Kako rano prepoznati govorno-jezičke poremećaje kod dece ?

Govorno-jezički poremećaji kod dece nisu retki u današnje vreme, ali se o njima ne govori dovoljno. Čak i oni roditelji čija deca imaju neku vrstu govorno-jezičkog poremećaja, radije o tome ne govore. Osim toga, postoji još jedan momenat, a to je ne prihvatanje i negiranje postojanja problema. Naime, čak i onda kada dete ne progovori na vreme, jedan broj roditelja suočava se sa tim tako što se brani od moguće istine. Pa se tako odbija odlazak logopedu, sa odbrambenim stavom da „neka deca kasnije progovaraju“. Međutim, može se desiti da se uz takav stav izgubi i dragoceno vreme za popravljanje poremećaja kod deteta. O ovoj temi razgovarali smo sa Tamarom Piljak, logopedom Centra za edukaciju dece „Stvarno važno“ u Zrenjaninu.

Šta podrazumevamo pod terminom govorno-jezički poremećaji ?

Tamara Piljak: Govorno-jezički poremećaji su nepravilnosti u izgovaranju i jezičkom izražavanju koji mogu da zahvate sve modalitete govora i glasa, artikulaciju i strukturu jezika. Uzroci govornih poremećaja mogu biti sredinski, genetski, psihološki i organski. Razvijenost govora se procenjuje u zavisnosti od uzrasta deteta, utvrđuju se kvalitet glasa, ritam i tempo govora, motorika govornih organa, razumevanje govora, izgovor glasova, fond reči, razvijenost rečenice . . .

Koliko tipova govorno-jezičkih poremećaja poznajemo ?

Tamara Piljak: Postoje različite vrste poremećaja govora i jezika kod dece – alalija, dislalija, poremećaji fluentnosti – mucanje, disfazija, disleksija i disgrafija. Alalija predstavlja odsustvo govora i jezika. Dislalija predstavlja nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Manifestuje se nedostatkom nekih glasova, zamenom glasa već postojećim ili kao oštećen izgovor već postojećeg glasa. Nastaje kao posledica nekog organskog oštećenja ili lošeg govornog modela. Konkretno, kada u dečijem okruženju neko loše govori, tepa detetu, dete usvaja takav govor, ili se to pak javlja zbog dugog sisanja prsta ili korišćenja cucle. Dislalija predstavlja najčešći govorni poremećaj predškolske i školske dece. Poremećaj fluentnosti – mucanje javlja se između druge i četvrte godine života. Predstavlja poremećaj ritma i tempa govora. To je isprekidan i nepravilan govorni proces usled grčenja govornih organa. Disleksijom nazivamo poremećaj u pisanju, disgrafijom poremećaj u čitanju. Razvojna disfazija je poremećaj govora i jezika kod kojeg je sposobnost deteta da govori ili da razume govor okoline, ispod očekivanog za uzrast. Deca imaju normalan socijalni razvoj, nema gubitka sluha ili drugih poremećaja.

KAKO PREPOZNATI DALI DETE IMA GOVORNO – JEZIČKI POREMEĆAJ ?

ALALIJA se manifestuje tako što dete ne govori i ne razume govornu poruku, ne govori, ali delimično razume govornu poruku, nezainteresovano je, ima „sopstveni“ jezik koji je nerazumljiv za okolinu, komunicira gestovima, ćutljivo je, povučeno, plašljivo, plačljivo, s povremenim vrištanjem. Uz sve to, ispoljava i stalni nemir.
DISLALIJA se manifestuje kroz nekoliko simptoma: izostavljanje glasova u reči – omisija (plavo-pavo, auto-ato); zamena nerazvijenog glasa drugim glasom – supstitucija (škola-skola,ruka- juka) i nepravilni izgovor nekog glasa – distorzija. Prema standardnim normama, dete sa 5,5 godina treba pravilno da izgovara sve glasove. Svako odstupanje, predstavlja poremećaj.
MUCANJE je lako prepoznatljivo zbog svojih specifičnih manifestacija: ponavljanja delova reči ili rečenice, produžavanja glasova, zastoja i pauze u govoru, ubacivanja različitih glasova, poštapalica, dužeg trajanje govora.
DISLEKSIJA se manifestuje sledećim simptomima: premeštanje redosleda slova u reči (od-do), zamena slova (b-d), izostavljanje slova (krava-kava) i dodavanje slova (oblak-obalak). Dete odvojeno čita slovo po slovo, često zamenjuje vokale unutar reči, zastaje pred početak reči, ponavlja prvo slovo, odvojeno čita reč po reč, preskače redove, pogrešno razume tekst, nepravilno diše u toku čitanja.
DISGRAFIJA se prepoznaje po simptomima: rukopis je nečitak, ne prati horizontalan pravac. Reči su međusobno stisnute, ili je prostor između njih neujednačen. Slova izgledaju nedovršeno, tanka su, dok ponekad toliko snažno pritiska po papiru da ga pocepa. U osnovi poremećaja čitanja i pisanja se gotovo uvek nalazi poremećaj u razvoju govora i jezika.
DISFAZIJA se manifestuje ako dete: ima oskudan rečnik, koristi osnovne oblike reči, višesložne reči izgovara samo sa početnim ili sa završnim slogom, često premešta slogove ili glasove u reči, rečenica mu je kratka, teško usvaja upitne i odrične rečenice. Ova deca ne izgovaraju veliki broj glasova, ne prave razliku između sličnih glasova (p-b, s-š, č-ć), teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove, ne razlikuje rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena, prideve, priloge, predloge i veznike.

Kako napraviti razliku između toga da li dete ima govorno-jezički poremećaj ili je reč o zakasnelom govornom razvoju ?

Tamara Piljak: Zakasneli govorno-jezički razvoj se ogleda u kašnjenju u razumevanju i u govorenju (više od šest meseci), nerazumevanju prostih govornih naloga do nesposobnosti razumevanja složenih gramatičkih struktura,pri tome reagovanje na zvučne draži je odgovarajuće, neverbalna komunikacija je očuvana. Češće kasni samo sposobnost govorenja, dok u razumevanju govora nema većih teškoća. U razvoju govora postoje velike individualne razlike. Neko dete prvu reč izgovori sa 9 meseci, a drugo, dete prvu reč izgovori sa dve godine ali kasnije postigne normalan govorno-jezički razvoj. Dakle, kašnjenje u razvoju govora može biti individualna razvojna karakteristika, ali i poremećaj. Apsolutno razlikovanje ova dva vida kašnjenja nije moguće.

Kada treba reagovati?

Tamara Piljak: Roditelji često u početku ignorišu neki govorno jezički problem koji ima njihovo dete, te kasno odlaze kod logopeda. Preporučljivo je da roditelji dete odvedu kod logopeda već na uzrastu od tri godine, kako bi se otkrili eventualni problem.Ukoliko se prva reč ne javi do 15. meseca deteta, takođe treba otići sa detetom kod logopeda. Ili ako roditelji sami primete da dete pojedine glasove ne izgovara dobro, da ima problem u čitanju, pisanju, razvoju rečnika. Takođe, ukoliko dete u vrtiću pogrešno drži olovku, ne može da poveže glasove u reči, ili da reči razloži na glasove, potrebno je reagovati što pre jer iz takvih problema proizilaze kasnije poteškoće u čitanju i pisanju.

Govorno-jezički poremećaj nije nešto što se može popraviti preko noći,reč je o procesu koji zahteva i vreme i trud i deteta i roditelja, koliko može da traje rad sa detetom?

Tamara Piljak: Trajanje tretmana zavisi od individualnih karakteristika svakog deteta,od težine poremećaja kao i od redovnog dolaska na tretmane. Ne postoji neko vremensko ograničenje koliko dugo dete može da dolazi na tretmane, već se tretman završava kada se postignu željeni rezultati. Postoje “lakši” problem u govoru kao što su poremećaji nekih glasova koji se mogu rešiti za svega par nedelja,ali isto tako postoje i problemi koji zahtevaju duži vremenski period od nekoliko meseci pa čak i godina.

Da li se sa detetom vežba i kod kuće, mimo posete logopedu?

Tamara Piljak: Naravno, kako bi se postigli željeni rezultati važno je da uz logopeda ativno učestvuju i roditelji. Potrebno je da roditelj kod kuće vežba sa detetom svaki dan vežbe koje mu logoped pokaže, kako bi dete imalo kontinuitet u vežbanju.

Kako se odvija program za decu sa govorno-jezičkim poremećajima u Centru za edukaciju i savetovanje “Stvarno važno”?

Tamara Piljak: Kada dete dođe kod nas, prvo se uradi dijagnostika na osnovu koje se sastavlja program za svako dete. Nakon toga, deca dolaze na tretmane koji traju 45 minuta do sat vremena,u zavisnosti od uzrasta deteta, dva do tri puta nedeljno. U sklopu tretmana, pored klasičnog logopedskog tretmana, vežbamo i motoriku, crtamo, igramo se,zavisno od uzrasta deteta, pažnje i motivisanosti za rad. Na kraju svakog tretmana objasnimo roditeljima šta smo radili i pokažemo vežbe koje će sprovoditi kod kuće onim danima kada dete ne dolazi na tretman.

Centar za edukaciju i savetovanje dece „Stvarno važno“ nalazi se u Ulici Carice Milice 5a, uz parking na Prevlaci kod Kulturnog centra. U mirnom kraju, ovaj Centar pruža i roditeljima i deci mogućnost da se osame i porazgovaraju sa stručnim ljudima. Pitanja i zakazivanje termina obavljaju se putem mejl adrese edukativnicentarzr@gmail.com, i 065/985-04-05.