U prošlosti je gotovo svako naselјeno mesto u Banatu imalo svoju dudaru (rasadnik dudova) i dudara (plaćenog čoveka koji se o njima brinuo). Brižlјivo su vođene statistike o broju starih i mladih dudovih sadnica. Brojale su se na hilјade i hilјade sadnica – pravo bogatstvo i ponos Banata, koji su stvarale mnoge generacije. Po njihovoj deblјini i visini mogla se razlikovati starost puteva, naselјa, ulica pa i pojedinih familija. Danas se, samo stariji sećaju velikih dudovih plantaža i lepo uređenih drvoreda po ulicama. U Banatu se može sresti tek poneko zaostalo drvo pored puta, na ulici ili u dvorištu, koje podseća na davno prohujala vremena.
Zasluge za razvoj svilarstva kod nas, svakako pripadaju grofu Mersiju, vojnom zapovedniku Banata, koji je 1733. godine uveo planski uzgoj duda. Od tog perioda svilarstvo je bilo u usponu. Najvažniji centri za otkup čaura svilene bube, odmotavanje niti svile bili su u Beloj Crkvi, Pančevu i Vršcu. Jedno kratko vreme je i u Zrenjaninu (tadašnjem Velikom Bečkereku) postojala svilara. Nažalost, tokom čestih Turskih upada na teritoriju Vojne granice, spalјene su mnoge manufakture, između ostalog i svilara u Zrenjaninu.
U drugoj polovini 19. veka proizvodnja svile bila je u opadanju, naročito kada je nakon Drugog svetskog rata prednost je data sintetici, čija je proizvodnja bila jeftinija. Dudova stabla su tada u najvećoj meri posečena, jedan od razloga bilo je i širenje štetočine – dudovca, koji je uništavao dudove. Svilare u Srbiji su već šezdesetih godina 20. veka zatvorene. Pred Drugi svetski rat, u tadašnjoj Jugoslaviji, bilo je više od dva miliona stabala belog duda, dok danas ima svega par hilјada. Najviše dudova bilo je i ostalo u Vojvodini.
.jpg)
Izvor: Narodni muzej Zrenjanin
.png)
.gif)
.gif)
