Prema jednoglasnoj odluci članova Upravnog odbora Fonda „Todor Manojlović“ u sastavu pesnika, esejiste i kritičara, Nenada Šaponje, književnika i kritičara Petra Arbutine, profesora, književnog istoričara, esejiste i bibliografa Gojka Tešića, književnika i književnog kritičara Vase Pavkovića i direktora Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin”, Milana Bjelogrlića, dobitnik „Nagrade za moderni umetnički senzibilitet“ za 2018. godinu je multimedijalni umetnik, Vladan Radovanović.
Radovanovićeva životna dela su ostavila dubok trag u kulturi, u muzici, u likovnoj umetnosti i u književnosti naše zemlje, i dobijanjem ove nagrade, koja će mu u narednim mesecima biti uručena u Zrenjaninu, ispravljena je velika greška književne kulture ili književne politike kada se govori o njegovim delima, rečeno je na današnjoj konferenciji održanoj u prostorijama Gradske narodne biblioteke.
BIOGRAFIJA
Vladan Radovanović je rođen u Beogradu, 1932. godine. Кompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi profesora Milenka Živkovića. Sa još troje umetnika 1958. godine osniva Medialu, a sledeće godine je napušta. Učestvovao je u osnivanju Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. godine. 1993. godine predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM.
Radovanović stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti, taktilna umetnost, polimedij i radovi s telom, muzika za traku, elektronska muzika, kompjuterska muzika, kompjuterska grafika. Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima SINTEZIJSКA UMETNOST i u okviru nje VOКOVIZUEL.
Napisao je preko 200 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.
Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 24 samostalne izložbe, performansa i koncerata u zemlji i inostranstvu. Кompozicije su mu tri puta predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SIMC).
Dobitnik je 10 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima su 3 prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju – 1969, 1972 i 1975, Oktobarska nagrada 1971, druga nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku (1979), nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia (1984), prva nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998), tri za literaturu (jedna od njih je Nolitova nagrada 1968) i šest za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, prva nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada Grada Beograda za Sintezijsku umetnost kao najbolju izložbu u 2007. i 2008. godini, Nagrada SANU „Milan Tabaković“ za Lineariju kao najbolju izložbu održanu u periodu 2006-2008. godine, 2009).
Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. godine je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Grupa za višemedijsku umetnost. Pre četrnaest godina postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Кolumbusu, Ohajo. 2006. godine postao je počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Uvršten je u leksikon „Srbi koji su obeležili 20. vek – pet stotina ličnosti.”
Fond „Todor Manojlović” svoj rad i angažman otpočeo je 21. juna 1991. godine sa ciljem prikupljanja književne zaostavštine, proučavanja, objavljivanja, popularisanja dela i čuvanja imena Todora Manojlovića, imajući u vidu značaj njegovog dela i njegovih uticaja. Dvadeset i osam godina aktivnog angažmana i delovanja Fonda u okviru Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ dalo je vidne rezultate i opravdalo je svoje postojanje. Ustanovljena je prestižna nagrada pod nazivom „Nagrada za moderni umetnički senzibilitet“ koja je profilisana u jednu od vodećih nagrada u Srbiji. O laureatima odlučuje Upravni odbor Fonda, uz aktivno učešće prethodnih dobitnika Nagrade i angažman zaposlenih u Gradskoj narodnoj biblioteci. Nagrada se dodeljuje stvaraocima iz različitih oblasti umetnosti čije delo ostvaruje autentičnu, provokativnu i prirodnu saglasnost sa bićem i stvaralaštvom Todora Manojlovića.
Piše: Tivadar Borbelj
Foto: Peđa Mitić