I love Zrenjanin portal

  • Zr oglasi
  • Univer export
  • Ultra Caffe
Poljoprivreda

Suncokret najbolje podneo nedostatak padavina

U poslednjih 10 godina ovo je četvrta sušna. Manjak padavina i visoke temperature najbolje je podneo suncokret. Smanjenje prinosa beleži se kod kukuruza, soje i šećerne repe.

Proleće i jesen su periodi u godini kada ratari imaju pune ruke posla. Sve što je proletos posejano u ovom periodu treba požnjeti. A nakon toga sledi posao zasnivanja nove jesenje proizvodnje. Žetva suncokreta je pri kraju.

„Poznato je da smo područje sa najvećom površinom suncokreta u čitavoj zemlji. Ove godine suncokret je u našem regionu zauzeo površinu od 41.000 hektara. Prinosi su dosta različiti, zbog različitih tipova zemljišta, vremenskih uslova, preduseva, primenjene agortehnike, izbora hibrida… Kreću se od 2 do 4 tone po hektaru. Proizvođači su u proseku dosta zadovoljni ostvarenim prinosima“, kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivedne stručne službe Zrenjanin.

Pred proizvođačima je žetva soje.

Dopunite kućni bužet, prodajte stvari koje vam ne trebaju, postavite besplatan ZR oglas već danas.

„Soja je ove godine zauzela 7.761 hektar i ona je pretrpela posledice suše. Visoke temperature su iscrpele biljke. To se odrazilo i na porast biljaka i na prinose. Padavine u julu su pomogle retrovegetaciju, da se biljke malo oporave. Kako je žetva tek počela, teško je reći koji su prosečni prinosi“, dodaje naša sagovornica.

Nedostatak padavina na pojedinim parcelama desetkovao rod kukuruza

U ovom trenutku meri se vlaga u kukuruzu i uskoro se očekuje i njegovo skidanje. Ove godine u regionu srednjeg Banata kukuruzom je posejano nešto više od 78.000 hektara.

„Godina je bila dosta nepovoljna za ovu ratarsku kulturu. I pored zimskih padavina i dovoljnih zaliha vlage u zemljištu, našli smo se u godini koja je okarakterisana kao sušna. Imamo veoma različitu situaciju na terenu. Ima njiva na kojima će prinos izostati ove godine, do njiva na kojima je kukuruz u dosta dobrom stanju. U ovako jednoj nepovoljnoj godini pokazao se uticaj izbora hibrida, plodoreda, primenjene agrotehnike, padavina… Samo jedna kiša u količini od 10 do 15 litara u vremenu kada je bila potrebna učinila je čudo u nekim delovima regiona. Bitno je reći da je kukuruz biljka koja dobro ekonomiše vodom i dobro koristi zalihe vlage koju ima. Male količine padavina zna dobro da iskoristi, jer je položaj listova takav da se voda sliva niz biljku i stiže do zemljišta. Međutim, zbog visokih temperatura ove godine nije bilo čak ni rose, pa su sve zalihe iskorištene“, objašnjava Rajačić.

„U periodu od 10 godina ovo je četvrta sušna. Sušu smo imali 2012, 2015, 2017. Svedoci smo sve više nepredvidivih temperatura, manjka padavina, udara vetra… Veliki problem su napravile visoke noćne temperature krajem juna i početkom jula, što je trajalo gotovo 30 dana. I to dosta iscrpljuje biljke naročito u periodu kada je najveća potrošnja vode. Potrebe u tom periodu su velike, rezerve su potrošene, a novih padavina nije bilo“, precizira naša sagovornica.

Ni šećerna repa nije ostala imuna na nedostatak kiše.

„Počelo je vađenje šećerne repe, ali i tu smo tek na početku, pa je teško govoriti o prinosima. Činjenica je da je i ova kultura pretrpela posledice suše“, kaže Rajačić.

Kiša će olakšati pripremu zemljišta za jesenju setvu

Ovih dana na pojedinim parcelama već je počela setva jesenjih kultura.

„Setva uljane repice je počela uglavnom na onim parcelama koje poseduju sisteme za navodnjavanje. Tamo gde ih nema čekaju se najavljene padavine, što bi pomoglo nicanje. Kiša koja je u najavi ne može više da pomogne ni jednoj prolećnoj kulturi. Jedino može da olakša pripremu zemljišta za setvu narednih useva, najpre uljane repice i ječma, a potom i pšenice“, zaključuje na kraju razgovora Zorica Rajačić.

Prijavite se na našu mejling listu i besplatno jednom nedeljno stizaće Vam najvažnije vesti na mejl
  • Divider

  • Divider
Na vrh