Školski – optimalan rok za setvu pšenice je od 5. do 25. oktobra. Ipak, u praksi se često dešava da se taj rok malo “probije”. Do poslednje nedelje u oktobru zbog kiše i nepovoljnog vremena pšenica je u srednjem Banatu posejana na otprilike polovini planiranih površina. Kako su sada uslovi za setvu pogodni, proizvođači žure da ovaj važan posao završe, pa su tako neki prekinuli žetvu kukuruza i vađenje repe.
Posle kiše koja je zaustavila radove u ataru, poljoprivrednici lepe dane koriste kako bi što pre završili setvu pšenice.
„Veći deo setve se obavlja sada, u drugoj polovini oktobra. U oktobru smo imali padavine i to negde oko 60 litara po kvadratnom metru, što je znatno više od proseka za oktobar. Kiša koja je padala od 7. do 16. oktobra prekinula je i zaustavila setvu pšenice. To ne treba posebno da nas brine, jer se odmah nakon toga nastavilo se sa pripremom zemljišta na parcelama koje nisu bile pripremljene i sa setvom. Do danas je pšenicom posejano 50-60 posto površina od ukupno planiranih. Videćemo koliko će to tačno biti, ali očekujemo između 50.000 i 55.000 hektara, što su uobičajene površine za ovaj region. Mislim da će do kraja oktobra pšenica biti posejana na više od 80 posto površina“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe.
Pšenica se seje i krajem oktobra, ali ima povoljne uslove za klijanje i nicanje
„Ove nedelje se intenzivno seje. Kiša je nakvasila zemljište, omogućila je dobru pripremu, temperature su malo više nego što su bile prethodnih dana i pogodno je za klijanje i nicanje useva. To nije bio slučaj prethodnih godina. Možda smo tada imali veće površine posejane u optimalnom roku, ali kasnije su nastupili uslovi koji nisu pogodovali nicanju. Moram da ponovim da sada imamo dosta dobre uslove za klijanje i nicanje pšenice. Klijanje i nicanje pšenice je bazirano na sakupljenoj sumi temperature. Pšenica niče kada sakupi sumu temperature od nekih 100-120 stepeni. Sada joj pogoduju sunčani i topli dani, kako bi što pre nikla, počela sa razvojem i dobro se pripremila za zimu. Mnogi proizvođači su prekinuli žetvu kukuruza da bi obavili setvu pšenice. Mislim da je to sasvim ispravno. Jer setva u optimalnom roku jako puno znači za pripremu biljaka za zimski period i njen dalji razvoj“, dodaje naša sagovornica.
Idelano bi bilo da se pšenica seje na dubini između 3 i 5 centimetara
Stručnjaci podsećaju da je prilikom setve pšenice potrebno obratiti pažnju na setvenu normu i dubinu setve.
„Treba da se preračuna količina semena na osnovu parametara kvaliteta. Da to ne bude otprilike i napamet. Takođe, treba obratiti pažnju na dubinu setve. Najidealnije je da to bude između 3 i 5 centimetara. Svakako da to ne može da bude ujednačeno po čitavoj njivi, ali treba težiti tome. Znamo da i plitka i duboka setva mogu da budu nepovoljne i u sušnim godinama, a i biljke mogu da budu osetljivije na mraz ako je plitka setva. Ukoliko je seme neujednačeno posejano preporuka je da se obavi valjanje. Bitno je da se to ne radi kada je vlažno vreme“, objašnjava Rajačić.
„Što se tiče semena koje se koristi, različite sorte su u opticaju. Proizvođači i dalje seju i seme iz sopstvene proizvodnje i deklarisano seme. Naš savet je da povedu računa ne samo o kvalitetu, već i o zdravstvenom stanju semena. Mislim da nismo ništa propustili zbog toga što će veći deo površina biti posejan u drugoj polovini oktobra. I setva krajem oktobra ima dobre uslove i za nicanje i za razvoj biljaka“, dodaje naša sagovornica.
Repromaterijal značajnije skuplji nego lane
Činjenica je da će ovogodišnja setva pšenice biti skuplja nego prošlogodišnja. Koliko još je teško reći, jer se cene repromaterijala menjaju gotovo svakodnevno. Više cene imaju i seme i gorivo, a najviše je poskupelo đubrivo.
„Setva će biti skuplja. Cena repromaterijala je viša ove godine, ali i cena proizvoda je viša“, kaže Rajačić.
Proizvođači su u prethodnom periodu završili setvu uljane repice i ječma.
„Uljana repica je posejana na 3.600 hektara, a prošle godine je zauzimala 3.900 hektara. Nikla je, vreme joj pogoduje za razvoj. I ozimi ječam se lepo razvija. Ove godine posejan je na 3.870 hektara, što je neznatno više u odnosu na prošlgodišnjih 3.740 hektara“, kaže naša sagovonica.
Kada pšenica bude posejana, proizvođači će završiti žetvu kukuruza i vađenje šećerne repe. A nakon toga sledi priprema zemlje za prolećnu setvu.
„Kiša je prekinula i žetvu kukuruza i vađenje šećerne repe. Padavine i nešto niže jutarnje i noćne temperature dosta su uticale na slabije otpuštanje vlage iz zrna kukuruza, a znamo da sadržaj vlage određuje početak žetve. Naišao je jedan period kada smo imali toplo vreme, kada je spala vlaga, ali tada nije stigao sav kukuruz da se pokosi. Prinosi kukuruza su veoma različiti. Kreću se od tonu-dve do devet tona po hektaru. Prosek za naš region je oko 5,5 tona po hektaru. Pod šećernom repom su u našem regionu ove godine male površine. Svega negde oko 1.500 hektara. Ono što čeka proizvođače nakon ovog posla su duboka obrada zemljišta, đubrenje i priprema za setvu prolećnih kultura. Neki poljoprivrednici su već krenuli sa dubokom obradom i kažu da se izuzetno lepo ore“, zaključuje na kraju razgovora Zorica Rajačić.
.gif)
.gif)
