U ponedelјak, 12. marta u 19 časova u Salonu Savremene galerije Zrenjanin biće otvorena samostalna izložba crteža Nikole Džafa pod nazivom „Večera za zeca“.
Izložbu će otvoriti dr Silvia Dražić, autor teksta u katalogu izložbe.
„Večeru za zeca čini sedam slika velikog formata. Džafo formalnu koncepciju svojih izložbi neretko oslanja na simboliku brojeva. Brojevi prevladavaju nered, oni su put iz nereda u red i, upućujući na nešto već poznato, ugrađeno u istoriju kulture, pružaju prvo uporište za čitanje slika. Tako su slike u ciklusu Lepus in fabula ispratile Hrista na četrnaest stanki duž Via dolorosa i Golgote. Iz prezasićenog simboličkog kapitala broja sedam autor ovde upućuje na one u našoj kulturi najvidlјivije: na sedam smrtnih grehova, na radnu sedmicu stvaranja sveta ili umetničkog dela, ili na sedmi dan odmora – (re)kapitulaciju. Slike su narativne. Aproprišu se, uzajamno dekonstruišu i reinterpretiraju citati preuzeti iz istorije slikarstva, mitski prizori, refleksivne krhotine, slike sećanja preslikane iz vlastitog iskustva. I na svakoj, kao fon na kojem se događaji odigravaju, nalaze se zečevi. Zec je višedecenijski pratilac stvaralaštva Nikole Džafa. Od kada se 1994. obreo u kavezu na kupusištu izložbe Art vrt, svašta je proživeo. Ispratio je umetničke akcije, performanse, kandidovao se za gradonačelnika, stigao do Golgote, čak se i institucionalizovao. Kao posmatrač, svedok, saučesnik, ali uvek kao nosilac verfremdungseffekt-a koji destabilizuje društvene i umetničke kanone: kao onaj koji otvara drugu perspektivu. I na slikama iz ciklusa Večera za zeca njegova se uloga nije promenila. No, to je sad i jedan samosvesni, ponekad umorni, ponekad gnevni zec. Gleda drugim očima ali iznutra. I tu se najpre nahodi nešto novo: „Tamo gde se obično pojavlјuje objekat, sada se pojavlјuje subjekt koji ima sposobnost da gleda i odgovara na poglede“ (P. Sloterdijk). I da postavlјa pitanja.“ (odlomak iz teksta Silvie Dražić, Kako je zec našao večeru)
NIKOLA DžAFO (1950, Novi Sad)
Diplomirao i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti Beograd. Član Udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine. Od 1990. pasivizira bavlјenje slikarstvom i maksimalno je aktivan u borbi za društvene vrednosti i umetnički dignitet. Idejni tvorac i pokretač grupe LED ART (1993), s kojom kreira i realizuje više od trideset projekata. Suosnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (1995) i Multimedijalnog centra “Led art” u Novom Sadu (2000). Iste godine, u podrumu u ulici Grčkoškolska 5, pokreće Art kliniku, s utopijskom idejom da umetnost može da menja i leči svet. Godine 2013, posle eutanazije Art klinike, u novom radnom prostoru učestvuje u pokretanju i formiranju Šok zadruge, koja pokušava da stane na noge i funkcioniše na istim etičkim principima kao i prethodna umetnička udruženja. Od 2013. ponovo se bavi slikanjem, vajanjem, crtanjem, zanatima koje je izučavao. Za izložbu „Lepus in fabula“, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, dobio Politikinu nagradu, 2012. godine.
Izložba će biti otvorena do 29. marta.
.gif)
.gif)
