U poslednje dve decenije mobilni telefoni postali su jedan od nezaobilaznih vidova komunikacije, a podjednako brzo je prihavaćeno i korišćenje telefona tokom vožnje.
Uporedo sa tim pojavio se i veliki broj studija koje su ukazale na negativne posledice upotrebe mobilnog telefona tokom vožnje na bezbednost saobraćaja.
Veliki broj vozača nije upoznat sa rezultatima istraživanja koja pokazuju da između telefona koji vozač drži u ruci i onog kod koga je moguće telefonirati bez upotrebe ruku, takozvanog „hands-free“ telefona, nema značajnih razlika.
Zaposleni instruktori u auto školi „Saša plus“, koja se nalazi u Gimanzijskoj 4, navode nekoliko načina na koje mobilni telefon ometa pažnju :
1. Fizička nepažnja nastaje kada vozač mora da upotrebi jednu ili obe ruke da bi rukovao telefonom prilikom biranja broja, odgovaranja na poziv ili prekidanja poziva, umesto da se koncentriše na fizičke zahteve vožnje kao što su upravljanje vozilom, menjanje brzina, davanje signala i slično. Upotreba mobilnog telefona, osim rukovanja, može i dodatno da ometa vozača kada je, na primer, potrebno zapisati neku informaciju dobijenu u telefonskom razgovoru poput broja telefona, adrese ili slično.
2. Vizuelna nepažnja izazvana je skretanjem pogleda vozača sa puta na mobilni telefon, kao i pojavom takozvanog fenomena „gleda, a ne vidi“ (engl. Looking but failing to see), kada vozači, iako im je pogled usmeren na put, ne registruju ono što vide ispred sebe. Dodatne radnje kao što su čitanje poruka, pretraživanje telefonskog adresara i slične vizuelne informacije, dodatno opterećuju vizuelnu pažnju vozača i odvraćaju je sa saobraćajne situacije.
3. Auditivna nepažnja dešava se pri zvonjenju telefona ili tokom telefonskog razgovora kada se vozač koncentriše na zvuke koji nemaju veze s vožnjom.
4. Kognitivna nepažnja podrazumeva propuste, a nekad i prekide pažnje i rasuđivanja. Ova vrsta nepažnje se dešava kada se dva ili više mentalnih zadataka obavljaju u isto vreme, paralelno. Razgovor koji vozač vodi preko telfona, „takmiči“ se sa zahtevima vožnje za ograničen kapacitet vozačeve pažnje. Samo slušanje sagovornika tokom razgovora može umanjiti aktivnost onog dela mozga koji je koncentrisan na vožnju za više od jedne trećine. Do koje mere će efekti mobilnog telefona biti negativni zavisi od kompleksnosti, kako telefonskog razgovora tako i trenutne saobraćajne situacije. Što je razgovor složeniji i zahtevniji, to su veći njegovi efekti na vožnju. Takođe, što je saobraćajna situacija složenija, to se može očekivati veći negativni efekat telefonskog razgovora.
U poređenju s drugim aktivnostima, kao što je razgovor s putnicima ili slušanje radija, pokazalo se da razgovor mobilnim telefonom u vožnji može da ima negativniji efekat.
Primećeno je da normalan razgovor s putnicima u vozilu zamre u momentima kada se povećaju zahtevi koje vožnja postavlja pred vozača, kao što je, na primer, vožnja na opterećenom gradskom putu.
Negativni efekti upotrebe mobilnog telefona na vožnju, utvrđeni su u brojnim istraživanjima u kojima je korišćen ceo dijapazon istraživačkih tehnika i metoda:
• Sporije vreme reagovanja – vreme reagovanja vozača pri upotrebi mobilnog telefona je i do 50% sporije u poređenju s normalnom vožnjom, a do 30% sporije u odnosu na vožnju sa 0,8‰ alkohola u krvi.
• Sporije reakcije na crveno svetlo i češće previđanje signala – vreme reakcije vozača na signale u saobraćaju ili druge važne događaje znatno je sporije, a verovatnoća previđanja, tj. neregistrovanja važnih signala je povećana.
• Sporije reakcije kočenja s intenzivnim i naglim kočenjem uz zaustavljanje na malom odstojanju od prepreke – vreme reagovanja pri kočenju je sporije za 0,3–0,7 s, vozači naglije i intenzivnije koče, pri čemu je odstojanje na kom se zaustavljaju od prepreke, kraće.I. Saobraćajna psihologija 23
• Smanjena opšta svest o saobraćajnom okruženju – smanjena je svest o okolnom saobraćaju što se ogleda u smanjenju opažanja, razumevanja i predviđanja okolnog saobraćaja usled koncentrisanja vozača na telefonski razgovor, te posledično umanjenog kapaciteta pažnje.
• Donošenje rizičnih odluka – pri upotrebi mobilnog telefona vozačima su prihvatljiva kraća odstojanja i ređe prilagođavaju brzinu i vožnju potencijalno opasnim uslovima, kao što je, na primer, klizav kolovoz.
• Ređa upotreba sigurnosnog pojasa – primećeno je da vozači koji često koriste mobilni telefon u vožnji, ređe koriste i sigurnosni pojas i skloniji su drugim vrstama rizičnih ponašanja kao što su upotreba alkohola i češća prekoračenja ograničenja brzine.
Efekti SMS poruka
Istraživanja ukazuju na to da SMS poruke ometaju pažnju vozača više nego razgovor mobilnim telefonom.
Poruke imaju negativan uticaj na sposobnost održavanja bezbedne pozicije vozila na putu, održavanje lateralne pozicije vozila, detektovanje opasnosti, kao i na sposobnost da se na odgovarajući način reaguje na saobraćajne signale.
Opasnosti korišćenja SMS poruka rezultat su kombinacije povećanog mentalnog opterećenja potrebnog da se napiše poruka, umanjene kontrole vozila zbog držanja telefona i vizuelnog ometanja uzrokovanog stalnom promenom vizuelne orijentacije s telefonskog ekrana na put i obrnuto. U odnosu na normalnu vožnju, vreme u kojem pogled vozača nije usmeren na put ispred njega i do četiri puta je duže kada je vozač zaokupljen SMS porukom.
Dosadašnja istraživanja pokazuju da je upotreba mobilnog telefona u vožnji povezana s povećanim rizikom od saobraćajne nezgode. Rezultati jedne od najpoznatijih epidemioloških studija pokazuju da upotreba mobilnog telefona u vožnji povećava rizik od saobraćajne nezgode za četiri puta, pri čemu nije utvrđena razlika između hands-free i telefona koji se drže u ruci.
.gif)
.gif)
