Prvi pregled očiju deci bi po pravilu trebalo da uradi pedijatar odmah po rođenju. Nakon toga, kontrola se radi između druge i treće godine, a potom pred upis u prvi razred osnovne škole. Bez obzira na godine pomoć treba potražiti kad god se kod deteta uoči neki problem sa vidom. Oftalmolozi ističu da je najbitnije na vreme ustanoviti dijagnozu, jer se mnoga stanja tada mogu uspešno lečiti. U kojim slučajevima decu treba voditi oftalmologu, kako izgleda i koliko traje oftalmološki pregled i kada je pravo vreme da dete dobije naočare pitali smo doktorku Tinu Mraković iz ordinacije Oko i zdravlje.
Kada je pravo vreme da se dete prvi put odvede na pregled očiju i kako se kasnije kontroliše vid kod dece?
Deci bi po pravilu pedijatar odmah po rođenju trebalo da uradi rutinski pregled očiju, kako bi se proverilo da li je sve u redu sa očima. To je naročito važno u slučajevima kada je dete prevremeno rođeno, kada u porodici postoje brojne očne bolesti ili kada ono očigledno na rođenju ima izražene klinički vidljive prombleme sa očima. Sledeći pregled bi trebalo uraditi između druge i treće godine života koji bi trebalo da se organizuju kao sistematski pregledi u vrtiću, a zatim prilikom upisa u školu. Ovo su sve periodi u razvoju deteta i vida koji omogućavaju otkrivanje nekih stanja koje ako se na vreme dijanostikuju moguće i uspešno lečiti. Treba naglasiti i da, bez obzira na uzrast, dete treba odmah dovesti kod oftalmologa kada se primete bilo kakvi problemi sa očima.
Pregled očiju kod dece
Šta je potrebno da roditelji znaju kada vode dete na pregled očiju?
Pregled očiju je bezbolan i jednostavan i oftalmolozi se uvek trude da deci priđu tako da im ovo iskustvo bude što prijatnije. Postoje različite tehnike provere vida koje se primenjuju kod beba, dece koja još uvek ne znaju da čitaju i školske dece i oftalmog će na osnovu uzrasta deteta primeniti odgovarajuću metodu. Na pregled bi trebalo doneti postojeću medicinsku dokumentaciju koja se tiče provere vida deteta (ako ona postoji). Roditelji bi trebalo da obaveste lekara ako su uočili neki od ovih simptoma kod dece: često trljanje očiju, trzanje ili treptanje, krmeljivost, belu zenicu, da dete teško uspostavlja kontakt očima, da ne prati igračku pogledom odnosno da ne može da se fokusira na određene predmete. Takođe, treba obavestiti lekara o istoriji očnih bolesti u porodici.
Da li i kako treba pripremiti dete za ovaj pregled?
Nije potrebna nikakva posebna priprema za oftalmološki pregled. Deca često mogu da postanu uznemirena kad idu kod lekara, pa savetujemo roditeljima da im objasne da pregled kod oftalmologa ne boli i da im u kratkim crtama opišu šta mogu da očekuju. Da će samo da čitaju brojeve ili da prepoznavaju različite simbole na tabli. Kod predškolske dece da ponove brojeve jer je uzimanje vidne oštrine sa brojevima najpreciznija. Omiljena igračka i dolazak na pregled kada je dete odmorno i sito, takođe, mogu da pomognu da dete ne oseti nervozu i stres zbog pregleda očiju. To je pregled tokom kojeg nam je potrebna sardnja deteta i nekada može da potraje dok se dete opusti.
Trajanje oftalmološkog pregleda
Šta sve obuhvata pregled oka kod dece i koliko traje?
Kompletan oftalmološki pregled dece uključuje određivanje oštrine vida i refrakcionih grešaka (određivanje dioptrije i potrebe za naočarima) korišćenjem optotipa, odnosno table za određivanje oštrine vida. Za decu koja još ne znaju slova koriste se posebni simboli i slike. Pored toga, proverava se položaj očiju, pokretljivost i pokreti oka, percepcija dubine odnosno stereo vid, razlikovanje boja, kao i pregled unutrašnji i spoljni delovi oka. Sam pregled traje između 45 i 60 minuta. Kada treba radi se i širenje zenica (cikloplegiju) pomoću specijalnih kapi koje su bezbedne za korišćenje i nemaju štetne efekte na vid deteta. Samo kod dece koja imaju refrakcione greške neophodno je prepisati korekciju, odnosno naočare.
Zašto su preventivni pregledi oka kod dece važni?
Uglavnom je teško znati da li vaše dete dobro vidi ili ima poteškoća sa očima. Manja deca nisu u stanju da pravilno iskažu svoju nelagodu, koja može biti pogrešno protumačena ili ostati neprimećena. Većina problema sa vidom dece može se uspešno izlečiti ako se detektuje na vreme, čime se sprečava da od malog problema nastane veći koji u kasnijim godinama može postati nerešiv. Na primer, stanje poznato kao ambliopija, odnosno slabovidost ili „lenjo oko“ može dovesti do smanjene oštrine vida i gubitka percepcije dubine ako se sa lečenjem ne krene na vreme. Zbog toga je od suštinske važnosti što ranije dijagnostifikovati poremećaje oka kod dece i započeti lečenje jer se slabovidost leči do 7 godine života.
Najčešća oštećenja i oboljenja očiju kod dece
Kako prepoznati problem sa vidom kod dece i kako se u tom slučaju postupa?
Gore opisani simptomi (nemogućnost fokusiranja, skretanje jednog ili oba oka, često trljanje, crveno oko, bela zenica, stalno suzenje jednog oka itd.) ukazuju na probleme sa vidom ili samim očima, bilo da su oni ozbiljniji ili lako rešivi. Neophodno je da roditelj dovede dete kod oftalmologa čim primeti bilo kakve probleme te vrste, kao i da ga dovodi na redovne preglede očiju.
Koje su najčešća oštećenja ili oboljenja oka kod dece?
Najčešći uzroci očnih problemi kod dece su refrakcione greške (kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam), razrokost ili strabizam, kao i lenjo oko ili ambliopija.
Kada najranije deca mogu da počnu da nose naočare?
Najraniji uzrast kada deca mogu da počnu da nose naočare nije striktno utvrđen. Opšte pravilo je da bi trebalo da počnu da nose naočare čim se za tim ukaže potreba, odnosno čim im lekar to odredi. Naočare mogu biti prepisane i bebama od nekoliko meseci.
Na koji način je najbolje pomoći detetu da se navikne na naočare?
Detetu treba objasniti zašto je neophodno da nosi naočare jezikom koje ono najbolje razume. Roditelji bi na kreativan način mogli da utiču na formiranje pozitivnog stava deteta o naočarama tako što će ga uključiti u izbor okvira i boje naočara i objasniti mu njihove pozitivne strane (npr. moći će da bolje da vidi svoje drugare kad se budu igrali, da sigurnije trči i bude aktivno, da lakše gleda crtane filmove…).
Rizične grupe
Da li se i koliko često deca šalju na operaciju oka i u kojim slučajevima?
U određenim slučajevima, operacija oka može da bude neophodna, bilo kod urođenih ili traumatskih oboljenja. Najčešće bolesti oka koje zahtevaju hirurško lečenje su strabizam, dečija katarakta, spušten kapak ili ptoza, kao i zatvoren suzni kanal. Uglavnom dosta hirurških bolesti kod dece je rešivo i indikovane su da bi se u periodu razvoja vida do 7 godine vid oba oka razvio što je više moguće.
Postoje li deca koja imaju veći rizik da dobiju neko oboljenje oka?
Najveći faktori rizika kada su očna oboljenja u pitanju su genetski faktor, odnosno nasleđivanje nekog očnog oboljenja od roditelja (npr. strabizma ili ambliopije), zatim prevremeno rođenje, problemi na porođaju ili intrauterusne infekcije, kao i neurorazvojni poremećaji (cerebralna paraliza, autizam, Daunov sindrom, oštećenje sluha i govora). Takođe, studije su pokazale i da su kod dece čije su majke pušile u trudnoći češće pojave razrokosti, astigmatizma i dalekovidosti.
Koje su najčešće zablude kada govorimo o pregledu očiju kod dece?
To je malo drugačiji pregled kod lekara nego što su deca navikla i može biti veoma zabavan i prilagoditi ga deci, nema bola niti krvi, uglavnom ako se deci sve lepo objasni i shvati kao igra nema nikakvog otpora.
Sistematski pregled očiju pred upis u prvi razred
Počinje upis dece u prvi razred, a za to je neophodan i izveštaj oftalmologa. Šta podrazumeva ovaj pregled i zbog čega je obavezan? Da li se i koliko razlikuje od nekog drugog pregleda oka kod dece?
Svaki pregled kod dece se sastoji uvek od određivanja oštrine vida i ako ima i refrakcionih grešaka (određivanje dioptrije i potrebe za naočarima). Proverava se položaj očiju, pokretljivost i pokreti oka, percepcija dubine odnosno stereo vid, razlikovanje boja, kao i pregled unutrašnji i spoljnih delova oka. Ukoliko se uoče na tom pregledu refraktivna greška kratkovidost, dalekovidost i astigmatizam onda se radi i cikloplegija, širenje zenica radi što precizijeg određivanja dioptrije. Samo kod određenih bolesti oka su neophodni dodatni pregledi i dijagnostika.
Da li su i koliko uređaji poput telefona, tableta, računara štetni za dečije oči i treba li im ograničiti vreme koje provode uz ove aparate?
Telefoni i računari su postali deo našeg svakodnevnog života kao i dečijeg tako da teško ih je značajno zabraniti. Dugo fokusiranje na jednoj razdaljini, kao što je razdaljina telefona može dovesti do grčenja mišića unutar oka i nakon dugotrajnog gledanja u telefon može biti mutan vid na daljinu, odnosno školska tabla, televizor ili neprepoznavanja ljudi na ulici. Iz tog razloga, trebalo bi im ograničiti vreme, najduže do 30 do 45 minuta da provode na računarima ili telefonima, a zatim odmor.
Koje usluge pruža Vaša ordinacija kada je reč o pregledu očiju kod dece?
U ovo doba godine najčešći su sistematski pregledi dece pred polazak u školu. Takođe, kod nas možete uraditi kompletni pregled dece, pregled za sočiva kod školske dece kao i preglede ukoliko dete ima infekciju ili bilo koje drugo stanje koje zahteva pregled na zahtev pedijatra.
Zakazivanje pregleda očiju kod dece
Zakazivanje pregleda i dodatne informacije moguće je dobiti na brojeve telefona 062 210 078 i 023 535 078. Možete ih kontaktirati i putem mejla okoizdravlje@gmail.com , kao i facebook stranice Oko i zdravlje i instagrama Oko i zdravlje.
Ordinacija Oko i zdravlje nalazi se u mirnom delu grada na adresi Takovska 29. Parking za pacijente je obezbeđen.
.png)
.gif)
.gif)
