U uobičajenim uslovima proizvodnje krompir se razmnožava vegetativnim putem. To znači da će se, ukoliko dođe do virusne zaraze, od zaražene biljke dobiti zaražene krtole. Na taj način je svaka naredna genracija zaražena virusima koji u mnogome smanjuju prinos krompira. Zbog toga se u svetu uveliko radi na pronalaženju načina proizvodnje semena koje će biti bezbedno za proizvodnju tj. bez mogućnosti zaraze. Stručnjaci u Srbiji, takođe, pokušavaju da unaprede proizvodnju mini-krtola koristeći tehnologiju aeroponika tj. gajenje biljaka u vazduhu.
Aeroponika je nova tehnologija proizvodnje. Počela je da se koristi u proizvodnji mini-krtola 2006. godine u Peruu. Najpre je NASA od 1995. do 2000. godine istraživala mogućnost proizvodnje raznih biljaka u svemirskim uslovima. Istraživači su došli na ideju da probaju aeroponiku – gajenje biljaka u vazduhu. Poslednjih godina intenzivno se proučava u mnogim zemljama kao jedan od potencijalnih načina za brzo umnožavanje bezvirusnog materijala krompira. Srbija je jedna od zemlja u kojoj se, takođe, radi na razvijanju ove tehnologije proizvodnje.
“Sama reč „aero“ znači vazduh, a aeroponika je gajenje biljaka u vazduhu. Korenov sistem kod krompira se razvija u tamnoj komori, a hranljivi rastvor i vodu dobija preko sistema za orošavanje koji stvara maglu. To znači proizvodnju bez prisustva supstrata. Mineralnu ishranu kontrolišu ljudi kroz doziran hranljivi rastvor”, objašnjava Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
Aeroponika – gajenje biljaka u vazduhu
Aeroponika je sistem koji se sastoji od konstrukcije i instalacije.
“Biljka je pričvršćena za poklopac aeroponik modula, a koren visi u vazduhu u mračnom delu komore. Preko fogera, odnosno zamagljivača, iz tanka, a uz pomoć pumpe i instalacija biljka dobija hranu i vodu. Hranljivi rastvor se danju raspršuje na svakih pet minuta u trajanju od 20 sekundi, a noću je na svakih 10 minuta po 20 sekundi. Uz tako velike količine kiseonika koren znatno lakše upija hranljive materije i ima optimum kiseonika. Hraniva su rastvorena u finim kapljicama manjim od 100 mikrona, što omogućava bujnost korena. Biljka ima duži vegetacioni porast i formira veći broj razgranatih stolina. Kada narastu, krtole imaju prečnik veći od 20 milimetara i sukcesivno se ubiraju. Krajnji rezultat je znatno veći broj mini-krtola po biljci”, kaže naš sagovornik.
“Međutim, ima još dosta stvari koje treba istražiti. Tu, pre svega, mislim na hranljivi rastvor, gustinu biljaka, sve ono što utiče na porast. Mi smo kombinovali aeroponiku i supstrat. Nigde u literaturi nisam pronašao da je neko to probao. Nismo došli do nekog velikog rezultata, ali smo dobili nešto za početak. Mislim da to treba da ponovimo. Prema dosadašnjim pokazateljima aeroponika bi vrlo brzo trebalo da da konkretan rezultat”, tvrdi Broćić.
Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala krompira
Zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu u Centru za krompir u Guči ponovo je aktivirana laboratorija za mikropropagaciju. Pokrenut je proces dobijanja bezvirusnog sadnog materijala krompira.
“U proizvodnji mini-krtola u Guči, ćemo sigurno proizvesti 200.000 mini-krtola, što nam daje mogućnost da sledeće godine posadimo tri hektara na otvorenom polju i za tri godine dobijemo 300 tona super elite. Ne očekujem da ćemo biti u mogućnosti da izvršimo supstituciju uvoza jer tu postoji nekoliko stvari koje ne možemo da zaobiđemo. Mi ovde možemo da umnožavamo slobodne sorte. Po Zakonu o intelektualnoj svojini zaštićene sorte ne možemo da umnožavamo ukoliko ne kupimo licencno pravo. Na treba očekivati da će nam Holanđani prodati licencno pravo. Oni nas vide kao potencijalno tržište za prodaju njihovog semenskog krompira”, objašnjava naš sagovornik.
“Aeroponika bi trebalo da donese korist poljoprivrednicima. Pre svaga, oni će imati mogućnost da kupe elitno seme koje će sigurno po kvalitetu biti ravno onom iz uvoza, a cenovno će sigurno biti jeftinije. Planiramo da pronađemo ljude koji bi radili umnožavanje, jer mi želimo da se bavimo našim poslom u laboratorij. Proizvodnja u polju zahteva nešto drugo. To po prirodi treba da rade semenske kuće koje već imamo u Srbiji. Naravno, razgovaraćemo sa njima da li su zainteresovane da idu u taj drugi korak. Ili ćemo tražiti neko drugo tržište mini-krtola izvan Srbije, budući da su one predmet trgovine”, kaže Broćić.
Srbija nikada neće moći u potpunosti da izbegne uvoz semenskog krompira
Aeroponika se pokazala kao jako pogodna tehnologija za gajenje mini-krtola krompira koje predstavljaju prvu fazu u semenarstvu ove biljke.
“To znači da od jedne biljke koja se dobija u laboratoriji za 6-7 meseci može da se dobije od 30 do 40 mini-krtola. Klasičan sistem je podrazumevao od 3 do 5 krtola. Broj krtola na ovaj način povećava 8-10 puta. Skraćujemo vreme proizvodnje, dobijamo veću količinu početnog materijala i ubrzavamo postupak dobijanja sertifikovanog semena”, objašnjva naš sagovornik.
“Srbija uvozi između 5.000 i 6.000 tona semenskog krompira godišnje i to je neminovnost. Sektor krompira trpi velike promene jer se proizvodnja iz brdsko-planinskog područja seli u ravnicu zato što na većim nadmorskim visinama nema uslova za zalivanje. Ali, ako se ova proizvodnja vrati na 100 hektara, 10 ili 20 familija će imati svoje zanimanje u područjima Javora, Sjenice, Kušića ili Golije, a to ima veze sa demografijom”, dodaje Zoran Broćić sa poljoprivrednog fakultet u Zemunu.
Prednost ovog sistema je što biljke rastu i do 50 posto brže nego u supstratu. Sistem kruženja hranljivog rastvora može da bude potpuno zatvoren, što dovodi do velikih ušteda. Aeroponika omogućava smanjenje potrošnje vode za 98 posto, đubriva za 60, dok pesticidi ne moraju uopšte da se koriste. Mana ovih sistema je što imaju visoku cenu uvođenja. Posebno treba platiti neophodnu opremu, a posebno stručnjake koji će pomoći pri vođenju posla, jer je reč o novom sistemu gajenja.
.gif)
.gif)
