Dan polja strnih žita: Proizvodnja pšenice puna izazova

I proizvođači i stručnjaci složili su se na Danu polja strnih žita koji je održan na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin da je ovogodišnja proizvodnja pšenice veoma izazovna. Ratari su najpre morali da pronađu način da se izbore sa glodarima i bolestima, a muke su im zadavali vremenski uslovi i nedostatak padavina. Prema prvim procenama prinos pšenice bi mogao da bude niži od višegodišnjeg proseka.

Još jesenas, gotovo nakon setve, počele su muke proizvođača pšenice.

„Pšenica se ove godine nigde nije dobro bokorila. Ja nikada ne radim redukovanu obradu, već orem, jer mi se pokazalo da je to bolje. Ova godina je bila problematična zbog miševa. Tamo gde je bilo biljnih ostataka napravili su mnogo štete. Zima nije ličila na pravu zimu. Nije bilo smrzavanja. Znamo da pšenca treba bar tri puta da smrzne, a to se nije desilo. Ja mislim da će biti 40-ak posto manje roda nego što bi trebalo i to tamo gde je rađeno kako treba“, kaže Roman Kadarjan, poljoprivrednik iz Ečke.

„Pšenicu imam na 20 katastarskih jutara. Za sada je ona dobra, ali je nižeg rasta. Videćemo kakav će biti prinos i kako se ovo ranije zrenje odrazilo na kvalitet. Ja očekujem prinos od oko 3 tone po jutru, što je prosek poslednjih godina budući da nas suše muče. Otprilike za dve nedelje bi trebalo da počnem sa žetvom. Kada je reč o ceni pšenica ispod 28, 30 dinara ne bi smela da bude da bismo mogli da pokrijemo troškove i eventualno malo zaradimo. Ja ću čuvati pšenicu, dok ne dočekamo malo bolju cenu“, objašnjava Nenad Ilisin, poljoprivrednik iz Melenaca.

„Pod pšenicom imamo 30-ak hektara. Pšenica je u odnosu na prošlu godinu mnogo lošija. Problem su nam pravili miševi i insekti. Pokušavali smo da redukujemo brojnost, ali nam nije polazilo za rukom. Padavine su bile redukovane, pa će tako i prinos biti redukovan. Vizuelno ne može to da se proceni, ali prema prvim podacima prinos će biti između 2,5 i 3 tone po jutru. To je jako malo u odnosu na ulaganja. Imali smo velika ulaganja. Đubrivo je imalo veliku cenu. Očekivali smo od države da će nam izaći u susret za deklarisano seme, da prolongiraju račune za ovu godinu, ali nismo naišli na razumevanje. Dogovorili smo bili nešto sa bivšom ministarkom i predsednicom Vlade, ali sada svi mudro ćute. Čekamo prijem kod novog ministra da vidimo da li bar taj deo troška možemo da ublažimo“, kaže Borislav Čizmaš, poljoprivrednik iz Botoša.

Da je proizvodnja pšenice ove godine poseban izazov tvrde i stručnjaci.

„Nakon setve smo imali nezapamćeno veliku brojnost glodara i sa velikom mukom smo se tim izborili. Tokom zimskog perioda imali smo značajno više temperature od uobičajenih. Samo u februaru je srednja dnevna bila 6 stepeni viša u odnosu na prošlu godinu. U martu je bila za 2 stepena viša temperatura nego prošle godine. Krajem aprila smo imali početak klasanja i cvetanja, što je dve do tri nedelje ranije u odnosu na prosek“, kaže Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin.

„Očekujemo brže sazrevanje. Poslednjih godina razlike u prinosima su sve više izražene na parcelama. To je uslovljeno padavinama, primenjenom agrotehnikom i izborom sorti. Mi smo prošle godine imali situaciju da su ranije sorte dobro završile godinu sa visokim prinosima. Ove godine je malo drugačije. Temperature i kiše tokom maja dobro utiču na nalivanje zrna, pa tako srednje kasne i kasne sorte imaju potencijal da ostvare bolje prinose“, dodaje naša sagovornica.

Pojava bolesti na pšenici je bila ispoljena veoma rano, još u jesen, da bi stagnirala kada su temperature pale u januaru.

„Imali smo tokom jeseni dominantno prisustvo svih bolesti lista, a kasnije i klasa. Februar je imao ekstremno visoke vrednosti i smatra se jednim od najtoplijih meseci u proteklom periodu. U martu je bilo nešto više padavina nego prošle godine u to vreme i zahvaljujući tim kišama pšenice su se kasnije u aprilu držale. U aprilu je bilo jako malo kiše, a to se odrazilo na porast useva, ali i na pojavu bolesti i štetočina“, objašnjava Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe Zrenjanin.

„Proizvođači su ove godine imali problem da odrede vreme tretmana, jer se bolesti dugo nisu pojavljivale zbog perioda inkubacije. U trenutku kada su se bolesti pojavile, pšenice su počele da ulaze u generativnu fazu. Pa smo tako imali situaciju da je tretman za zaštitu lista bio objavljen dve nedelje pre pojave klasa. A već tada je trebalo raditi zaštitu klasa. Faza klasanja je dugo trajala i tada se radila zaštita od fuzarija. Veća količina padavina je bila krajem aprila i sredinom maja, što je uticalo na nalizvanje zrna. Zahvaljujući tome izvukao se rod ove godine“, dodaje naša sagovornica.

Specifična godina dovela je do najranijeg klasanja pšenice, ističu stručnjaci.

„Rezerve vlage su bile na rekordnom minimumu tokom vegetacije. Ima jako dobrih useva, ali i izuzetno loših. Pšenice iz kasnije setve su ređe. Biljke su odbacivale višak bočnih izdanaka. Manji je broj zrna u klasu i ono je sitnije. Sada imamo padavine, ali za pšenicu je to kasno“, navodi dr Vladimir Aćin, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

„Za sada je rano govoriti o kvalitetu. Obično kada je zrno sitnije bude više proteina. Pitanje je šta će biti sa padavinama. Trebalo bi sada da prestanu da bi žetva mogla da se obavi. Kada ima mnogo padavina u punoj zrelosti dolazi do bubrenja, a ako potraje takav period može doći i do proklijavanja u klasu što negativno utiče na kvalitet pšenice. Petogodišnji prosek prinosa u Srbiji je oko 5 tona, a mislim da će ove godine prinos biti ispod proseka“, dodaje naš sagovornik.

Na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe proizvođači su imali prilike da vide koje sorte pokazuju najboje potencijale u našem regionu, ali i da se upoznaju sa merama podrške.

„Kroz ciklus „Da nam sela budu bliža“ obilazimo i poljoprivredne proizvođače i pričamo sa njima o merama podrške koje se daju sa tri nivoa. I sa republičkog i sa pokrajinskog, kao i sa onim što daje grad. Ono što je bitno za grad Zrenjanin je direktna podrška Poljoprivrednoj stručnoj službi tj. finansiranje mere besplatnog uzorkovanja zemljišta. Prošle godine smo prvi put uveli i mere podrške za mala poljoprivredna gazdinstva i to je ulaganje u alate i mašine. Interesovanje proizvođača je izuzetno veliko. Do 250.000 su bespovratna sredstva i ove godine do kraja juna treba da raspišemo konkurs“, najavljuje Simo Salapura, gradonačelnik Zrenjanina.

„Ovde poljoprivredni proizvođači mogu da vide sve sorte i hibride koji postoje na našem tržištu, da vide kako se oni ponašaju u našim uslovima i da vide sve agrotehničke mere. Da na osnovu konsultacija sa savetodavcima izaberu hibride za narednu sezonu. U narednom periodu potrudićemo se da izvršimo dodatnu nabavku mehanizacije za primarnu obradu zemljišta da bismo olakšali poljoprivrednim stručnim službama. Takođe, trudićemo se kroz konkurse za naučno istraživačku delatnost da se objave svi ti rezultati da bi bili što bliži proizvođačima“, kaže Nemanja Ivanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

„Ove godine je rekordni budžet za poljoprivredu i iznosi više od 10,5 milijardi. Sva sredstva se plasiraju kroz konkurse vezano za stočarstvo, podršku mladima, za kupovinu poljopirivredne mehanizacije. Ove godine je nešto slabiji odziv za voćarstvo, ali zato na konkursima za stočarstvo i za kupovinu mehanizacije imamo oko 4.000 prijava po konkursu“, zaključuje pomoćnik pokrajinskog sekretara.