Pre nekoliko dana počela je žetva suncokreta. Prinosi koji su do sada ostvareni kreću se oko 3,5 tone po hektaru. Suncokret je ove godine na mnogim njivama stradao zbog nepoljovnih vremenskih prilika. Proizvođače uskoro čeka i skidanje kukuruza i soje. Ove kulture su u dobroj kondiciji, kažu stručnjaci, pa se mogu očekivati prosečni prinosi. Vreme koje smo imali tokom poljoprivredne sezone, najviše je prijalo soji.
Mnogi poljoprivrednici kažu da im je teško da ocene ovu proizvodnu godinu. Nekim kulturama uopšte nije pogodovala, a za neke je bila skoro pa idealna.
“Prolećne kulture su u dosta dobrom stanju, bar ovde na oglednom polju. Kada smo pravili Dan polja strnih žita pričali smo koliko je godina bila nepovoljna za strnjine. Međutim, te padavine su bile od velike koriste za prolećne useve. Žetva suncokreta je počela. Do sada je požnjeveno 10-ak procenata površina. Znamo da smo područje sa najvećom površinom pod suncokretom. Ove godine suncokret je zauzeo 41.000 hektara. Prinos se, za sada, kreće oko 3,5 tone po hektaru. Videćemo šta će biti do kraja žetve”, kaže Zorica Rajačić, rukovodilac savetodavne službe Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Suncokret i kukuruz pretrpeli štetu od nevremena
Zbog nepovoljnih vremenskih prilika mnogi proizvođači su pretrpeli oštećenja.
“Bilo je dosta padavina, znatno više od višegodišnjeg proseka. Negde oko 100 litara, kada uzmemo vegetativni period. Bilo je dosta pljuskovitih kiša praćenih olujnim vetrovima i gradom. Samo u maju smo imali 21 kišni dan. Sve to je nekako prijalo usevima, tamo gde nije napravljena šteta od jačeg udara vetra i grada. Kada posmatramo region, određena područja su pretrpela štetu. Imamo delove atra gde je došlo do poleganja i lomljenja stabljike i suncokreta i kukuruza. Imali smo udare vetra u maju od preko 80 kilometara po času. Tada su usevi bili nešto nižeg porasta, pa tada nije napravljena toliko velika šteta. U junu smo imali olujni vetar od oko 60 kilometara po satu”, objašnjava naša sagovornica.
“Ovde na oglednom polju smo imali manju štetu od grada 4. avgusta. To se sada vidi na usevima. Najviše se vidi na kukuruzu, gde su gornji listovi isfronclani. Manje se to vidi na lišću suncokreta, a najmanje na soji. To neće umanjiti prinos useva, jer su usevi sada u fazi otpuštanja vlage iz zrna. Prinose je teško proceniti, ali očekujemo da budu dosta dobri, tamo gde je postignut dobar sklop. U našem regionu kukuruz je posejan na nešto više od 80.000 hekrara, a soja na oko 4.000-5.000 hektara. Retke su godine koje pogoduju soji kao ova”, kaže Rajačić.
Bolesti na prolećnim usevima
Bolesti i štetočina je bilo i ove godine na usevima, ali ne u velikom obimu. Najviše na suncokretu.
“Prinos kukuruza će biti na nivou prosečne godine, jer određeni hibridi nisu dovoljno nalili klipove do vrha. Ni zrna nisu najjače nalivena. To zavisi od FAO grupe i sememenske kuće. Imamo veće štete od kukuruznog plamenca prve generacije gde je on napravio oštećenja na stablima i listovima. Tamo gde je stigao do metlice, došlo je do njenog preloma. Kukuruzni plamenac druge generacije nije stigao da napravi tolike štete na kukuruzu FAO grupe 400 i 500, dok na FAO 600 i 700 možemo očekivati štete. Štete nisu velikog intenziteta po klipu. Imamo ubušenja na samom vrhu klipa, gde je plamenac našao put ulaska u klip preko svile, jer su listovi klipova dosta očvrsli zbog temperatura. Znači na vrhu klipa je došlo do oštećenja i tu već imamo početak razvoja parazita iz fuzarijum vrsta. Tu će se nakon toga rahzviti i saprofitske vrste”, kaže Snežana Parađenović iz Poljoprivredne sturčne službe Zrenjanin.
“Ipak, ove godine ne postoji opasnost od aflatoksina, zato što oštećenost klipova nije velika. Ako i bude pojave saprofita koje dovode do pojave mikotoksina to neće biti toliko izraženo zato što se oštećenost klipa odnosi samo na vršni deo”, objašnjava naša sagovornica.
Godina najviše prijala soji
Suncokret je u dobrom delu atara polegao zbog olujnog vetra.
“Suncokret polako gubi bitku. Sve više proizvođača se ove godine raspituje za soju, tako da ne znamo koliko će u narednim godinama proizvodnja suncokreta biti prisutna u našem regionu. Zdravstveno stanje suncokreta zavisi od roka setve. Tu imamo malo veća oštećenja na hibridima iz ranijih rokova setve i ranijih hibrida, koji sada dozrevaju. Bela trulež ima nešto manju pojavu ove godine. Pojava oštećenja stabla ove godine je uticala da se na nekim delovima parcela lome stabljike, jer smo imali olujne vetrove. Proizvođači dosta greše što se tiče sklopa biljaka. Nekada se poseje malo više nego što bi bilo potrebno, pa onda hibridi streme u visinu. I onda u slučaju vetra dolazi do loma, koji je veći, ako su stabljike bolesne”, objašnajva Parađenović.
“Usev soje ima strašno dobru kondiciju. Ovo je jedna od boljih godina za soju. Imali smo ekstremno visoku pojavu, što nije uobičajeno, stričkovog šarenjaka prve generacije. Proizvođači su trgnuti tako velikim napadom radili tretmane, tako da druga generacija nije mogla da se reprodukuje”, dodaje naša sagovornica.
Cene za kukuruz, soju i suncokret zadaju glavobolju proizvođačima
Kao i godinama unazad najveća briga proizvođača je cena ratarskih kultura.
“Brat i ja radimo 40 hektara. U Elemiru se seju pšenica, ječam, kukuruz, suncokret tu i tamo nešto malo soje. Ove godine su prolećne kulture dosta dobre, bez obzira što je bilo kišno proleće. Mi smo malo kasnije i posejali njive. Krajem aprila. U poslednjih nekoliko ekstremno toplih dana počeo je da se pokazuje lošiji kvalitet. Sa bolestima i štetočinama, hvala Bogu, nismo imali problema. Useve smo tretirali u skladu sa savetima PSS. Mi koristimo njihovo znanje, a oni naše iskustvo. Pošto imamo više hibrida, biće i velike razlike u prinosima. U svakom slučaju prinosi su prosečni ili malo iznad proseka. Cene su “strahovito” dobre. Po ovim cenama repromaterijala i nafte, sa ovom cenom kukuruza, za suncokret ništa konkretno nisam čuo, imamo samo da se pokrijemo. Nema tu neke zarade. A kad gledamo izveštaje sa televizije i našeg ministra čujemo da su seljaci najbogatiji ljudi”, kaže Slobodan Mihajlov iz Elemira.
“Kukuruz sam sejao na 2,5 hektrara, soju na hektar i po i imam pasulj. To radim, zato što imam malo manje zemlje i to pokušavam da iskoristim što više. Ja sam penzioner, imam 71 godinu. Nemam tako profitabilno domaćinstvo. Ova godina je za soju odlična, za kukuruz je dobra, a za žito i pasulj je dosta loša. Jako je puno kiše bilo. Za kukuruz očekujem prinos od oko 5 tona po katastarskom jutru, a za soju do 3 tone. Jako lepo soja izgleda, imala je dovoljno kiše, lepo se razvijala, sad sazreva. Redovno štitim useve, tako da nije bilo mnogo bolesti i štetočina”, objašnjava Slavko Šešlija iz Ravnog Topolovca.
Projekat PSS Zrenjanina za bolje predviđanje uslova proizvodnje
Danu polja prisustvovalo je stotinak proizvođača, stručnjaka i predstavnika kompanija koje su uključene u poljoprivrednu proizvodnju.
“Drago mi je da je došlo puno poljoprivrednika. Želim da kažem da grad brine o poljoprivrednicima, a njihovo prisustvo ovde pokazuje da su oni zadovoljni radom Poljoprivredne stručne službe. Bez struke, znanja i vrednih poljoprivrednika nema ni prinosa. Ovom prilikom bih pohvalio stručnu službu, jer je projekat grada, koji sprovodi PSS, odobren od strane EU. U toku je realizacija projekta gde će naši poljoprivrednici dobiti bolju sliku o migraciji insekata i klimatskim uslovima. Sve to će biti značajno za naredni period oko planiranja proizvodnje”, kaže Duško Radišić, pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina.
.gif)
.gif)
