Jedan od najvećih problema ratarskih proizvođača trebalo bi da bude rešen od naredne godine. Resorni ministar Branislav Nedimović je obilazeći poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Grada Zrenjanina najavio mogućnost davanja državnog zemljišta u dugoročan zakup od najmanje četiri godine. Osim toga, podsetio je da država daje subvencije za nabavku nove mehanizacije i opreme. Tokom prošle godine iz budžeta države u Zrenjanin je stiglo više od 5 miliona evra na ime podsticaja u poljoprivredi.
Imanje porodice Bokić iz Kleka samo je jedno u nizu koje je obišao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.
“Poljopriveredom su krenuli da se bave otac i majka, pa smo brat i ja nasledili. Pretežno se bavimo ratarstvom. Obrađujemo oko 600 hektara zemljišta. Pokušavamo da našim radom unapređujemo poljoprivrednu proizvodnju. Ove godine krećemo sa voćnjacima. Sadimo oblačinsku višnju na 31 hektar. Pre dve godine smo krenuli sa otkupom. Otkupno mesto imamo ovde i u Torku. Trudimo se količinom da plasiramo robu. Da je manja količina ne bismo to uspeli. I ako je u prvom krugu plasiramo to je to, posle je jako teško. Subvencije države smo ove godine tražili za sistem za navigaciju, za prskalicu i za malčer za voćnjak. Pre toga smo koristili podsticaje za dve sejalice i još jednu prskalicu. Sve nam je vraćeno“, kaže Stefan Bokić, poljoprivrednik iz Kleka.
Sve je više mladih u Zrenjaninu koji se bave poljoprivredom
Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić je još jednom ponovio da će grad koliko god bude mogao, pomagati poljoprivredne proizvođače.
„Imali smo priliku da obiđemo nekoliko poljoprivrednih proizvođača, pre svega mladih. Vidimo da poljoprivreda ima perspektivu na našoj teritoriji pogotovo kada znamo šta mi ulažemo da pomognemo poljoprivrednicima na teritoriji grada Zrenjanina. Znamo šta i pokrajina i republika ulažu u to. Veliki sam optimista i mislim da će se više ovakvih mladih preduzetnika biti na našoj teritoriji“, kaže Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina.
Proizvođači kažu da im je najveća podrška potrebna kako bi obnovili mehanizaciju.
„Mnogo toga se uradilo u prethodnom periodu kada je reč o mehanizaciji. Proizvođači znaju da država ima linije koje će omogućiti da se obnovi mehanizacija i mislim da će to biti prioritet u narednom periodu“, dodaje naš sagovornik.
„Šteta je procenjena sa stručnim licima. Očekujemo da vidimo šta možemo da pomognemo našim komšijama i prijateljima koji se bave poljoprivedom“, kaže Janjić.
Ministar Nedimović najavio dugoročan zakup državnog zemljišta za ratare
Ministar Nedimović najavljuje da će u naredne dve nedelje obići sva sela Srednjobanatskog i Severnobanatskog okruga. I da će upoznati poljoprivrednike sa novinama koje ovo ministarstvo planira.
“Ono što je pitanje svih pitanja to je višegodišnji zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Neke lokalne samouprave su iskoristile pravo na desetogodišnji zakup zemljišta za stočare. Zrenjanin će to uraditi sledeće godine. Imamo još jedan novitet. Sledeće godine ćemo omogućiti i ratarima višegodišnji zakup državnog zemljišta na najmanje četiri godine”, ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.
“Dolazeći danas ovde, prvo u Stajićevo, pa u Tomašavac i Klek, gledao sam cifre. Država je samo iz budžeta Srbije za Zrenjanin dala preko 612 miliona dinara subvencija. To je preko 5 miliona evra. Ja mislim da se to graniči sa najvećim investicijama koje su imali i država i grad Zrenjanin na prostoru ove lokalne samouprave. Ljudi često kažu da nema subvencija. A vidite da ima i da Zrenjaninci to znaju da koriste. Meni je misija da širim priču o tome koje podsticaje daje država. Ovaj domaćin je uputio zahtev za povraćaj sredstav i biće mu isplaćeno to krajem novembra. Ja sam uvek pristalica toga da ulažemo u mašine i opremu, jer one smanjuju troškove proizvodnje. Ona jednokratna davanja po hektaru uglavnom ne završe u poljoprivrdi. Završe u frižiderima, televizorima, ostaloj beloj tehnici. Mi se bavimo poljoprivredom i moramo da unapređujemo poljoprivredu i zato služe subvencije”, dodaje naš sagovornik.
Novac od subvencija se najviše trošio na mehanizaciju i u stočarstvu
Novac od subvencija u srednjem Banatu je naviše korišćen za nabavku mašina i opreme. Kao i za tovno i mlečno govedarstvo, jer država daje za svaku umatičenu kravu 25.000 dinara i premiju za mleko u iznosu od 7 dinara.
“Dosta mladih je konkurisalo prethodnih godina na konkursu za mlade poljoprivrednike. Mladi poljoprivrednici dobijaju grant od milion i po dinara. Krajem sledećeg meseca ćemo imati opet taj konkurs i pozivam sve one koji imaju do 40 godina i koji su registrovali gazdinstvo posle 1. januara 2018. godine da konkurišu. Ono što je jako važno to je da vidim da ljudi ovde polako prelaze iz ratarstva u voćarstvo. Tu se pravi mnogo veća dodata vrednost. Koriste se najsavremenija tehnička sredstva. Jesmo mi u top 10 na svetu i po proizvodnji pšenice i po proizvodnji kukuruza. Međutim, iznosi koji se ostvaruju po hektaru u voćarstvu i povrtarstvu su daleko veći od onih u ratarstvu. Ali, naravno treba neko i da radi”, kaže Nedimović.
Ministar Nedimović najavljuje rešavanje problema sa kanalskom mežom
Resorni ministar kaže i da je upoznat sa problemima koje su proizvođači imali na teritoriji Zrenjanina zbog obilnih kiša.
“Ovde je bilo dosta problema sa vodom. Dosta radimo sa Vodama Vojvodine da se ti problemi razreše. Imaću sastanak sa vojvođanskim premijerom i pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu da vidimo da nađemo sredstva da rešimo te stvari. Ako je Marija Terezija pre 300-400 godina mogla da radi ovde kanale onda smo valjda mi u stanju da ih održavamo. Iz Abu Dabi fonda radimo 40 različitih projekata na prostoru Vojvodine koji se ne odnose samo na odvodnjavanje, nego i na navodnjavanje. To je nova funkcija, da voda može da se koristi i kada je nema. Da se iz određenih sistema, da li je u pitanju reka ili veštačka akumulacija, voda dovede na njive. Ako to uradimo mi smo pobedili”, objašnjava Nedimović.
“Vidite šta se dešava sa klimatskim promenama. Mi smo 2017. imali nezapamćenu sušu, a onda smo 2018. i 2019. imali toliko kiše u aprilu i maju da nikada nismo videli više kiše. Moramo da se osvrnemo oko sebe. Ne možemo ništa da posmatramo izolovano. Neophodna nam je dobro sređena mreža kanala i za odvodnjavanje i za navodnjavanje. Uvodimo i elektrifikaciju polja. Država daje pare i za to. Ja pozivam lokalne samouprave iz srednjeg Banata da konkurišu za ta sredstva. Od toga će najviše koristi imati voćarstvo i povrtarstvo. Jer energent koji se dobija elektrifikacijom je devet puta jeftiniji nego kada se dobija dizel godivom koje se koristi za napajanje. Zamislite da imate devet puta manji trošak i da to ostaje u džepovima poljoprivrednika”, dodaje naš sagovornik.
Kada je reč o eventulanim mehanizmima pomoći oštećenim proizvođačima, lokalna samouprava će morati prvo da se obrati pokrajini.
“Prvo će da razgovaraju sa pokrajinskim institucijama, jer je kanalska mreža u nadležnosti Voda Vojvodine”, kaže Nedimović.
Otkupne cene određuje svetsko tržište
Ministar kaže i da se ne seća godine kada su proizvođači bili zadovoljni otkupnim cenama njihovih proizvoda.
“Ja imam 42 godine. Sećam se bar 35. Nikada nisam čuo da su poljoprivrednici zadovoljni otkupnim cenama. To je potpuno normalno stanje i čovek nikada ne treba da bude zadovoljan. Uvek treba da stremi višem. Pre mesec dana obilazeći sela rekao sam poljoprivrednicima za kukuruz da je terminska prodaja 145 evra po toni. Sada je 130-132 evra po toni. Tada su svi mislili da će cena da ide gore. Prirodno je da u ovom periodu cena padne. Ko čuva poljoprivredne proizvode ili ih ugovori na vreme može da računa na veću cenu. Moramo dosta da radimo na edukaciji poljoprivrednika za ponašanje na tržištu. Naročito kod ratarskih kultura. Mi smo, ponavljam u top 10 na svetu po prinosima po hektaru kukuruza, pšenice, suncokreta, ali mi smo toliko mali u celoj priči da globalno tržište kad ode na berzu ima svoju priču. Mi tu ne možemo da utičemo”, objašnjava Nedimović.
“Ratarstvo ima svoje muke, a to je da globalno tržište čini to da dođe do obaranja cena. Prošle godine, kada je bio rekordni prinost pšenice i kukurza mi smo imali najviše moguće cene. To je bilo neverovatno. Obično se dešava suprotno. Ali, nemojte da zaboravite da se to dešavalo kada je Srbija bila zatvoreno tržište. Mi imamo otvoreno tržište poslednjih 10 godina, kada smo potpisali SSP. Ja ga nisam želeo, ali eto, to je činjenica i to mora da se ispoštuje. To su međunarodne obaveze. Vi ste jedan od igrača na globalnom tržištu. Mali igrač koji ima dobar kvalitet i dobre prinose, ali morate da poštujete pravila na globalnom tržištu”, dodaje naš sagovorniki.
Nedimović: Izvoz goveđeg mesa u Kinu ide, a uskoro bi trebalo da se obnovi i sa Turskom
Kada je reč o izvozu junećeg i goveđeg mesa na nova tržišta kao što su Kina i Turska, ministar Nedimović je optimista. Veruje da će izvoz uskoro opet krenuti ka Turskoj.
“Krenuo je izvoz za Kinu. Svakog dana se kolje između 100 i 150 bikova. Klanica Đurđević ima dozvolu za izvoz. Imaju i Neoplanta i Juhor, ali one još ne kolju. To ide i cena je polako krenula ka gore, što je jako dobro. Očekujem turske kolege svaki dan. Mi smo uradili kompletnu proveru naših kapaciteta pre mesec dana zajedno sa turskim kolegama. Bilo je tu svakakih špekulacija. Prosto ne mogu da se načudim čudu šta smo mi sve u stanju da smislimo i da sami svoju poziciju potkopamo. Prvo se pričalo da mešamo svinjsko i goveđe meso. Ja mogu samo da se nasmejem. Šta da kažem na to? Na liniji klanja ima dva turska inspektora. U pakovanju ima 20 ljudi iz Turske u pangleraju. Neko sve i da hoće da uradi, to ne može da se desi”, kaže Nedimović.
“Juče sam čuo novu jednu stvar. Probali smo da, reći ću njihovom terminologijom, “uvalimo” Turskoj umesto junećeg goveđe meso. Ja se opet prekrstim i kažem da li vi mislite da je pored svih ovih ljudi koji su na liniji klanja i u pakovanju da je to stvarno moguće. Ovo su neki unutrašnji razlozi Turske. Oni su prošle godine plaćali najskuplje goveđe meso u Srbiji. Ne izvozi ni Bosna, ne izvozi ni Ukrajina, ne izvozi ni Srbija. Da je nešto problem, svi bi drugi izvozili, samo bismo mi gledali sa strane. U poljoprivrdu, politiku i fudbal se svi u Srbiji razumeju“, zaključuje ministar Branislav Nedimović.
.gif)
.gif)
