Dr Latovljev: Zrenjaninci akupunkturom leče glavobolje, bolove u leđima i vratu

Nikada niste u potpunosti verovali tvrdnjama da tanke, male iglice za akupunkturu mogu da ublaže neka stanja, a kamoli da dovedu do potpunog oporavka od određenih tegoba? Nažalost, veliki procenat nacije u današnje vreme oslanja se na lekove. U enormnim količinama troše se antbiotici, analgetici, antidepresivi. Jedan procenat osoba koje imaju određene tegobe, veruje u učinak alternativne medicine, između ostalog akupunkture. Oni koji su, pak, probali ovu metodu, kunu se u delotvornost i pozitivne efekte.

Koja stanja mogu da se ublaže akupunkturom, šta se konkretno postiže i kako se radi, saznali smo u Internističkoj ordinaciji „Geamedica“, kroz razgovor sa dr Goranom Latovljevim. Akupunkturom je počeo da se bavi krajem 2016. godine, u okviru dugogodišnjeg bavljenja terapijom hroničnog bola sa očekivanjem da će svoj rad unaprediti novim, pouzdanim i kvalitetnim metodom lečenja, hroničnog bola uglavnom. Specijalista anesteziolog je i do penzije je radio u zrenjaninskoj Opštoj bolnici „Đorđe Joanović“. Poseduje važeću dozvolu za bavljenje akupunkturom Ministarstva zdravlja Srbije.

U čemu je tajna akupunkture?

Dr Latovljev: Mislim da u akupunkturi nema mnogo više tajni nego u drugim terapeutskim procedurama. Ono što je izvesno, a doprinosi mističnosti akupunkture, je to što akupunktura spada u alternativne, komplementarne metode lečenja. Takve metode lečenja najčešće ne stižu do javnosti putem medija na adekvatan način. Često su prikazani nestručno, senzacionalistčki, bez jasno objašnjenog mehanizma delovanja. Akupunktura je nastala u „prenaučno“ vreme, pre oko 2000 godina. Principi akupunture su utemeljeni na taoističkom filozofsko-religioznom učenju koje je prilično strano i nerazumljivo prosečnom „zapadnjaku“. Treba napomenuti da je utemeljenje Tradicionalne kineske medicine na ovakvom učenju bilo vrlo napredno za taj period ljudske istorije. Na zapadu su u to vreme za bolest bili okrivljeni zli duhovi i demoni… Akupunktura teško nalazi mesto u sistemu „zvanične“ medicine. Treba naglasiti da je u Srbiji odlukom Ministarstva zdravlja, akupunktura (pored nekih drugih metoda alternativnog lečenja) svrstana u red pomoćnih metoda lečenja. Shodno tom sporom prodiranju akupunkture u državne zdravstvene ustanove, veliki broj zdravstvenih radnika nema naročito poverenje u ove metode lečenja. Razlog tome mogla bi biti nedovoljna informisanost.

Po kom principu se radi akupunktura?

Dr Latovljev: Akupunktura je neolatinska složenica nastala od reči acus (igla) i pungere (ubod). Iz ovog objašnjenja je lako razumeti da se akupunkturne procedure sprovode ubadanjem igala (obično od nerđajućeg čelika) u određene delove tela. Iako je u pitanju ubod, metod je skoro bezbolan jer se izvodi izuzetno tankim iglama (najčešće promera 0,25 mm, a ponekad i tanje). Dubina uboda je različita, a zavisi koji metod akupunkture se primenjuje, kao i u koji deo tela se igla ubada. Danas se skoro svuda koriste fabrički sterilisane igle za jednokratnu upotrebu što obezbeđuje zaštitu pacijenata od infekcije. Dužina lečenja akupunkturom uglavnom zavisi od stanja koje leči, mada terapija obično traje deset seansi. Trajanje seanse takođe zavisi od bolesti koja se leči, a i metoda koji se primenjuje. Trajanje seanse u tradicionalnoj kineskoj akupunkturi je od 20 do 30 minuta, iako može i duže. Seanse u „zapadnjačkoj“ ili medicinskoj akupunkturi su kraće i traju, od nekoliko sekundi pa do 10 minuta, iako i u toj vrsti lečenja ima dužih tretmana. U tradicionalnoj kineskoj akupunkturi, mesta ubadanja igala su strogo određena na tzv. meridijanima, zamišljenim linijama koje se pružaju duž određenih delova tela. Medicinska akupunktura u skladu sa naučnim otkrićima koja objašnjavaju delovanje akupunkture, je mnogo slobodnija u pogledu izbora mesta uboda, mada nije u potpunosti odbacila mnoge tačke korišćene u drevnoj Kini.

Kakva je razlika između „obične“ i medicinske akupunkture?

Dr Latovljev: Kada se kaže obična akupunktura, u Srbiji se misli na tradicionalnu kinesku akupunkturu. Ovaj vid akupunkture je u Srbiji i najrasprostranjeniji i koliko ja znam samo takva akupunktura se izučava na kursevima kod nas. Nastala je u vreme kada nije bilo nikakvih naučnih saznanja. Zasniva se na taoističkom filozofsko-religioznom sistemu. U skladu sa tim, Kinezi su bolest videli kao poremećaj protoka energije i krvi što je dovodilo do poremećaja balansa „pozitivnog“ i „negativnog“ principa (yin-yang). Treba naglasiti da je takvo shvatanje bilo izuzetno napredno za vreme u kom je nastalo i da je bilo bar deset koraka ispred razmišljanja koje je vladalo u Evropi. Medicinska akupunktura verovatno nije najbolji termin, ali boljeg za sada nema. Negde od 19. veka u Evropi se dosta skromno pokušava prodiranje u suštinu tajanstvene i delotvorne istočnjačke veštine lečenja iglama. Kažem skromno, jer se na značajna otkrića koja osvetljavaju akupunkturu, čekalo do druge polovine 20. veka. Logično je bilo da su ta otkrića najuže bila povezana sa istraživanjima neurologa i neurofiziologa. Tek 1970, Feliks Man, nemački lekar, akupunkturist-praktičar je svojim delom „Reinventing acupuncture: a new concept ancient medicine“ započeo da u praksi primenjuje (na svoj način, istina) nova teorijska sazananja o akupunkturi. Verovatno da je od svih Manovih inovacija najveća bila tvrdnja da akupunkturni meridijani ne postoje, a da se efekat akupunkture, više ili manje može izazvati ubodom u bilo koji deo tela! Dakle, da kažem konačno razliku između tradicionalne kineske i medicinske akupunkture:

medicinska aupunktura se oslanja na dijagnostiku konvencionalne (zvanične medicine), kao što su radiološka snimanja, laboratorisjke analize itd. Tradicionalna kineska akupunktura se oslanja na posmatranje izgleda i morfoloških promena jezika, i na opipavanje pulsa koje nešto drugačije od onog koji koristi zvanična medicina.
drastična razlika je i u tome kako jedna i druga medicina vide uzrok, nastanak i tok bolesti.
teorija tadicionalne akupunkture ne daje nikakvo egzaktno objašnjenje dejstva akupunkture. Nasuprot tome, medicinska akupunktura se oslanja na otkrića promena koje se događaju u perifernom i centralnom nervnom sistemu koja su dokazana i koja se mogu izmeriti.

U uređenim zdravstvenim sistemima postoji ozbiljna tendencija da se medicinskom akupunkturom mogu baviti samo medicinski obrazovani radnici (lekari, sestre, fizioterapeuti…), naravno u obimu i na način u skladu sa stepenom obrazovanja. U tome su najdalje otišle Velika Britanija i Švedska. U Srbiji za sada nema organizovane edukacije iz medicinske akupunkture.

NAJBOLJI REZULTATI POSTIŽU SE U TERAPIJI BOLOVA KOŠTANO-MIŠIĆNOG SISTEMA, GLAVOBOLJA

Koja stanja mogu da se tretiraju akupunkturom?

Dr Latovljlev: Postoji značajna razlika u širini spektra primene u tradicionalnoj kineskoj i medicinskoj akupunkturi. Temelj medicinske akupunkrute je njeno dejstvo na nervni sistem (periferni, centralni i autonomni-vegetativni). Da budem jasniji, medicinska akupunktura leči stanja u koja je bitno uključen nervni sistem. Najbolji rezultati se postižu u terapiji bolnih stanja, posebno bolova koštano-mišićnog porekla, primarnih glavobolja itd. Nešto skromniji rezultati se postižu kod bolova koji su prouzrokovani primarnim oštećenjem nerava. Medicinska akupunktura se bavi i tretmanom bolesti i stanja gde bolovi nisu glavni simptom: razni alergiski poremećaji, funkcionalne smetnje urinarnog sistema, probavnog sistema, blaži i srednje teški oblici astme, blaži i umereni psihijatrijski poremećaji… Tradicionalna kineska akupunktura ima daleko širi spektar primene. Bez želje da omalovažim ovaj vid akupunkture, moram da podsetim da ovo datira iz vremena kada drugih mogućnosti nije bilo. Nisam dovoljno upoznat sa razlozima zbog kojih se i dalje na kursevima i u literaturi bez dovoljno kritičkog stava zagovara primena akupunkture bez ikakvih vrednih dokaza o uspešnosti lečenja mnogih stanja za koje oficijelna medicina ima daleko bolja rešenja. Moram da naglasim da nisam protivnik tradicionalne akupunkture jer sam i sam edukovan u tom pravcu, ali vremenom sam se priklonio medicinskoj akupunkturi.

Sa kakvim tegobama Vam se najčešče obraćaju Zrenjaninci?

Dr Latovljev: Ja sam anesteziolog i dugo se bavim terapijom hroničnog bola pa je verovatno zato najveći broj mojih pacijenata sa nekom vrstom dugotrajnog bola. Najveći broj takvih pacijenata pati od bolova u donjem delu leđa sa ili bez širenja bola u donje udove. Nešto manje pacijenata je sa bolovima u vratu i ramenima i sa glavoboljama. Pacijenti sa drugima vrstama bolova su značajno ređi.

Da li postoje stanja koja se nisu mogla rešiti, normalalizovati dok nije primenjena akupunktura?

Dr Latovljev: Ima tih stanja mada ne mogu sa sigurnošću da kažem da se radi o apsolutnoj suverenosti same akupunkture. Što se bolnih stanja tiče, tu akupunktura ima određene specifičnosti koje imaju prednosti u odnosu na ostale terapije. Druga stvar je u tome, što akupunktura deluje na raznim nivoima nervnog sistema, prilično moćnim materijama koje oslobađaju tokom procedure (endogeni opiodi, serotonin, noradrenalin itd). Pored analgetskog dejstva, akupunktura ima umirujuće dejstvo, poboljšava kvalitet sna kod većine pacijenata što bitno popravlja kvalitet života. Dakle, recimo da se odličan efekat postiže, naročito kod bola u donjem delu leđa i kod degenerativnih oboljenja zglobova, kolena naročito. Ali da budem pošten, bilo je i neuspeha… Moram da kažem da je poznato da oko 20% opšte populacije ne reaguje na akupunkturu…

Akupunktura kao metod lečenja ima vrlo veliku terapijsku širinu i izrazito mali broj neželjeih dejstava. To znači da se ovaj terapijski metod može primenjivati vrlo bezbedno.

– Ova svojstva daju akupunkturi prednost u odnosu na druge terapijske metode sa istim nivoom uspešnosti. Ova prednost naročito dolazi do izražaja u lečenju hroničnih bolesti. Zar nije uspeh kada pacijent nakon dvomesečne terapije akupunkturom dođe u situaciju da mesecima, ponekad i godinama ne uzima lekove za bolove… Često je terapija akupunkturom i primetno jeftinija od redovne terapije lekovima.

Da li postoje osobe koje ne bi smele da se podvrgnu akupunkturi iz određenih razloga?

Dr Latovljev: Vrlo je malo (skoro ih i nema )kontraidikacija za primenu akupunkture. Te kontraindikacije se obično vezane za neka specifična stanja i propratne bolesti pacijenta ili za neke osobitosti akupunkturnog metoda. Nije preporučljivo primenjivati elektroakupunkturu kod pacijenata sa ugrađenim pejsmejkerom, potrebna je opreznost prilikom plasiranja igala kod pacijenata koji koriste lekove za “razređivanje“ krv i(antikoagulantna terapija), ne treba raditi akupunkturu kod pacijenata koji su pod dejstvom alkohola i droge. Većima autora preporučuje izbegavanje ovakve terapije kod jako uznemirenih i uplašenih osoba, kao i kod pacijenata koji imaju izrazito negativan stav prema metodi, zaključuje dr Goran Latovljev na kraju razgovora.

Individualni razgovor i pregled zainteresovani mogu zakazati kontaktiranjem Internističke ordinacije „Geamedica“ u Zrenjaninu. U prijatnom ambijentu van gradske vreve, građani mogu porazgovarati sa dr Latovljevim o zdravstvenim tegobama i terapiji akupunkturom.

Pregled je potrebno zakazati pozivanjem brojeva 023/ 528-271 ili 065/222 99 10