Prinos i kvalitet pšenice zavise od vremenskih uslova i primenjene agrotehnike

Pšenica se u Srednjem Banatu nalazi u fazi mlečne zrelosti. Tokom prethodnog perioda hlebno zrno nije imalo najbolje uslove za razvoj. Najviše problema zadavalo je kolebanje temperatura i nedostatak padavina. Osim vremenskih uslova na prinose i kvalitet pšenice uticaće i pimenjena agrotehnika, kažu stručnjaci.

U poređenju sa prošlogodišnjom proizvodnjom, prema podacima sa meteoroloških stanica i u zavisnosti od lokaliteta, ove proizvodne godine imali smo deficit padavina i to više od 100 litara po metru kvadratnom.

“Nedostatak padavina u prvoj polovini aprila, uz vrlo visoke temperture uticao je na zastoj u razviću pšenice. To je dovelo do smanjenja potencijala u porastu i formiranju klasova na sekundarnim stablima, kao i do odbacivanja donjih listova. Prosek maksimalnih temperatura za ceo april je 22,4 stepena. Ipak, to ne može da posluži u analizi uslova, jer su se temperature kretale u rasponu od minimalnih 4 do maksimalnih 31,5 stepeni”, kaže Snežana Parađenović, diplomirani inženjer zaštite bilja iz PSS Zrenjanin.

“Problem su upravo te ekstremne promene. Tako smo 16.04. imali maksimalnu temperaturu od 25,6 stepeni, a već sutradan, 17.04. najviša dnevna temperatura bila je 11,2 stepena. U prvoj polovini aprila prosek maksimalne temperature bio je 23,7 stepeni, dok je prosek minimalne temperature 7,9 stepeni. Od 17. aprila do kraja meseca maksimalne temperature su bile 18,6, a minimalne 4,1 stepen. Možemo reći da su vladale toliko različite temperature kao da su bila dva različita meseca”, pojašnjava naša sagovornica.

Visoke dnevne temprature tokom prve polovine proleća ubrzale su razvoj useva, pa je do klasanja došlo veoma rano.

“Ova faza i početak cvetanja trajali su duži period. Simptomi bolesti pšenice su se shodno prisutnom potencijalu i uslovima za širenje, pojavljivali periodično. Sada imamo vrlo različito stanje na parcelama, zavisno od sortimenta i agrotehničkih mera koje su proizvođači preduzimali”, navodi Parađenović.

“Krajem marta i početkom aprila na listovima su bile prisutne žuta rđa, lisna rđa, siva pegavost, pepelnica. Sredinom aprila beležili smo pepelnicu i žutu rđu, dok je krajem meseca dominirala žuta rđa. Trenutno su na usevima prisutne sivo mrka pegavost i žuta rđa. Bolesti klasa se još nisu ispoljili, ali simptomi slede. Za sada se na klasovima mogu videti oštećenja od insekata, reakcije fizioloških promena izazvane niskim temperaturama i nedostatkom padavina”, objašnajva naša sagovornica.

Proizvođači su imali različit pristup tretmanima. Od onih koji su radili po tri tretmana do onih koji nisu preduzeli nijedan.

“Najveće razlike su, ipak, u vremenu primene, izboru fungicida, primeni herbicida. Preduzete mere su zavisile od praćenja situacije na parceli i preporuka stručnjaka koje su proizvođači slušali, a često su i sami donosili odluku. Naš stav je bio da su bila neophodna dva fungicidna tretmana shodno fazi porasta pšenice i prisutnim bolestima, uz adekvatnu primenu insekticida i herbicida. Isto tako vremenski uslovi su diktirali pojavu i intezitet različitih simptoma bolesti, ali oni ne mogu potpuno zaustaviti razvoj patogena, nego samo prolongirati ispoljavanje simptoma. Zato zaštita useva ne sme izostajati ako istovremeno očekujemo dobar i kvalitetan rod”, ističe Parađenović.

Padavine u maju su, kaže, popravile ukupno stanje useva. Uticale su na nalivanje zrna, ali su vrlo skromne sa svega 16,2 l/m², dok su u prvoj i drugoj dekadi maja tokom 2023. iznosile 80 l/m².

Ozime pšenice se nalaze u fazi mlečne zrelosti, a vremenski uslovi, agrotehnika i preduzete mere zaštite, bitno će uticati na kvalitet i kvantitet prinosa.