoljstvo. Za razliku od Slovenije, u Srbiji ovakva banka ne da ne postoji, već je pitanje i da li bi i kada ona mogla da se formira. Zbog toga su domaći poljoprivrednici često primorani da uzimaju kredite koji i nisu baš povoljni. Izuzev onih u kojima država subvencioniše deo kamate i određuje način i rok otplate.
U Sloveniji je duh zadrugarstva sačuvan i u bankarskom sektoru. Uprkos krizama koje potresaju ovaj sektor, Državna banka Slovenije, čiji su vlasnici zapravo poljoprivrednici – zadrugari, dobro posluje. U vremenu kada je skoro polovina banaka u Sloveniji, zatvorena tajna dobrog poslovanja ove institucije je u domaćinskom poslovanju, ističu rukovodioci i članovi Zadružnog saveza Slovenije.
„To znači da treba imati razumevanja za klijenta kada mu je teško, jer će se on u tom slučaju uvek vraćati. Državna banka Slovenije je 1883. godine ustanovljena kao prvo Udruženje štedionica toga vremena. Ali, kao banka osnovana je 1990. godine. I to iz kapitala tadašnjih zadruga, pa se razvijala dalje. Po statistici ona je uvek među najrazvijenijim bankama u Sloveniji“, kaže Sonja Anadoli, predsednica uprave Državne banke Slovenije.
Duh zadrugarstva sačuvan i u bankarskom sektoru
Uprkos tome što je nastala iz kapitala zadruga i poljoprivrednika, ova banka nikada nije imala pogodnosti u odnosu na druge banke u Sloveniji.
„Kada smo ušli u EU, tadašnje zadružne štedionice više nisu smele da budu samostalne. Morale su da se udruže u jednu banku po modelu bilo koje poslovne banke. Ako gledamo Zakon o bankarstvu, mi nemamo nikakav poseban status kako bismo ostvarili neku dobit, niti imamo bolji tretman od ostalih. Ali, naši osnivači su zadruge i poljoprivrednici, tako da mi još držimo zadrugarski duh. Takođe, članica smo Udruženja evropskih kooperativnih banaka i držimo taj tempo. Nemamo ni jednu pogodnost poput ovakvih banaka u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj… Naša baza i vlasnici su poljoprivrednici. Ako gledamo istoriju mi smo Seljačka banka, ali po zakonu smo banka kao i svaka druga u Sloveniji“, objašnjava naša sagovornica.
Podaci iz istraživanja Udruženja potrošača pokazuju da je u poslednje dve godine ova banka najbolje razumela svoje klijente. Osim toga, jeftina je i smanjila je troškove.
„Mi razumemo kada nekom klijentu treba pomoć i to je jako bitno. Radimo na individualnom nivou. Poznajemo naše zadruge, naše seljake i znamo šta imaju, a šta ne. Ako nemaju uslova mi im kažemo da ne uzimaju kredite jer će imati poteškoće prlikom vraćanja. Tamo gde vidimo da je neka trenutna poteškoća mi pomažemo. Ako postoji neki problem, npr. bolest krava ili bikova… Neka druga banka bi pokrenula hipoteku i uzela imovinu. Poljoprivrednici i mi sedamo za isti sto i razgovaramo o problemu. Gledamo koliko godina proizvođač radi i kako problem može da se prevaziđe. Ovakav rad je važan ne samo za poljoprivredu već i za čitavu zemlju“, objašnjava Peter Vrisk, predsednik Zadružnog saveza Slovenije.
Bez razvijenog sela i jakog domaćina, nema ni turizma
„Sada svi pričamo kako da razvijamo turizam. Ali, ako nemamo razvijeno ruralno područje, nema ni turizma. To je međusobno povezano i zato je ceo naš sistem, zajedno sa bankom, toliko važan. Ako se vozite po Sloveniji u najvećem broju slučajeva vidite da su sela uređena, da je zemlja obrađena. Velika zasluga toga pripada i Zadružnom savezu Slovenije i Zadružnoj banci“, dodaje naš sagovornik.
Državna banka Slovenije odobrava kratkoročne kredite
U Sloveniji je razvijen sektor mlečnog govedarstva i tova junadi. To znači da tamošnji poljoprivredici najviše proizvode mleko i meso. Nemaju velike površine poljoprivrednog zemljišta u jednoj parceli, već su posedi usitnjeni. U Sloveniji ima i vinograda, takođe, malih. Prosečna veličina poljoprivrednog poseda u ovoj zemlji je između pet i šest hektara. što je slično kao i u Srbiji. Mada, kod nas određeni broj proizvođača u Vojvodini ima zavidne površine. Takođe, kao i u Srbiji, i slovenački seljak je „svaštaroš“. Državna banka mu obezbeđuje kratkoročne kredite za kupovinu repromaterijala i stoke.
„Dugoročne kredite odobravamo za investicije kao što su, recimo, podizanje objekata na farmama. Za iste namene postoje i evropska sredstva. Obično dajemo kredit za izgradnju farme. Kada je korisnik kredita izgradi, polovinu sredstava dobije iz evropskih fondova. Od tog novca nam odmah vrati polovinu kredita, a druga polovina se rasporedi na period od 10 do 15 godina. To zavisi od visine kredita i od kreditne sposobnosti korisnika. Najzastupljeniji su desetogodišnji krediti. U poslednje vreme imamo podizanje većih farmi, te se krediti odobravaju na 15 i 20 godina. Njih najčešće podižu seljaci koji imaju naslednika. Obično je otac starosti između 58 i 60 godina i ima mlađeg naslednika. Neki od njih poljoprivredno gazdinstvo predaju nasledniku, koji kao mladi poljoprivrednik od države dobija bespovratna sredstva u visini od 45.000 evra“, objašnjava Anadoli.
„Investitori koji podižu nove ili proširuju postojeće farme imaju do 40 godina, ali im je i otac, takođe, farmer. To znači da je reč o porodičnom poslu. Ovi ljudi se kreditno zadužuju i da bi osavremenili svoje štalske kapacitete i uslove za dobrobit životinja podigli na viši nivo. Kao i da bi koristili obnovljive izvore energije. Krediti naše banke često se podižu i zbog kupovine pogona za preradu primarnih proizvoda sa ciljem ostvarivanja dodatne vrednosti“, dodaje naša sagovornica.
Poljoprivrednici iz Slovenije mogu da računaju na dugoročne kredite samo za kupovinu zemljišta
Državna banka Slovenije retko odobrava kredite čija je otplata duža od 20 godina. Tada je najčešće reč o specijalnim kreditima, poput onih za kupovinu poljoprivrednog zemljišta koji su na 30 godina. Obradivo zemljište oko Ljubljane, Kranja, Gorenjska je najskuplje. Kvadratni metar košta od 5 do 10 evra. Iako je u Međumurju zemlja kvalitetnija, njena cena je niža. Kako sve zavisi od lokacije, u nekim delovima Slovenije kvadratni metar njiva plaća se i jedan evro. Međutim, generalno gledano, u poslednje vreme zemlja je i u Sloveniji, kao i u Srbiji, sve skuplja.
„Ne možemo da kažemo da smo po visini kamatnih stopa povoljniji od drugih banaka. Ponekad imamo bolju kamatnu stopu za neke vrste kredita poput kredita za kupovinu poljoprivrednog zemljišta. To se tretira kao akcija. Ipak, suštinski sve zavisi od boniteta komitenata. Uvek gledamo kakvo ima osiguranje, koje su mu mogućnosti i kolika je verovatnoća da će kredit da vrati“, kaže Anadoli.
„Ako je proizvođač u krizi Državna banka Slovenije mu nudi reprogram ili moratorijum“
„U slučaju bilo kakve krize na poljoprivrednom gazdinstvu koje koristi naša kreditna sredstva poput bolesti stoke, poplave, grada, loše letine zbog čega seljak nije ostvario dovoljno prihoda, gledamo da produžimo rok otplate. Ako je izmrzlo voće, jasno je da neće biti dovoljno novca i tada obično pravimo reprograme. Ne snižavamo kamatne stope, već produžavamo rok otplate ili dajemo moratorijume. I upravo zbog toga smo banka koja najviše razume poljoprivrednike. A poljoprivrednici u velikoj meri dolaze kod nas. Univerzalne banke ne prepoznaju probleme sa kojima se poljoprivrednici nose i zbog toga n retko oduzimaju farme“, dodaje naša sagovornica.
U Sloveniji se obično subvencije poljoprivrednicima isplaćuju tokom januara i februara i tada Državna banka dobija skoro 70 miliona evra na ime isplate subvencija poljoprivrednicima. Ova sredstva odlaze direktno na račune seljaka. Od njih oni prvo vraćaju kratkoročne kredite i to je ciklus koji se svake godine ponavlja.
Srbija ne da nema ovakvu banku, već je pitanje da li bi i kada ona mogla da bude formirana. Poljoprivrednici se teško odlučuju i na udruživanje i na formiranje zadruga, a kamoli zajedničke banke. Možda bi postojanje ovakve institucije u mnogome smanjilo probleme domaćih proizvođača, koji su iz godine u godinu oni su sve veći. Pogotovo kada je rod smanjen, kao što je ove godine i kada su otkupne cene poljoprivrednih proizvoda niske.
U Državnoj banci Slovenije misle da ova zemlja nema jasan fokus šta će da razvija u budućnosti. I da zbog toga i poljoprivrednici i privrednici lutaju. Svako od njih radi ono što misli da je najbolje u datom trenutku. Što je isto kao i u Srbiji. Uz određenu strategiju, vizije pojedinaca i u saradnji sa bankom čiji su vlasnici poljoprivrednici, sve bi bilo lakše, smatraju Slovenci.