Ukoliko vremenske prilike budu dozvolile, žetva pšenice trebalo bi da počne za desetak dana. Ovom kulturom jesenas je u Srbiji posejano oko 675.000 hektara, što su rekordne površine za hlebno zrno u poslednje dve decenije. U Srednjem Banatu pšenica je zauzela 55.000 hektara, odnosno 20 posto više nego prethodne godine. Stručnjaci procenjuju da će rod ove godine dostići 3,3 miliona tona. Očekuje se prosečan kvalitet zrna. Osim previsoke cene nafte, ratare muči i pitanje koliko će se plaćati ovogodišnji rod pšenice. Za sada se prognozira da bi to moglo da bude između 16 i 17 dinara po kilogramu bez PDV-a.
Kada je reč o pšenici, i stručnjaci i proizvođači očekuju dobru godinu, čak približnu 2016. koja je po prinosima bila rekordna. Očekivanja su visoka pre svega jer je najveći deo hlebnog zrna posejan u optimalnom roku. Osim toga, tokom zime pšenica je imala odlične uslove za razvoj. Određene probleme je donelo nestabilno vreme u aprilu, što je uticalo na smanjenje kvaliteta zrna. Ukoliko i u narednom periodu budemo imali vremenske prilike kao sada, prvi otkosi žita trebalo bi da padnu za desetak dana. U slučaju kiše, usporiće se zrenje pa će i žetva biti pomerena. Stručnjaci prognoziraju da bi cena ovogodišnje pšenice na početku žetve mogla da bude između 16 i 17 dinara po kilogramu, bez PDV-a. Ipak, konačnu cenu odrediće međunarodno tržište.
“Ako bi žetva počela danas, onda bi kilogram pšenice koštao oko 16,5 dinara bez PDV-a. Kada govorimo o primarnim proizvođačima, na ovu cifru bi trebalo dodati 1,5 dinar PDV-a koji njima pripada. Naša stara pšenica skuplja je od nove. Te 2016. godine smo recimo pre žetve prodali 300.000 tona unapred. To nam je pomoglo da se oslobodimo dobrog dela viškova. Ove godine takođe očekujemo rekordan rod, ali ukupno prodate količine unapred do pre dvadesetak dana su bile ispod 100.000 tona”, kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja „Žita Srbije“.
Cenu pšenice diktira svetsko tržište
“Postoje najave da će nešto veće količine pšenice ovogodišnjeg roda biti prodate kako bi se izbegli problemi kod skladištenja, a kasnije velikih zaliha. Ako bude većih pomeranja na svetskom tržištu, ona će se dnevno primenjivati kod nas. Primera radi, ako se na velikom crnomorskom tržištu kilogram pšenice prodaje po 18 dinara, onda se ona u Novom Sadu mora ponuditi jeftinije za troškove prevoza do tog tržišta. To je cena od 16 dinara za kilogram. Ako se otkupljuje za 18 dinara, niko je na međunarodnom tržištu neće kupiti”, dodaje naš sagovornik.
Za izvoz oko 1,7 miliona tona pšenice
Prošle godine je u planu bilo da se izveze 1.100.000 tona pšenice, a da 200.000 tona ostane u prelaznim zalihama. Kako su ratari iz Srbije konstantno držali cenu koja je bila veća od međunarodne, izvoz nije išao očekivanim tempom, tako da je on dostigao milion tona. To znači da će za prelazne zalihe ostati 300.000 tona prošlogodišnjeg roda. Očekuje se da ovogodišnji prinos bude oko 3,3 miliona tona.
“To znači da se za narednu godinu može predvideti izvoz od 1.700.000 tona, što bi trebao da bude i apsolutni rekord kada je pšenica u pitanju. Količine pšenice na svetskom nivou diktiraju i otkupne cene koje će biti prenete i na naše proizvođače. Oni imaju sreću da u Srbiji postoji veliki broj izvoznika i da je kod njih konkurencija prevelika. Zbog toga su im marže na istorijskom minimumu. Danas izvoznici tonu pšenice prodaju za razliku u ceni od 1-1,5 evra po toni”, ističe Saković.
I ova žetva otvara pitanje o kojem se u Srbiji raspravlja već deceniju. A to je zašto se pšenica ne razvrstava po kvalitetu i na taj način skladišti.
“U okviru programa koji smo radili sa UN FAO, imali smo priliku da na velikoj žitarskoj konferenciji održanoj u Moldaviji čujemo kako drugi vide kvalitet srpske pšenice. Bio sam prijatno iznenađen kada sam čuo da proizvodimo pšenicu čiji je kvalitet iznad proseka,d gledajući zemlje koje pripadaju crnomorskom, inače najvećem žitarskom regionu. Tu, pored Rusije spadaju i Ukrajina, Kazahstan, Rumunija, Bugarska, Turska. Dobili smo podatke da je kvalitet naše pšenice odmah iza ruske. To je ohrabrujuće. Ostaje samo da razradimo i podelu kvaliteta u skladištu”, kaže direktor Žita Srbije.
Za bolji izvoz potrebna bolja rečna i železnička infrastruktura
Srbija je značajan izvoznik pšenice. Ipak, stručnjaci upozoravaju i na neke zabrinjavajuće činjenica, a to je da izvoz žita iz Srbije ne beleži rast koji imaju neke druge zemlje u regionu. Pre svega Mađarska.
“U ovoj susednoj zemlji stopa rasta za period 2015-2017. u poređenju sa periodom 2005-2007. je 25 odsto, dok je u Srbiji to svega 11 odsto. Postoji više razloga za to. Identifikovali smo nekoliko oblasti u koje bi trebalo investirati i iz privatnih i iz javnih sredstava kako bi došlo do većeg izvoza. Tu se misli na rečnu i železničku infrastrukturu koja je neophodna za izvoz. Iz Srbije se 77 odsto žitarica izveze rečnim putem. Pre svega, misli se na Dunavski koridor, sve do Konstance. S druge strane, železnički transport se koristi svega šest odsto u izvozu”, upozorava Miloš Milovanović, koordinator FAO i EBRD.
Uz to, produktivnost i prinosi u Srbiji još uvek nisu na nivou zapadnoevropskih zemalja i na tome treba raditi u budućnosti. Procenjuje se da je potencijal proizvodnje pšenice i kukuruza u Srbiji ukupno 10.000.000 tona. Za sada smo daleko od toga, ali to nije cilj koji je za srpske proizvođače nedostižan.
“Poslednjih godina beleži se veći uspeh i prepoznatljivost naših kompanija na stranim tržištima, što je jako dobro. Sa resornim ministarstvom smo započeli projekte čiji je cilj otklanjanje administrativnih barijera sa kojima se naši izvoznici na stranom tržištu sreću. To su procesi koji traju, ali mislimo da se bližimo njihovom okončanju. Najviše bismo voleli da vidimo velike investicije u rečnu infrastrukturu koja je okidač za povećanje izvoza”, kaže Milovanović.
Država mora da stvori uslove za efikasniji izvoz
U resornom ministarstvu se slažu da je potrebno efikasno rešavanje problema koji koče izvoz pšenice, ali i svih ostalih žitarica i uljarica.
“Naš najvažniji posao je da sklopimo sporazume sa drugim zemljama kako bismo otvorili tržište i rešili se viškova koji obaraju cene u Srbiji. Moramo učiniti da naše reke uvek budu plovne kako bismo što brže robu izvezli po najboljoj mogućoj ceni kada na drugim mestima nema pšenice i drugih žitarica. To je najvažnija funkcija države. Za prinose je zadužena struka. Mogu da najavim da ćemo ove godine imati implementaciju Pravilnika o otkupu pšenice po kvalitetnim grupama”, uverava Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
I dok se u ovom trenutku govori o ceni ovogodišnje pšenice od oko 16,5 dinara, paori kažu da bi bili zadovoljni kada bi za kilogram hlebnog zrna dobili cenu od 20 dinara bez PDV-a. Ipak, ističu da je malo realno da se to i ostvari.
.png)
.gif)
.gif)
