Period od proleća do kasne jeseni je vreme kada u poljoprivredi ima najviše posla. Zbog toga proizvođači moraju da angažuju radnike koji im pomažu u proizvodnji. U poslednje vreme to postaje ozbiljan problem, jer se sezonski radnici sve teže pronalaze. Praksa je pokazala i da poslove u poljoprivredi najčešće rade ljudi u godinama.
U voćnjaku Poljoprivrdne sturčne službe u Lukićevu u toku je berba kajsija. Jedan od problema sa kojima se svi poljoprivrednici suočavaju jeste nedostatak dobrih sezonskih radnika.
„Nema radne snage. I ta radna snaga koja postoji je dosta nekvalitetna. Ali, opet ne možemo ni to da uzmemo za zlo, jer za tu dnevnicu koju dobiju, ne možemo ni da očekujemo da ti radnici preterano rade. I sa tim se Srbija suočava 10-ak godina unazad. Nadnice se trenutno kreću od minimum 200 dinara po satu. To je bez poreza. Sa porezom, ako rade studenti to je nekih 260-270 dinara. Ako nisu studenti onda nas sezonski radnici koštaju preko 300 dinara za sat. Jedan radnik, u zavisnosti od toga kakav je radnik i da li je to radio pre ili nije, može da nabere od 250 do 500 kilograma kajsije. Moram da kažem da stariji bolje rade od mlađih“, kaže Milinko Sinđić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
„Onaj ko ima dobrog radnika i ko upošljava tu sezonsku radnu snagu taj gleda da te radnike drži što duže može. Dobro ih plaća i ne da nikome te radnike. Onda ostaje ta manje kvalitetna radna snaga. Ali, to je to. Uglavnom radnika nema i pored velike nezaposlenosti. Dosta se teško ljudi opredeljuju da rade ovaj posao“, dodaje naš sagovornik.
Sezonski radnici nisu došli na berbu višanja kada je dogovoreno
Probleme sa nedostatkom berača u sezoni imao je i proizvođač višanja, o kojem je naš portal nedavno pisao. Podsećamo na njegovu izjavu.
„Ove godine mi je najveći problem bio da skupim radnike. Kada smo krenuli da ih okupljamo prijavilo se za rad njih 15-oro. Međutim, prvog dana berbe došao je samo jedan radnik i tada smo ubrali samo 4 kante višnje. Zašto nisu došli na posao, ne znam. Niko se od njih ne javlja. Zbog toga sam bio pinuđen da pronađem grupovođu koji je doveo ljude. A tada moraš da platiš i gorivo za prevoz radnika i duplu dnevnicu za grupovođu…“, pričao je sredinom juna Miloš Klać.
„Dosta su nepovoljni uslovi što se tiče radnika berača. Ne znam koji je tačno razlog tome, ali mogu da nagađam. Pretpostavljam da je dosta njih otišlo u inostranstvo. Ovde su ostali samo oni koji traže posao, ali mole boga da ga ne nađu. To su radnici koji „hvataju krivinu“ i prave štetu u voćnjaku. Ovog vikenda treba da krenemo berbu na veliko i treba da pronađem 100-120-oro ljudi. Plašim se kako će to da izgleda. Ima ljudi koji su odlični berači, ali oni idu u veće voćnjake, gde imaju posao duži vremenski period nego kod mene. Dešavalo mi se da dođu ljudi koji naberu 12, 15, 17 gajbica za dan. Za takve radnike ne bih žalio para da ih platim, ali ne mogu da dođem do njih. Ljudi koji nisu toliko vični branju u proseku oberu 5-6 gajbi“, isticao je naš sagovornik.
Sezonski radnici najčešće imaju od 50 do 70 godina
Carska bašta svake godine u proizvodnji angažuje nekoliko desetina sezonaca. I oni ističu da se kod njih sezonski radnici upošljavaju preko grupovođa.
“U nekim sredinama ljudi se sami skupe, po njih 20-ak i onda se pojavi neko sa prevoznim sredstvom koji ih organizuje. Mi pregovaramo sa vođom takvih grupa ljudi. Jednostavno im kažemo koliko nam je radnika potrebno iz dana u dan i oni se sa tim brojem ljudi pojavljuju kod nas. Ja očekujem u budućnosti da će se od ovakvih organizacija koje trenutno funkcionišu na crno, formirati preduzeća za iznajmljivanje radnike. Verovatno će se tu razviti neke organizacije ili preduzeća poput studentskih zadruga“, kaže Đula Madaras iz Carske bašte.
„Mi kontrolišemo proizvodnju na 5 velikih gazdinstava u Zrenjaninu i imamo svoje preduzeće. Kod nas je svakodnevno od proleća do jeseni angažovano između 40 i 50 sezonaca. Mi pregovaramo sa istim grupovođama, a timovi se menjaju u zavisnosti od toga koliko ko dugo želi da radi. Mislim da su ljudi koji sada rade u poljoprivredi najkvalitetniji koji postoje. Jer su to najčešće ljudi iz one generacije koja je naučena da radi. Reč je o ljudima koji imaju od 50 do 70 godina. Starija generacija je iskusna i zna da prepozna proizvode, a znaju i kako se šta radi, jer su i sami to radili u svojim baštama. Ima i nešto mlađih koji su se razvijali u sredinama u kojima je poljoprivreda zastupljena. Biće problema sa novom generacijom ljudi, jer oni ne znaju da razlikuju paradajz od jagode“, dodaje naš sagovornik.
Zlatomir Stajić već godinama radi kao sezonac
Zlatomir Stajić iz Ečke ima 62 godine. Već neko vreme obavlja sezonske poslove. A zatekli smo ga u voćnjaku PSS Zrenjanin.
“Ja sam radio u Šećerani. Šećerana je propala. Zbog godina nisam mogao tako lako da dođem do posla. Godinama unazad radim sezonske poslove koji su u mojim mogućnostima. Berbom jabuka i kajsija se bavim dosta dugo. I prošle godine sam bio ovde u Lukićevu na imanju PSS. Posao je takav kakav je. Nije težak, ali nema dovoljno ljudi. Omladina neće da se prihvati ovakvih poslova. Oni više gledaju poslove gde se manje radi, a više zaradi. Ovo nije težak posao. Čovek mora da bude pažljiv kad bere voće, da ne bi došlo do oštećenja plodova. Jer čim voćku udariš jednu o drugu, ona postaje sklona kvarenju. Kajsije moraju polako da se spuštaju u gajbu, ne smeju da se bacaju. Ovo je posao koji malterne i deca mogu da rade“, kaže Zlatomir Stajić iz Ečke.
„U voćnjaku budemo onoliko koliko treba. Obično se skupljamo u 6 ujutru, jer se voćnjak otvara oko pola sedam. U zavisnosti koliko ima posla toliko i ostajemo ovde. Nekad je to do dva, nekad do tri, nekad do pet. Dok se ne nabere onoliko voća koliko treba. Ovo je posao sezonskog karaktera. Danas radite, sutra ne radite. I onda gledate da što više uradite kako biste više zaradili. Ovaj rad se obično plaća po satu. Ne može uvek da reper bude kilogram obranog voća. Jer nekada kajsije skupljate sa zemlje za rakiju, a nekada berete konzumnu kajsiju. Ona se sporije bere i nje bude manje“, dodaje naš sagovornik.
„Omladina bira poslove, a ja radim ono što mi se ponudi samo da dočekam penziju“
Kada je reč o radnoj snazi treba naglasiti da Srbiji ne nedostaju samo sezonski radnici. U mnogim branšama se osete problemi sa manjkom radnika.
„Omladina želi da za kratko vreme zaradi što više para. Mnogi biraju poslove, jer ne žele da rade sve i svašta. U moje vreme je to bilo drugačije. Gde god je trebalo išlo se i radilo. Sada omladina bira. Najveći deo mladih gleda da uzme mađarsko državljanstvo. Mađarska je deo EU i onda lakše dobijaju radne vize na zapadu. S druge strane ima dosta omladine koja je završila fakultet i ovde ne može u struci da se zaposli. Zbog toga idu u inostranstvo. Ne možete ljude da osuđujete što recimo, onaj ko ima završen fakultet neće da dođe da bere voće. Oni koji imaju manje škole gledaju nekom drugom vrstom posla da se bave. Da li je to trgovina ili nešto drugo što donosi bržu zaradu. U poljoprivredi i voćarstu omladina se malo teže odlučuje da radi“, kaže Stajić.
„Meni do penzije fali još 2 godine. Ja sam prisiljen da prihvatam svaki posao koji mi se ukaže dok ne ostvarim pravo na penziju. Nije svaki put da je lako. Postoje dani kada imate više posla, a postoje i oni kada posla ima manje. Ja se privatno bavim voćarstvom. Nekoliko voćnjaka sam održavam. Tu mislim na rezidbu, đubrenje, pripremu zemlje, pa i berbu. Kada tamo nema posla onda dolazim ovde. Mora čovek da se snalazi. Od sedenja nema ništa. Bilo šta da radite uvek se nadate nekoj zaradi. Kad ne radite nemate čemu ni da se nadate. Ovde ste ipak u prirodi i na čistom vazduhu. Atmosfera i okruženje su prijatni. Ko to voli, voli, ko ne voli taj ne dolazi“, dodaje naš sagovornik.
Ni poslodavci, ni nezaposleni ne koriste usluge Nacionalne službe za zapošljavanje kada je reč o sezonskim poslovima
Od ove godine sezonski radnici bi trebalo da budu prijavljeni. Što znači da im se plaćaju doprinosi. Interesantno je da se angažovanje sezonaca poslodavci nisu obraćali Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Takođe, ni sezonski radnici nisu pokušali da do posla dođu preko ove institucije.
„Filijali za zapošljavanje Zrenjanin nisu se obraćali poslodavci kojima su bili potrebni sezonski radnici. U ovom periodu poslodavci su tražili posredovanje u zapošljavanju najčešće za: vozače (različitih kategorija), prodavce, radnike u proizvodnji, građevinske radnike, radnike u oblasti mašinstva. Zatim za kuvare, konobare, elektrotehničare, itd. Drugim rečima, poslovna aktivnost u određenim sektorima je takvog karaktera da je obim posla veći u ovom periodu godine, te je i potreba za radnicima veća u ugostiteljstvu, građevinarstvu… Ali, to nisu klasični sezonski poslovi. Takođe, nezaposleni se nisu obraćali Filijali za sezonske poslove”, rečeno je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Zrenjanin.
Na evidenciji nezaposlenih Filijale Zrenjanin, na kraju juna 2019. godine bilo je 4.718 lica. Među njima 2.313 su žene. Prema školskoj spremi 1.660 nezaposlenih su nekvalifikovani radnici. Polukvalifikovanih radnika na birou za zapošljavanje ima ukupno 90. Sa trogodišnjom stručnom spremom nezaposleno je 1.005 sugrađana, a sa četvorogodišnjom srednjom školom 1.098. Visokokvalifikovanih nezaposlenih Zrenjaninaca je 21. Sa šestim stepenom stručne spreme posao u Zrenjaninu nema 298 ljudi. Čak 544 sugrađana je završilo fakultete ili VII/2 stepen i nemaju posao. Interesantno je da na posao čekaju i dva doktora nauka.
.gif)
.gif)
